Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
никуд не журећи и не хотећи ништа, баш ништа, пољубивши себе у праведно око, у праведну њушкицу и у праведно дупе, подмирени до последњег жмарца, пуштају да их понесу крила, лака и бестелесна нека крила кроз дубине неба и пространства изнад