Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Баш зато нећу да крвавим руку У пожељној али подлој страсти, Да с’ осветим за грдну пакост Вуку, Премда то стоји сад у мојој власти, Но ономе ћу задат смртну муку
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
„Доста је само?“ Та суложница да сам нечија, Ил’ турске буле црна ропкиња, Тежина ’вако грозне увреде На подлој би му крви плинула. СТАНИША: Ћут’, жено!...
Што ће се на миг ока њезиног Вешто окретат — и кô пајацо — Љубимче лудо земље њезине — Служит за шалу подлој госпођи?... БОШКО: Наћемо, оче, Па ма се знали турчити! РАДОШ: О гнусна часа бедне старости!