Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
После су дошли на ред митраљези и четири прва коња пређоше мирно. Петога, неког немирног алата, опрезно поведе сам поднаредник, вођа одељења. Али коњ застаде и ошинут снажно тесаком по сапима узјогуни се још више и оста као укопан.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Мало даље једна група носила је сламу... Један је трчао некуда. Неки поднаредник викао на војника, који је држао коња на дугачком конопцу и терао укруг.
— Не питам те то, него какву си службу вршио у батерији, имаш ли чин? — Ђак, поднаредник. Потпоручник је превлачио прстом преко списка, погледа до краја, а онда се обрати капетану: — Нема га...
Стајао сам неодлучан, не знајући шта треба да радим, ни куда да идем. — Дакле, од овога момента си поднаредник пете батерије! — обрати ми се онај капетан. — Батерија је код оних шатора.
Мамузе су звецкале, сабља је тандркала о рогобатну калдрму и ја сам се прсио. Поднаредник... Бог! А када ми је још обућар потеснио и саре од чизама, ех, као да сам одрастао са овом сабљом.
Они већ знају... Стари су то војници. Него! У рату што ко увати! — тако ми је давао прве лекције поднаредник резер-виста, Траило Живуловић. Слушам и мислим како моје школско искуство нема много важности у овој новој средини.
— Хајде, хајде, шта се вучете као мрцине — журио је војнике поднаредник Живојин. — Поднаредниче, од јахања сам добио ране... — Рана на рану, и ето ти лек... док се размрдаш, све ће проћи.
Само се зеленац „Ескило“, рудни коњ, узјогунио, па издигао главу и маше около камута. А поднаредник Живојин, као за инат, командује да се људи пожуре и Крста возар, сав црвен у лицу, бије коња ногом у трбух и кроз
Видела га цела батерија, чак и командир. А по извршеној казни, поднаредник Траило држао му је лекцију као за утеху: — Добро, украо си. Молим лепо... али буди мајстор да те не види командир.
— Да се ово није поновило, иначе ћу тебе, Траило поднаредниче, тако намртво да изударам, иако си поднаредник... — Молим вас... —...да ти ни Господ Бог неће помоћи. Јеси ли разумео? — Разумем.
— Знаш... нема ту шта... — говорио ми је самоуверено поднаредник Траило. — Овај... знаш, бој се бије, како да ти кажем... „срцетом“, а не поткованим цокулама.
Потпоручник га гледаше у недоумици, онда махну главом и узе дуван. Али као да се присети: — Поднаредник-Живојине... Када ноћу маршујемо, Танасија да вежеш за топ. Јеси ли разумео?
— Помаже бог! — и старац се заустави да предахне. — Откуд ти, стари, овде? — запита га поднаредник Траило. — Лутам тако не би ли погинуо. Па ме ни душман неће... Него кажи ти мени једно... Има ли правде? — Има, чико.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
фолксдојчер, официр Сицхерхеитс полизеи — СИПО, „координатор” у Предстојништву полиције Сарадници окупатора: МИЛУН, поднаредник Градске страже ДРОБАЦ, батинаш; иза њега остају крвави трагови Грађани Ужица: БЛАГОЈЕ БАБИЋ, са флашом ГИНА, његова
Носите оружје! Какво оружје, поднаредниче? МИЛУН: Хладно оружје, господине Мајцен! СОФИЈА: То што ваш поднаредник, господине, назива оружјем, то је обична позоришна реквизита! ЈЕЛИСАВЕТА: Зар ви не знате чиме су наоружани глумци?
МАЈЦЕН: У пријави каже и да користите лажна имена! СОФИЈА: Лажна имена! ЈЕЛИСАВЕТА: Овај ваш поднаредник је помешао наша лична имена са именима драмских ликова које тумачимо! МАЈЦЕН: Можеш ли да покушаш да објасниш?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Читао си ваљда дописе о мени? Па јесте, бре... (Грува се у груди.) Ја се не стидим тога што сам био жандармеријски поднаредник. Да их видим, те школоване, кад дође тако велика ватра као што су избори. Сви они измакну па дај Секулића напред!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки поткивачки поднаредник. Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и разносила.
звани канцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџорским брковима, остао поднаредник и надаље! То га је, вели, наљутило па збацио униформу.
Био је играч да му је требало пара тражити. Научио је у војсци многе »јевропејске« игре. Као поднаредник био је у Београду почешће по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и пре
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Не знам шта да вам кажем! СКИТНИЦА: Муж јој био предратни поднаредник. Умро у Немачкој, у заробљеништву. ИКОНИЈА: Стварно не знам. Морам да однесем ове ђуроваче.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али читава два часа тражења прошла су нам без успеха. Поднаредник Средоје, који је последњи у јучерашњој борби видео Пацка, услед магле којом смо били опкољени, није се могао сетити
На крсту самоука Пацка стоји плајвазом написано: † поднаредник Касанов из Ћустендила... Густа и одвратна магла понова притисну. Потмуло, у даљини, грмеле су хаубице.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
СТЕНА 28 ЦРНА РЕКА 37 „МАЛАРИЈА НАС САКУПИЛА, МАЛАРИЈА РАЗЈУРИЛА“ 53 „ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ“ 74 НА ЛЕЂИМА ЈЕЖА 89 ПОДНАРЕДНИК ТАНАСИЈЕ 133 ПТИЧИЦЕ НЕБЕСНЕ 141 ФРОНТ И ПОЗАДИНА 158 АРЛЕТА 182 ПРЕКО ТАЛАСА КРВИ 214 ЕПИЛОГ 223 ГОДИНА ХИЉАДУ
Нагазих на неку јаму. Један опсова нешто. „Откочите пушке!“ наређивао је поднаредник. Ја сам извукао револвер, као да ћемо сада на јуриш. При врху поче ветар да дува. „Ево смо!“ — шапну неко.
