Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
милиони гладнога народа... чујмо... чујмо... чујмо!...“ Онда он потрча, па се клизао, посртао, претурао, опет се подизао и трчао. И све тако до онога стана на Дунаву.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Само, није могао да одвоји поглед са њених груди, са њеног тела, а подизао га је до њених очију, са тим чудним трепавицама.
те дрхтавице, детета, Петар је дуго покушавао да, тресак главе и удова тог малог тела, смири, пољупцима, загрљајима – подизао је дете увис, као да очекује неку милост са неба, а затим клечао са њим, стискајући га, на својим грудима, као да
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
данас до сутра, онај живот што је колао, кључао, пузио, преклињао, волео, цмиздрио, чекао, богорадио, заустављао се, подизао и поново падао, и опет се дизао испод оног уличног часовника који се тражи, а који је ко зна куда однесен.
Када му је било хладно, тамо на левој обали Сене, отварао је по ко зна који пут Ванин капут од сиве длаке, подизао јој нежно сукњу и завлачио се дубоко у нежно свиласти азил, грејући дланове на њеним топлим бедрима, док им се дах
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ПУШКА ЧИСТЕ САВЕСТИ У овом веку, у ком се ратнички жар Сто пута подизао до убилачког лудила, Ја знам и једну невероватну ствар — Пушку која никога није убила.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
У башти од онога јучерањег великог огња једва се подизао и расплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Стадо му у широко, а рало му у дубоко! За његовога тврдога и високога шљемена, брат домаћин на више подизао, под њим доста чуда и весеља учинио, да бог да и мајка божја!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Хајдучија, галама, подваљивање глупим сељацима. Јесте.“ „Умукни!“ „Сви сте ви лопови и курјаци.“ Није подизао глас. „А Ти си најгори међу њима. Јесте.
Стварно, чуо је, пси су у Београду лајали као у Прерову на лопове. „Како?“ „Па умро је кад је подизао врећу да сипа жито у кош. Чобани су осетили да из воденице заудара на паљевину. Дозивали га, он им се није одазвао.
Празно је било и у њему. Данима је носио ту празнину и желео да је затрпа оним чега се највише бојао. Мртвац је подизао свој тешки камен: она је рекла да је до мене кривица што немамо деце. Она зна. Ко јој је рекао?
Не узимај ми га, боже, изнемогло јаукну. „Шта да радим с овим чудом у кући?“ подизао је песницу. „Изјешћеш га злобама.“ Мајка те бранила, а ја... „Изјешћу твоје дете, твоје, није моје. Чудо је.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Ту, у близини Кнежевог споменика и Позоришта, подизао је куће имућан и угледан свет, недовољно склон оним историјским сећањима која нису уобичајена.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
У свечаном оделу и великом црном шеширу, са приметно краћом десном руком коју је редовно подизао у висину очију кад се здравио, кратковид и врло збуњен, кум је искрено загрлио Николу и нешто неразумљиво муцао кад му
! С крајњим напрезањем подизао сам Николу, отомбољеног, млитавог, опуштеног и тек после неописаних мука успео сам да га положим на постељу у истој
У парку, рају тица, кроз раскошно зеленило грања, ветрић је доносио благо брујање звона и подизао, жалосно, опијао душу узбуњену чудно бојама ствари којима смо били окружени.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Резигнирано је гледао како слабија крв односи коначну превагу и растаче здање које је дугим истрајним маром подизао: и последњи изданак ето одлази од куће да би се посветио том „циганском занату”!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Колико се сећам овако ми је говорила: - Сећаш ли се када се подизао Буковалов млин са високим купастим кровом?” Одговорио сам потврдно а онаје наставила: ”Био си још врло мали, али се
Краков, Станислав - КРИЛА
Авијатичар је и крај сломљене ноге био румен и леп дечко. У бару је пијани Шкот са руменим коленима подизао коцкасту сукњицу, и подносио једном преплашеном Грку под нос своју маљаву песницу. — Хіп, хіп, хоурра!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
је Орфеј зелену мамио шуму, Рику лавова, бесна тигра давио Песмом и свирком својом, и потоке жубореће Онемио, подизао зидине горде града: Грома у руци има за крвљу грабљиви човек!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, звуци и боје ноћи терале су му сан с очију и, док су браћа спавала, он је подизао своје златасто лишце увис дивећи се спором и свечаном месечевом ходу кроз сребрне поноре неба.