Употреба речи подивљало у књижевним делима


Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

набрано чело, нос мали, уста дебела, испупчене јагодице, развијене вилице с густом и чекињастом брадом, све то беше подивљало, мутно и тужно.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Велика ноћ испуњава време до песме којој слушаоци потребни нису. Смрт је подивљало ништа, проходала празнина. Пун ноћи како да успавам ту реч будног мрака коју не може уразумити никаква песма коју не

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

борови и јеле, - сада су још већа и лепша него што су некад била, али у њихову дебелом хладу воде борбу коров и подивљало џбуње са последњим остатцима некадање културе.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности