Употреба речи подне у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

„Ето, отерао сам коње у ергелу, па тек се мислим: баш ћу да прођем поред ваше куће... Одавно те нисам видео!...“ Од подне до поноћи!... Та то је читав век заљубљенима!... „Помакни се мало, Грлице!“ вели он, седајући до мене на клупу.

Гладна и жедна говеда тумараху без чувара по големој Галати и чупаху суво корење из земље. Дође подне, сунце припече, а ми чујемо рику жедних крава и јунади. Тетка забринуто гледа у последњу врећицу брашна...

“ После подне дође нам Алекса и донесе нешто мало брашна. Тетка извади из крова на кући нешто трске — јер не беше скоро у целоме

„Узми лончић, Грлице, па иди до првог казана да ти уделе што за јело!“ рече тетка изнемоглим гласом. Ја одем у подне на казан. Тужан је у то доба био призор око тих казана.

Одсад ћеш свако подне у овој соби ручати“. Ја сам од стрâ дрхтала као прут. Он се саже, загрли ме и хтеде ме пољубити...

— Метите га до после подне у хапсу! А ти, Лазо, отиди до моје куће, подај коњу зоби и спреми га, после подне ћемо са овим несрећником пред г.

— Метите га до после подне у хапсу! А ти, Лазо, отиди до моје куће, подај коњу зоби и спреми га, после подне ћемо са овим несрећником пред г.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ако ли ко хоће да до подне спава, а до поноћи којекакве бездјелице и бешчинија да твори, он нека зна да се је на срамоту својих благородних

своје искати, а безобразни и παχύδερμος, дебелокожни, и оно што је дужан, и што и може и мора дати, одлаже: сутра, по подне, мало почас, и тако све тера напред. Чини му се да се толико већма господи колико му се више иште.

Коме ли се ово неповољно види, он усред подне затвара очи, и мора бити у мраку и слепоти. Христјанство је, како сви знамо, раздељено на различна општества; свако

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

ПРАСКОЗОРЈЕ НА ЈЕЛОВОЈ ГОРИ Кров кукуриче, гракће храст, гуче буква у којој ће до подне бити поноћ, ускоро свуда уокруг цвркуће дрвеће, ко сенка млека преко света да је пала, магла низ Лужницу тече

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

ми је врло лако било из они̓ стари̓ календара, јер који је крст пола окружен црвеном бојом, оно је мали светац, и од подне може се радити; и који је сав окружен, то је велики светац, и ништа се не ради, него вас дан седи и једи а не ради.

̓ — Онда везир: ,Пеки, пеки, ̓оћете ли ви тако сви кнезови?̓ — ,Оћемо̓ — одговоре они углас, — честити пашо, ̓оћемо у подне, у поноћи, кад нам год поручиш, и где рекнеш, довешћемо ти онолико војске колико овде рекнемо и обрекнемо.

Опет оде Протић, он зна влашки, иште коње, а они кажу — нема коња сутра до подне. Ми се јоште већма забринемо. Но Бијуклић рече: „Не брините се, ја ћу то уредити”.

Кроз то сви чују ко смо и куда идемо. После подне дођу нам опет Стојковић и Филиповић и са њима један трбушат професор Француз; жестоко се разговара и рече: „А куда сте

пророка Илију, 20. дне јулија 1805.; тај је бој трајао ноћом, и од јутра до четири сата после подне; — да у Ужицу ни једне куће или зграде ниси имао видети. (Кажу да је било кућа 5000 турски̓.

26. јануара. У 1 сат по подне, примили смо писмо од архим. Мелентија, Молера, Павла Поповића, Павла Цукића, и Гајино, и прочи̓.

у 4 сата по подне одем г. Недоби, покажем писма и очитам пред њим жалосно стање српско, како последњега од нас говора ишту, у последњем

29. јануара. Дођу нам писма у 5 сати по подне и таки однесем два на г. Недобу, и не нађем га онде, рекне ми његов служитељ: „Дођи ујутру, наћеш га около 8 сати, а

Тај дан буду и писма (прошенија) сва готова, која је преписао Давидовић и Фрушић. 30. декембра у 8 сати по подне с г.

Је(вта) у квартир грофа Врбне, питао за одговор, и није ни тај дан изашао одговор за аудијенцију. 2. јануара око подне ја одем питати, има ли одговор за аудијенцију; опет служитељи кажу: „Морген, морген (сутра, сутра)!” 3.

— г. Худелиста не нађем у канцеларији, а г. Пренер ништа ми није могао казати. — Доцније одем око 1 часа по подне и ту се наново пријавим код Худелиста, овај одма советнику државном г.

) 6. маја. Одем рано, нема за аудијенцију ништа решенија. После подне оде г. Давидовић код г. Врбне и донесе писмо, да је Јего Величество изволело 8. сего у 8 сати дати нам аудијенцију. 8.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Не кида се он толико. Дуго је до подне — стићи ће кући; а може где још и проспавати. Механа је у селу М.... грађена сасвим по плану, као што су већ

— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан. — Вала и јес̓ ружно место. Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа.

Напослетку, готово пред подне, устадоше. Видак оде својој кући да начини неке процене, а Милун некуд у село да прикупи неки лој и вуну.

Даде им и, брже-боље притвори прозор. Већ је близу подне. Чобанин Трпков давно отерао овце горе у чајир, и давно је требало да дође и да донесе помужено млеко механи.

Тако је весеље трајало до неко доба ноћи па се разиђоше. Сутрадан седели су око подне у гостионици »Код јаблана« адвокат и Мојсило Пупавац.

Мирко и Рашко Ћебо оду у Овчину, те упитају бабу Мирјану зна ли да је кадгод био у Зарожју какав Сава Савановић. Подне беше увелико превалило. Пред кућом Мирјанића у Овчини седи, у хладу на некој по њавици, стара, престара бака.

И опет је весеље код куће Пуркове. Слегло се све Зарожје на свадбу. Ту ти се пева, игра, пије, мећу пушке. Подне већ увелико превалило. Кад опет неко зовну озго с Голог брда: — О, Пурко!... О, Пурко! — Ко виче, море, еј!

зором подрани на њиву да ужање који сноп више, или оде на ливаду да попласти оно што је Јеленко јуче покосио — неће у подне, кад се врати кући, остати без ручка. Душанка се брине о том, као каква Матора редуша. Уме чак и погачу да умеси...

На све стране размилели се вредни ратари. Ору њиве, попевајући и надајући се доброј години. Тек у подне стиже Миона из чаршије. Ишла је тамо зором да обиђе Сенадина. Она је одржала своју реч.

Ех, баш ти не ваља посао — што ми одмах не каза! Видиш ти њега!... Дај ми ту торбицу! Подне је ето превалило!... А је ли отишао одавно?... — Па и није. Тек ако је сад стигао на њиву...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Ко је? Ко је? — загрмеше са свију страна. — Чекајте, казаћу!... Ево како је то било! Јуче, после подне, враћам се ја из шуме. Тамо сам носио марви помам...

Ви ћете са мном... А ви... Ногићу, ..... Води их на Дренову Греду и тамо нас чекај... Ако сутра до подне не будемо тамо, онда нам потражи стрв или јав! Збогом! — Збогом, харамбашо! — Збогом! И хајдуци одоше.

Једно му само нећу дати! Нећу му дати да оде Турцима... Јер ако пође, Христа ми, ја ћу га убити!... Подне беше превалило кад се Лазар пробуди. Спавао је чврсто, да се ни окренуо није... Диже се и седе.

хришћанин, сиромашак, презрени ревити — режати руцеље — ручке, дршке на ралици, плугу, коси ручаница — доба ручка, подне сампас — безбрижно сатљик — стаклена бочица из које се пије ракија севап — добро дело, награда за добро дело

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

24 ПОЕЗИЈА 26 ЗИМСКИ ПАСТЕЛ 27 ПОДНЕ 28 РИМСКИ СОНЕТ 30 САМОЋА 31 ЈАДРАНСКИ СОНЕТИ 32 ПОРЕД ВОДЕ 33 КРАЈ МОРА 34 СЕЛО 35 ЛЕТО 36 СЛУШАЊЕ 37 ДУБРОВАЧКИ

куцне који, Укочено, мирно, још сказаљка стоји, Показујућ тако сред долине неме Сат, када је најзад умрло и време. ПОДНЕ Над острвом пуним чемпреса и бора, Младо, крупно сунце пржи, пуно плама; И трепти над шумом и над обалама Слан и

Мир. Свуда је подне. РИМСКИ СОНЕТ Гроб на Апији Спава Цецилија Метела, још спава, Сто година преспи и сто нових зачне.

И давно мрак падне већ вани, И задњи лик ствари се затре — А цврчци од сунца пијани Још кличу за подне од ватре. Све траје на великој њиви, Све једном што суза нам зали; Јер стократни живот проживи Све оно за чиме се

По стрејама по ваздан чучи Голубље јато, док не цркне; Прљава вода одсвуд хучи, И већ од подне тихо мркне. Окна се гасе; и ноћ зија Језива. Канда у те доби — На прагу стоји весник коби, А зидови су пуни змија.

У хиљаду триста... КОПЉАНИЦИ Стоји тутањ коњских оклопа и звека Панцира. Већ подне пада на врхунце. Цар гледа, још врве, страшни из далека — Сваки у свом штиту носи једно сунце.

Вода се светлила у висини, ваљда од многих звезда. ДЕЛО Гледам како црни шумски паук цело после подне тка на тамном чворнатом стасу једног престарелог дрвета своју широку мрежу. Он тка неуморно и непрестано.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Ја се одмах умијем, обучем и уљудим. Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. Било је већ близу подне. Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао. Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”.

Ал' пасјалук не попушта: — Шта дремаш, рђо, кад ја заповедам? Зар хоћеш да те бог убије? Месец изгрејао на подне. Све је умрло, ал' убрзо оживи, а на Анокино се срце све више свија и гнезди нешто мртво.

Да видите јесмо ли дочекали чему смо се надали. ИИИ Бјеше недјеља послије подне. Народ се искупио код записа. Изнијели један сто из суднице поред њега дугачка клупа и неколико троногих столица.

— па нас остави, а ми блејимо за њом. Или дође послије подне, кад се поп наслонио на шареницу, па га гледа, нагне се према њему, па се одједанпут тргне, издигне главу, уђе у собу

Ја извадих то парче свиле и метнем га у шпаг. То цело после подне мислио сам на њега. Видело је се да је поодавно почето, и видело је се да је бачено да се више не доврши. . . . . . .

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама. И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика...

Напослетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ. Била је субота после подне. Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим сокаком једна кола и у њима један млад човек.

све у реду, и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џепним, и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне једнако држи у рукама оно чим се убивају муве, па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји »шлога«, па

а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отпратиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — па се упутио за певницу, и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао

У селу се још у суботу после подне опажа да се приближује. Друкчије је у кући и пред кућом. У кући се риба и чисти. Дечурлија је комотнија суботом; може

Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; њихова се

Девојке се провредниле па раде код својих кућа; раде да се сатру. Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у коло.

Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у коло. Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!

Недељом се пре подне смео слободно шетати, јер пре службе га није могло ништа снаћи. Бар нико не памти тако штогод. Ни стари брица Јефта не

да је за четрдесет година свога бријања и ординирања у селу икоме, на пример, прао главу и заустављао крв недељом пре подне. Такви се случајеви дешавају тек после подне.

Такви се случајеви дешавају тек после подне. А то је Тима знао добро, можда чак и из сопственог и горког искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало да је као

Али данас пре подне у недељу он се ни тога није бојао, него је продужавао пут у цркву. А већ је први и други пут звонило у цркву на

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Премишљао је да послуша мајку, па да још остане. Мајка и Милева о том ништа не знају. Држе да је Љуба отпутовао. Пре подне ето Љубе опет у кућу Милеуснића. Пита за фрајлу. Кажу му да није код куће, отпутовала је у Н.

Љуба је мислио: нећеш ме ухватити! Чика-Гавра није на то пазио, није га требало нуткати. После подне шета се Љуба са фрајлом Анком, њеном малом сестром и мамицом. Њему се Анка допада.

Баш је недеља, после подне око три сата; собе и кујна су у реду. Господин Гледић отишао је да се прође, госпођа Гледићка у трећој соби мало

Марта ђипи са канабета. — Добро јутро, фрајлице! — поздрави Чекмеџијић. Било је после подне, и Чекмеџијић доиста није хтео тим фрајлицу да осрамоти, но видели смо га да је мало збуњен; тако исто кад је дошао до

Није чудо, снаха и заова, па један гост — Свилокосић — а два тањира. Алка оде једно после подне к Мици па се разговарају. Марко у својој соби ради, за женске послове не хаје.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Та кобна и судбоносна вест која је ово после подне као гром, са узбуњене улице, упала кроз његов отворен прозор, најпре га је поразила, па је као неко што је очевидац

онако обично, него би некако грозно заурлао снагом оне вере коју је осетио чим је вест о улти— матуму сазнао после подне на завршетку оног писма, те би гомила тим његовим речима с места морала поверовати и отићи кући да се спрема.

и мутних мисли што су ово после подне у најживљем врењу узнемирене маште куљале једна за другом па се тако упућивале саме неким незнаним путевима.

И та га магла стаде гушити, пити му душу, што је само пре неколико часова, још то пре подне, требала да буде гоњена једној радости какву раније никад није познала.

заморне напетости за све време оне страховите ломњаве експлозива, задржа га на месту одакле је скоро цело после подне нервозно управљао жестоком ватром топова.

На једном од првокласних одсека, на коме се налазила пета пољска батерија, тачно у подне ситуација је била критична до највеће узбуне.

Без мало цела пешачка дивизија, која се повијала и колебала још пре подне, наједанпут, и то баш у часу кад је појачање из позадине пристизало форсираним маршем, окрете безобзирце назад па се

Јер она узаврела крв је увек готова за измирење и ње се не тиче ништа. А једно после подне, док је он оперисао чиодама на карти, дођоше поштом два неочекивана писма.

И тако су пролазили часови. Али на једанпут ото подне ватра стаде слабити с ове стране и халакање оних на вису губило се све више на супротној страни.

соби на Дорћолу у којој је становао и пре рата опружен на старинском плеханом кревету, лежао је Јуришић једно после подне, у јесен, у тишини, уморан, блед и нервозан и мислио: „Ево лежим ја овде сам, сам самцат, и сав онај каламбур од

Оно је, од прилике значило ово: ја поштено отаљах овај живот. Дакле, тако је он зевао изјутра, у подне, у вече, ноћу кад се пробуди и увек кад се сети онога што је за собом оставио.

“ ...Они, што су недељом или празницима пред подне, редовно посећивали и носили разне понуде Алексију Јуришићу, пре његове смрти у лудници причали су: да је био веома

Африка

То беше сасвим друго небо. Тога јутра сам без шлема прешао преко сунчаног простора, а већ сам по подне имао и главобољу и кијавицу; опомена да се треба чувати тропске сунчанице.

После пола сата, одједном скрећу у страну и нестају на ширини. Ниједне птице више над нама. Пред подне почињу они меки, углачани, завијени таласи који се увијају сами у себе и који, кад постану већи, стварају такозвани

Иза њих одмах, од самих таласа диже се прашума. У два по подне дизалица са брода искрцала нас је корпом у чамац, а дизалица гвозденог мола извукла корпом из чамца па пренела на

До пред подне скоро небо је тешко, сумрачно, од силних испарења; над водом врела и загушна пара као у купатилима. Ова убиствена

Рекло би се не светлост сунца, већ зрачење саме земље пред крај апокалипсе. Пред подне све је нагло светло и блиставо од сунца, страшног сунца чији су зраци, као отровна копља, смртоносни.

Седим на троношцу у средини дворишта које се лагано пуни сељанима, децом и сумраком. Већ сам од после подне толико жедан да ми скоро сузе иду на очи.

Хране се искључиво инсектима који иду на стоку. Одмах по подне појављује се једна кошута и иде право к нама на својим витким ногама.

У подне још једна гозба код Франсиса Бефа, свечано опраштање и поздрављање, и онда полазак. Много пре но што ћемо проћи кроз се

Моје руке и лице такође су гарави, жути и зелени од тог била. У тако страшном стању стижем у једно четири по подне понова у Боаке. Прва личност на коју наиђем у Боакеу јесте госпођа Беде.

Врло млада. Други старац јој је отац, али није он домаћин, већ одсутни син, који је сам трговао и стицао. До подне Меј се не појављује.

Већ неколико дана да се ја јутром више не осећам онако оран као првих дана у Африци. Тек пред подне престајем бити грозничав, горак и нерасположен. Тада настаје друго мучење: жеђ.

