Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Заставу идеје у руци подлаца! Место мач што светли, увек нож што пара! Борца што се блатом место копљем баца, Јунака што пљачка и жреца што хара!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Станиша одлази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Та знао сам га, небрата мога! Разумевô сам подлаца тога И гле, где пустих да ме отрује Речима јетким змија погана?... Па и тог анђела!... Е бог те убио!
Туже л’ веци силних Немањића? Час плаче ли њихове пропасти, Ил’ подлаца пакосним кикотом Глас потмули тузи потомака У сретање подругљиво шаље? Мудрост не зна — промисао ћути...