Употреба речи подијелимо у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— О, бако, бако. — Јест, богами, душо. Онда лијепо подијелимо оно нешто жита и кокошију, поклоним јој енглеску блузу и конзерву каве, па она оде својој кући, синовима, а ја остадо

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Ову погачу ако подијелимо, нема ни мени ни теби, већ хајде да лажемо, па који кога надлаже онај нека носи сву погачу. Дијете помисли у себи:

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

што је? Ову погачу ако подијелимо, нема ни мени ни теби, већ ајде да лажемо, па који кога надлаже, онај нека носи сву погачу.

Ову погачу ако подијелимо, нема ни мени ни теби, већ хајде да лажемо, па који кога надлаже онај нека носи сву погачу.” дијете помисли у себи:

у исти брод, с којим су и дошли, па кад дођу близу својега мјеста, рече један од њих: „Ваистину није право да памет подијелимо свакоме једнако, него узмимо ми тројица половицу а половица нека свему селу.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

На опширне небесне равнине иштем владу да подијелимо и небеса пала воздвигнемо, први закон да природи дамо, нек се сваки са врховном влашћу на свом небу горди и велича!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Затијем слуга узе дјевојку за руку, па ће везировићу: — Држи, господару, за другу руку, да и ови ћар подијелимо, — па распреже црносапчином као да ће је расјећи. — Не, ако бога знаш! — рећи ће му везировић.

Ову погачу ако подијелимо, нема ни мени ни теби, већ хајде да лажемо, па који кога надлаже, онај нек носи сву погачу. Дијете помисли у себи:

Калуђер сустô носећи паре, па ће Ери: — Вала ми ове паре додијаше, дај да ми њија подијелимо. Дођу до једне ливаде да паре дијеле. Јест, ама Еро хоће све паре себи, а калуђер не да.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности