Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ШВАЉА Скупљам трине, трице и кучине, дрешим мртве чворове, мокре узлове, где год који конац нађем подижем га, плав на зелен надовезујем, у клупче га намотавам, не бих ли га једном у иглу уденула, не бих ли једном,
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
као кад неко на хируршком столу осети, да је без најдражих својих удова. Као змија вијем се по чаршаву, подижем главу, широко отварам очи, испружам се, грчим трзам, тражим увек твој жарки, твој рајски пољубац.
Али нити сам бољи, нити племенитији. Не могу пећи да сам постао бољи, јер се час подижем, час падам, непрестано падам и подижем се, али по некад падам ниже много ниже него икад дотле, и увек сам пун оних
Не могу пећи да сам постао бољи, јер се час подижем, час падам, непрестано падам и подижем се, али по некад падам ниже много ниже него икад дотле, и увек сам пун оних прљавих мисли. Волим ја вереницу Али како?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Знам да непомично лежи један тежак, љубичаст камен. Подижем руку, и спуштам је на воду, са осмехом. Море и небо, чим прође подне, слију се у мрачан, модар бескрај.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али иза брега однекуд, дубоко однекуд допире нечији глас, неко дрско понавља моје сопствене речи. Ја се тржем, подижем збуњено главу и дивљим, нечовечјим криком питам, претим: „Ко је? Ко је? Ко је?“ Не бојим се никог.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И осетих и то да спуштену главу Занавек подижем, да сам данас већи; Да дело из крви пружа светлост праву, И пут који води и миру и срећи.
Развалину доба снова и полета Обавила пустош, заклонила тама — Каткад уздах прође — празнином прошета... Подижем будућност са својих осама! У њој ће све бити мило и весело!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тада кретосмо и ми... Осећао сам како мој коњ несигурно гази, као да тражи сигурнији ослонац. Вода се пела. Подижем ноге на предње сапи. Сад несигурно седим, вода ковитла около, да ми се по глави мути. Коњ диже главу и поче да фркће.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Не спалити, него вас просветљати хоће ка злато у грнилу. Сваки човечији род на христјанство ја подижем учећи; а после тога код њега је од праведнога суда лопата: очистит ће свет кано гумно, развијати што је зло од добра,