Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
у јесен, и бос по путевима, свети Јоаникије, Господњим, кроз бежаније, кроз пожаре и глад, заустављај нас, и подижи нас, и учи нас, на страшном месту да градимо Град од камења којим нас каменују!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Туђе вере ни куди ни хвали. У добро и послено доби ради и часом сади, да обереш зрело грожђе. У пролеће подижи се, да зими хузуриш. 1745. Буди господар твоме благу а не оно теби. Свачем крај има.