Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Та дваест нас има на једнога — Јала за мном који жена није.“ Тако викну стари Мехмед-беже, Па од гњева чисто се подмлади, Трже сабљу, наже низ стијене, А за њиме навалише Турци.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
и кад год се обраћа неком од испитивача, он га ословљава родбински, по имену и, као из милоште, мало му измијени и подмлади име: није Раде већ Радоје, није Весо нег Веселин. — Ево, жена каже, куне се.