Одмакао сам нагло главу... Дрво се више није видело. И она двојица кажу да је довољно мрачно. Поднаредник диже први главу. „Не виде се“ — рече. Скочили смо. Али зарад боље предострожности склонили смо се мало удесно.
„Не виде се“ — рече. Скочили смо. Али зарад боље предострожности склонили смо се мало удесно. Поднаредник оде да види шта је са капларом. Мало после врати се. „Посред чела!“ — рече.
Тргао сам се. Около не беше никога сем мртвих Бугара. Иза мене спавао је поднаредник. Дохватио сам га за ноге, и викнуо на њега зашто ме није пробудио. Али и он је био исто тако преморен као и ја.
Уклештен сам. Војници се придигли, зверајући, на коју страну да отворе паљбу. Поред мене сломата се поднаредник. „Господине потпоручниче, ето Бугара са реке.
Али онај бугарски митраљез није нам дао ока отворити. Ако останемо у овом положају, изгинућемо сви. То исто увиђа и поднаредник. „Не остаје нам ништа друго него да претрчимо ову удољицу пред нама, и да подиђемо испод митраљеског лежишта.
Гомила се сручила на пијацу. Одатле је поднаредник скренуо кроз широку улицу, где је главно шеталиште. „Варда... Чувај... Варда!
Русија је закључила мир. Румунија ступила у рат кад смо ми изгубили земљу, и пропала. Што рекао поднаредник Груја: „Налетела као будала на барутану“... Ми се лагано топимо, а попуне ни с које стране.
— Пази на маглу! — добаци неко кад сам пошао... Поред мене је био поднаредник Груја, који је у торби носио моје ствари. Прешли смо преко врха и упутили се благом косом.
Али они су били хладни као стена. Наиђе поднаредник са једном цедуљом за требовање бомби и муниције. На његовом лицу видео се осмех. — Шта ти је толико смешно?
Осећали смо се као сирочићи, без игде икога... ПОДНАРЕДНИК ТАНАСИЈЕ Једно преподне јавили су нам да је експлодирало зрно у топовској цеви брдске батерије и да су том приликом
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ВИЋА: Хоће! ЈЕРОТИЈЕ: Дедер, господине Милисаве, ти си био поднаредник у војсци; дедер ти направи план. 'Ајде покажи се! МИЛИСАВ (важно Алекси): У којој је соби? АЛЕКСА: Соба број четири.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
са судбином, не знам, тек знам да је онај најстарији, професор, постао бакалин; онај млађи, трговац, постао је поднаредник у војној музици, а трећи је додуше обукао униформу, само не официрску већ ону са двадесетим словом из азбуке на леђима.
— Господине начелниче, — отпочех снисходљиво и изјавих жељу и молбу. — Шта си био досада? — Па... био сам поднаредник. — А јеси ли што учио? — Нешто мало... у војсци. — Доста, брате, сасвим доста.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али, без иједног јаука, пао је избоден бајонетима. Поднаредник Груја каже да су пешаци тада хладно изишли, као да су пиле заклали, и изгубили се у мрачној ноћи.
Онда командант нареди поручнику Луки да појаше и одмах доведе лекара. Поднаредник Груја нам вели: — Оном чичи се никако не свиђа овде, стално је нешто гунђао.
Ордонанси, претурајте ова кола у реку! — нареди одсечно Коста „Турчин“. Приђе нам један поднаредник из неке коморе. — Тешко да ћете шта учинити...
Онда нам нареди да се вратимо у батерију и да се распитамо. Поднаредник коњушар био је Светозар... Онај бели. Зовнем га и питам јесу ли сви коњи на лицу.
Е све ми се преврте... Запитах, где је поднаредник... Али он се склонио негде и нико не може да га пронађе. А сада треба ићи у дивизион, и већ можеш да претпоставиш шта
А он да живи још сто година, па неће добити такве и толике батине... Даљи поступак је ишао по надлежности. Поднаредник Светозар је изударао каплара, вођу одељења, а овај опет возара који је испустио коња, а није то пријавио.
Када каплар добије батине, то ти је оно војничко предовољство, у години дана једанпут... Али када поднаредник добије дебљи крај, е то је мало необично. Увређен је понос старешине. То ја знам...
Моја је осматрачница била на двеста метара испред батерије, у стрељачком строју. Причу његову прекиде поднаредник Светозар: — Господине капетане, питају војници, хоће ли да чекају?
Дохватим слушалицу да позовем батерију... Нема везе... Са мном је био поднаредник Жика. Рекох му да одмах потрчи низ линију и види где је прекид.
Возари су лежали мртви између коња. Један предњак био је претурен. За нама припуцаше. Поднаредник Жика дојаха једнога коња и рече ми да се попнем. Какво узјахивање! — Бежи што пре!
Ми се дигосмо. Један дохвати затварач. Приђох Петру. Али он је издисао... Мало даље на друму лежи поднаредник Жика, јечи, а и коњ поред њега рањен, и већ се тресе.... Запали су у сноп митраљеза. Уто налете мој сеиз са коњем.
— Додељена ми је нова батерија... Али ја моје војнике не могу да оставим. Ево баш пред твој долазак, пришао ми је поднаредник Светозар, онај кога сам ја изударао, и вели ми: ,,Господине капетане, чули смо да сте добили нову батерију...