Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
с Јовом... и другим лудима... А ја идем Станку. — А где је он? — Они су сви на Подинама... Ту је и харамбаша. Дошли су пре неколико дана. Идем да кажем: више се не може трпети...
Збогом, попо! И окрете се назад, па се упути Подинама... Ишао је нагло. Зној му се слеваше низ лице... Издалека је чуо потмули жубор Дрине и ишао му ближе.
Он је желео да се његов напад прича. Искалио је срце, осветио се, сад је хтео мало славе... И окрете Подинама. — Је ли, Дево? — упита он. — А има ли колико Турака? — Богами, доста. Имају и свој шарампов; ископали ноћас...
— Турци су навалили са свију страна... Неки су прешли на Прудовима, неки код Лешнице, а неки на Подинама. Сила је голема. Чупић ме посла да ти јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њима наћи! — Добро! — рече Зека.