Употреба речи подишла у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Чупка ресе на кошуљи и не говори ништа. Ништа не једе и не пије. Чисто дијете дошло ван себе; некака му ватра подишла обрашчиће, и кад што проговори, то је као у некаком заносу. — Да бог да да ово све на добро изиђе!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Не, то није био стид. Страховао сам само да му се мој нови друг због тога не подсмјехне. (Тек, каткад би ме подишла помисао: не вриједи ли то страховање колико и сам стид?) Иван га је назвао Главоњом.

да би одмах пошто је изабран за папу одбацио штаке и исправљајући дуго сагибану фигуру загрмио гласом од кога је подишла језа оне исте кардинале који су га изабрали. Она ми је најпластичнија илустрација те истине.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Ха-ха-ха! — церекала се грозно. — Чујете! — и унесе ми се у лице, да већ осетих гадан задах њених уста. Језа ме је подишла. — Чујете!... Вечерас бићете мој љубавник... — Никада! — одговорио сам одлучно.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

На једном образу има знак: повећи младеж непријатне модро-црвене боје, као да је крв подишла пода њ. То га ружи, ако ту страну лика окрене.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности