Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ови људи постају притуљени, скривени, неповерљиви и подмукли; навикну се на претварање и на подлост, јер им то помаже да могу живети и да се сачувају од насиља.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Тако је. СМРДИЋ: И толико страдали. ШЕРБУЛИЋ: Већ то бог један зна! СМРДИЋ: Па како вам дође та подлост до руке? ШЕРБУЛИЋ: Сам не знам шта ћу о томе да мислим.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАНОЈЛО: Ви се срдите, г. доктор? ДОКТОР: Срдим се на све што граничи на подлост и неморалност; а подло је речи извртати. МАНОЈЛО: Ја не знам како се могу речи извртати.
Ко су то? Два ђубра, чауши који нису вредни ни слуге бити правоме чаушу. ШАЉИВАЦ: А шта пише ту? ДОКТОР: Подлост и пакост деморализирати људи који туђим духом дишеду. ШАЉИВАЦ (подигне броширу): Да видимо.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Међутим, било је нешто што је мене, из Београда, у Париз, и отерало. То је била та страшна глупост, подлост, та етрашми мржша литерарних фарисеја, са којима сам се био, први пут, срео.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О, ко змија лута кошуљицу своју, Оставити беду, несрећу и злобу, И ударце бича стечене у зноју, И свемоћну подлост и општу гнусобу. Пусти снове!
тако све је прошло, и ја сада Не могу клети небо ни судбину, Ил̓, с песницама стиснутим, пун јада, Проклети жене или подлост њину.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
међ' њима: Под руку с злобом пакост путује, С њима се завист братски рукује, А лаж се увек онде находи Где их по свету подлост проводи; Ласка их двори, издајство служи, А невера се са њима дружи...
тако све је прошло; и ја сада Не могу клети небо ни судбину, Ил' с песницама стиснутим, пун јада, Проклети жене или подлост њину!
О! к'о змија лута кошуљицу своју, Оставити беду, несрећу, и злобу, И ударце бича стечене у зноју, И свемоћну подлост, и општу гнусобу!... Пусти снови!...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Стармали« 1881. ЗА ГИРФИЛДОМ Подлост рушит’ — да дивна задатка Подлост срушит’ — моћ ти беше кратка. Подлост нађе најамника клета, Подлост тебе укиде са
»Стармали« 1881. ЗА ГИРФИЛДОМ Подлост рушит’ — да дивна задатка Подлост срушит’ — моћ ти беше кратка. Подлост нађе најамника клета, Подлост тебе укиде са света; Беше јача од кршна ти тела.
»Стармали« 1881. ЗА ГИРФИЛДОМ Подлост рушит’ — да дивна задатка Подлост срушит’ — моћ ти беше кратка. Подлост нађе најамника клета, Подлост тебе укиде са света; Беше јача од кршна ти тела... Ал’ сад дршће од твога опела.
Подлост нађе најамника клета, Подлост тебе укиде са света; Беше јача од кршна ти тела... Ал’ сад дршће од твога опела.
Ал’ сад дршће од твога опела. Зашто подлост, кад те убит’ смела, Зашто дршће од твога опела? Јер све што се у свеснике броји, Све то данас гологлаво стоји.
— Хај, од дола као и озгора Све се клања — не какоме зверу — Све се клања чистом карактеру. — То је оно од чег’ подлост зебе, Што прожимље дворе и колебе, Па се купи, збира и саздава Као светлост права Око жртав’, мученичких глава —
Прелазећи од руке до руке Све то јачи богодани мачи. То је оно чега с’ подлост жаца: Светлих жртав’, сјајних образаца, То је пропаст пустих пудљиваца, У коју их лудост њина баца.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Брат крвник!... Слобода име!... Народ превара!... А вера, закон олтара нема!... Или је оно где подлост клања С метанијама лажи притворне Призивајући име Христово, Да грешног срца подле намере Именом божјим срамно
БОГДАН: Без оташтва смо, бабо, остали, Откад у њему жена вољкује, Откад се гази света слобода, Откад се подлост смеје светињи, Откад нам, бабо, тебе прогнаше — Нема нам онде више оташтва!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
пасти... или вечно Зла и подлост презирати Ледним оком горског лава... Ја сам стена, ал’ крвава!... 1860. ЋУТИТЕ, ЋУТ’ТЕ!... Ћутите, ћут’те!...
њима: Под руку с злобом пакост путује, С њима се завист братски рукује, А лаж се увек онде находи, Где их по свету подлост проводи; Ласка их двори, издајство служи, А невера се са њима дружи...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Зашто ме ова хука немило мучи и дира? Зашто овакав занос, са којим многи се дичи, Мени, најмањем створу, на подлост и порок личи? Зар жарке беседе оне, што жељно преслушах тамо, Не беху ништа друго до празни прапорци само?
И кад ме нагони живот да к њима узморам поћи, А ви ми у срце онда улијте божанске моћи: Како бих презрео подлост, што шири шарана крила, И лажне јевтине сузе свирепих крокодила. Ал' ко то долази амо? Шта очи пред собом виде?