Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Равне коцке дуси ту с његовим брује; Венце славе њине све земске олује Нигда спирит неће, нигда кадре бити, И подлуни дуси свеже ће им вити Док последње траје на небеси звезде, Дух не пада нигда у прошлости безде!...