Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Убише ми мужа, подмукли пси, а ломну снагу брата мога изрешеташе куршумима, опет из потаје, опет подмукло! Проклетници!“ Наша мала, сиромашна кућица беше на крају села. Туда су често пролазили Маџари.
Беше то као оно црна врана што над мртвом лешином најпре гракне, да јој после, подмукло ћутећи, месо раздире... Зима прође на миру; али се већ око Ускрса ужурбала сиротиња, и тражаше од богатијих својих
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Ручак је весело и у шали пролазио. Сви се шале, само фрајла укрућена седи, па се тек подмукло потсмешкује. Због те њене крутости често је госпођа Макра корила, али то се фрајле не хвата.
Госпођа Макра гледа га па се подмукло смеши, а чича-Гавра глади бркове, па све изврће очи на њу. Започне јој курисати: — Ал’ сте још и сад лепи,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Све му се већа чинила та неправда, све ужаснија та њена судбина. Божја воља му се учини нешто подло, зло, подмукло, зверско. Огромно, свемоћно, прождрљиво!
Милићевић, Вук - Беспуће
пунима шевара и водених трава, гдје се скривају дивље патке, чапље , и плиске; пролази поред дубина које покрива подмукло и затворено зеленило; застаје код бродова куд се прелази на босанску страну: кроз воду провиди се шљунак, а над воду
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Тровало ме је подмукло, гњило, ал' ипак нећу никога клет'; штогод је муке на мене било, да никог за То не криви свет: Јер, што је души ломило
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
8. ПИЈАДА у шеширу, кад говори све маја главом афектира у изговору, а ж изговара као дебље з, ш као подмукло с, ч као ц итд. ПРЕЂАШЊЕ. ПИЈАДА: Добро јутро, Љубо. Цула сам да си досла. Је ли ово мајка? Драго ми је.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ни горе (све) посијеци, ни без дрва дома дођи. — Нуђену госту бројени залогаји. — Осветници из крви ничу. — Подмукло псето најприје ће ујести. — Поклоњеном коњу самар се не гледа. — По курјаку се јагње не шиље.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђе се никад ни с децом није играо. Завуче се у сењак и ћути. И не одазива се. Вукашину претури вечеру, подмукло га гурне у бару и испрља му ново одело. Њему сам увек лепше куповао. То је мој грех.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ноктићима своје мале шапе гребе по њеним грудима и тражи да ухвати оно дугмасто испупчење на које су некако нарочито подмукло, са пуно похотљиве радозналости, упрте све њихове светле очи што оздрављују и у сласт гутају бујну и бајну сестру
му се учинило: као да се једно лице са нечим подозривим у понашању, у сивим чакширама и зеленим увијачима око ногу, подмукло пробија за њим кроз ону гомилу света, да га прати у стопу, па се труди да га ни за моменат не изгуби из вида.
Било је хладно. Полако, подмукло магле се подизале навише, пењале до њихових ногу, увијале њихова тела хладом, мучиле њихове очи.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
затајиване мисли, без хиљаду страхова у души, кад ће моћи да одбаци од себе оружје претворности, да одложи то ниско, подмукло чело, и да гази кроз живот са широким, слободним осмијехом на лицу!
“ А он нам је благодаран и за толико. * У потаји, чувам у себи једно мало подмукло оружје, као неки тајни термометар: док сам у моћи да овако расуђујем и подозријевам, док нисам сасвим запао у ту
часу, када нам највише треба нечија присна близина, између нас и наших најближих, између нас и свега, залегло је нешто подмукло, залегла је једна непрелазна туђост, туђост лажи. И ту нема помоћи.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Али кад се мало пажљивије разгледају оне једва приметне боре око крајева очију, које издају лукаво и подмукло срце, и кад се човек мало боље загледа у оно необично севање очију му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
“ А једнако додаје „Сад, Раде, сад!...“ Радак ложи ватру. РАДАК: Смркло се већ, И студен ветар тамо с планине Подмукло хуји, кô харамија Што се прикрада двору нечијем, Застајкујући дахом дивијим, Призива тајно таму поноћну И чека
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али знам једно: лакше подносим борбу у првом стрељачком строју, него ово подмукло прилажење. Тамо је подстрек у мојим рукама. Знам од кога треба да се чувам. А овако... Све зависи од случаја.
Сетих се оних речи: „Чувај се магле.“ И ова магла учини ми се као нешто живо, подмукло, злобно, и као да се игра нашим животима. Сад се још више разређује, видим супротни брег као кроз неку копрену.
Море ми је изгледало подмукло, па чак и мрско. Али, ја назад нисам могао. У команди места нашао сам се са једним пешачким потпоручником, који је
Земља у себи не скрива ништа, а ноге имам да сам кадар стићи и утећи... Море је подмукло... Поготову у току рата, откада пронађоше оне проклете сумарене...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Све се више смрачава и као да се нешто из далека потајно и подмукло спрема и пригушено хуји. Снијежне лепирице укрштају се у лету, ломе се једна о другу и шуште у тананом и меком шуму
Свако је чељаде стрепило и осјећало да се нешто невидовно увлачи и подмукло шири по торовима и стајама, обарајући немилосно све живо пред собом.
Знам ја Змијање, знам ја ћуд нашије' планина и ове наше зле'уде, врлетне земље: све то потајно и подмукло режи! Наједном се ненадано задрмаше у врховима јеле и оморике јаче, силније, а јака се и бучна мећава диже, као да се
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Само оне црне звери, Што ђавољи шапат чују Само црни калуђери Подмукло се осмејкују. Пред њима је борац стари, Узор свеца и човека, Што идејом свога века И векова господари.
Ћипико, Иво - Пауци
У ушима му брујали откуцаји сата на звонику и чисто устрну кад унутри нешто, падајући, заружи. Уре удараху одмјерено, подмукло; из натуштена неба поче да сипи, а он пожури кући, да не покисне ...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Па клисар кад чује само, а чуће срамоту целу, Јер оно подмукло дете јавиће целоме селу, И онда ето ти бруке... Ту ћата нагло се трже, И упрепашћен стаде.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Најзад савлада себе и пригушеним гласом обрати се трговцу: — Измери ми два килограма шећера! Сав црвен, гледајући подмукло, трговац приђе теразијама и одмери два килограма. Лука извади банкноту и баци је на тезгу, говорећи осорно: — Кусур...
Арнаути стоје у групама поред пута и злурадо нас посматрају. Као хијене, чекају они подмукло свој плен. Само када наиђе пешадија са пушкама узмичу кришом и, чучећи на неком брегу, посматрају изнурену војску.
Нешто необично, бескрајно, величанствено мирно, као притајено, помало подмукло, отегло се пред нашим очима. Навикнути на брда и урвине, намучени од крша и камена, гледали смо изненађени у
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
”Мора да си скрио у себи и порок и бесноћу, Када онако подмукло пробијао си се ноћу; Мора да си се стресао зором и тражио у воћу Ситости, мора да си спрегао гвожђем бесноћу.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« Како ми се о томе мни да не узбуде право о теби изречено то пророчаство издавна подмукло за прву ти жену и последњу издату девојку да се ђаво не сећа нашто излази то, те не учини које пакости у божијој тајни.