Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тако се природа обрће вечно, сама једнака, Све на земљи што је мени подлаже скорој... Даље, душе, даље! Гле како Дунав струји огромно, Купећ капљице, там’ у море сиње носи.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
и онде пак оне каштиге за неверовање архијереја Захарије, те зле ћуди клони се и по девојачки гови му, а свесрдо не подлаже се к речма.