Употреба речи поднадуо у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Нос који му је некад био танак, орловски, као и у Павла, са ноздрама као листићи ружа, био је сад поднадуо. Та уста која је некад љубила тако дуго, висила су сад на чибуку, опуштено и искривљено. Зуби му беху жути.

Црњански, Милош - Сеобе 1

обраслим бршљаном, плавим багрењем и трновитим, ситним ружама, него као неки суманут болесник, изгубљен, жут, поднадуо, срдит, са великим трбухом и опуштеном главом.

Исакович је био у новом новцатом оделу, од црвене чохе, сав поднадуо под натакнутим клобуком и страховито избријан. Његов Аркадије бријао га је, то јутро, опако.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— А-ха... Кипислцауф! — потврђује Лука, промукао од вике. Стиже нас и потпоручник Живадин. Сав је поднадуо од неспавања и напора.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности