Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
— смолу, пак све потонуше на дно, што тек три за приповест осташе галије да однесу глас што се је стало од њих, куд се подеде толика силесија људска.
Оде већ тај и прође, умре и неста га са света.« »Ја куда се цар подеде и она му зла и опака господа зулумћари и прождрлице?« »А камо их, рекоше, брате!