Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Труд је тај једини На општем пољу свију најслађи, и Свободан от клевете подле, Кивна угризања, грозних стрела. Серца вам стоје нравном зидару на Свак час отворена.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Па сад га мучи што те тазбина Онако царским даром поздравља; Јер то те и у самом народу; И против подле жеље њихове, Као владара силно подиже...
Или је оно где подлост клања С метанијама лажи притворне Призивајући име Христово, Да грешног срца подле намере Именом божјим срамно прикрије? То није. То је пакао — У коме сам се горко мучио, У коме сам се мрзит учио!.
БОШКО: Наћемо, оче, Па ма се знали турчити! РАДОШ: О гнусна часа бедне старости! О подле деце оца Србина! Љубави моје срамна изрода!