Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ми сабисмо главе. Земља задрхта и проломи се урнебесни прасак. Слушамо још тупе ударе избачених бусенова... Лагано подигосмо главе и погледасмо ка отвору. Станоје промоли главу. — Где удари? — Испред топа. — Послуга на своја места...
Срце је снажно ударало. Застрашено подигосмо главе и немо се погледасмо. Без иједне речи брисали су војници земљу са рамена, а нишанџија скиде шајкачу и збриса
У овој групи затекох се и ја. Стигосмо у Лапово по ноћи и подигосмо бивак одмах иза станице, очекујући сваког часа покрет. Али за нас није стизало никакво наређење.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Махнуо сам главом. „Нов свет“ — паде ми на памет. — Хајде донеси вечеру! — окрете се командир посилном. Ми се подигосмо да војник размести судове. Случајно, у мраку, нагазио сам на бомбу и тргао сам се, као да сам змију отровницу додирнуо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али задржаше нас неочекивано на пола пута у Ћуприји. Ту се истоварисмо и на једној пољани подигосмо бивак. И замисли, док се у Бугарској вршила увелико мобилизација и концентрација трупа на нашој граници, ми смо
Јеси ли разумео?... А сад вуци се у шуму за дрва! Исајло поздрави, и весело отрча. Ветар усковитла ватру и ми се подигосмо, окрећући јој леђа. Тек тада видесмо како војници замичу у село, међу арнаутске куле.
— Хајде, побратиме! — рече Груја. — Ех, кад бих могао... Приђе још један војник, и са великим напором га подигосмо. Предадох дизгин Груји, а ја продужих пешице. На једном застанку приведе ми Груја кона. 3апитах га, где је пешак.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Цар умрије, а ми остадосмо, и ми нашег цара не слушасмо, већ велики зулум подигосмо: погазисмо њихово поштење, свакојаке б’једе износисмо, и на рају глобе навалисмо, и гријоту богу учинисмо.