Иако ме ноге уистину боле а о змијама–пљувачницама, које су изуједале неколико црнаца, било речи цело то по подне! Не узимам ниједног од наших слугу, који су до малочас прали рубље и који сад треба да се забаве негде у селу.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈУЦА: Гди? ЈАЊА: Побегли су, господин нотариус, ми помозите! Оћим да пођиним. МИШИЋ: Али шта се то догодило усред подне? ЈАЊА: Украдили ми новци. МИШИЋ: Ко, ко? ЈАЊА: Пустаљије! МИШИЋ: Ја вас не разумем.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Божичева кола, кад су далеко одмакла од Будима, у брдовитом крају, застала су, у подне, на једном пропланку, са којег се видик ширио далеко, према Грану. Божич је решио да ту ручају.

Божич се, сутрадан, пред подне, вратио, из вароши, псујући сербску мајку. Фамилија је идуће преноћиште имала у Рабу. Исакович је, у Грану, ћутао и

Кроз сат, два, тле је постало сасвим суво и песковито, па су одмицали брзо. Већ пред подне били су од Раба далеко. По подне се појавише неки брежуљци у даљини.

Кроз сат, два, тле је постало сасвим суво и песковито, па су одмицали брзо. Већ пред подне били су од Раба далеко. По подне се појавише неки брежуљци у даљини.

Кола су по тој глини јурила лако. А још лепше су се возили по подне, кад су стигли на зелене траве, на безмерним утринама према Визелбургу.

Заспао је тек кад се било разданило. Госпожа Хумл устајала је тек пред подне. Дошла је код њега да руча. Исакович јој је причао, немецки, којешта, о којечему, тек да јој покаже да тај језик

Али ја остадох при мојој речи. Баш га лепо одрах и кожу му ни на једном месту не пресекох. Ја то свршио изјутра, до подне, а после подне узеше деца казивати да се, из шуме, чују гласови курјачки. Урликали су те зиме као никад дотле.

Баш га лепо одрах и кожу му ни на једном месту не пресекох. Ја то свршио изјутра, до подне, а после подне узеше деца казивати да се, из шуме, чују гласови курјачки. Урликали су те зиме као никад дотле.

Кир Агагијанијан, кад је то питао, смејао му се. Све те јадиковке, међутим, Исаковичу ништа нису помогле. После подне, у одређено време, Исакович је ушао у росијско посланство, у Леополдштату, у пратњи Агагијанијана, као да га опет у

Исакович је био примљен, по други пут, у аудијенцију, код грофа Кајзерлинга, у подне, двадесет и првог јула по руском календару, илити трећег августа по новом.

Сажаљење неко? Чему тумачити оно, у људском животу, што је непротумачено? Зиминског је видео у подне, у Енгелбирти, где је Марко Зимински, са женом и свастиком, ручао, боље рећи гладовао.

То, да тај стасити, лепи, официр, не пије пиво, него прилази, свако подне, бурету, које је, као на неком јарму, на ногарима, насред кујне висило, и окапало, па пије воду, то је Руча, сваки пут

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Али сад! Куд ли ме ово вози мој чича?“ ТРЕЋА ГЛАВА Млин код кога не долази подне — Од пилеће до слоновске џигерице — Пуна кола лоповлука — Мириси из непознате крчме — О, баш морам да умлатим овога

Тришин млин био је тако далеко од села, на самом улазу у мрачни горски кланац, да тамо чак ни подне није долазило. Кад би било вријеме ручку, а то су и чича и мачак знали по непогрешивом сату — трбуху, старац би само

а то су и чича и мачак знали по непогрешивом сату — трбуху, старац би само рекао: — Тошо, хајде да ручамо, јер је подне баш сад прошло тамо преко онога брда.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

бледе Врати ми их у нигдину своју бежи Бежи чудо од чуда Где су ти очи И овамо је чудо 10 Црн ти језик црно подне црна нада.

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

Мала ала, када јој хране фали, може да смаже целу државу Мали. У подне просто хоће да прсне или скрцка парче Мале Крсне. Мала ала, у сукњици на фалту, за вечеру поједе острво Малту.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Одавде иди у канцеларију како хоћеш, путуј ако хоћеш пô сата донде, али на подне, дај ми реч да ћеш на подне брзо, брзо доћи кући. НОВАКОВИЋ: Разуме се! Разуме се! (На вратима се пољубе и он оде.

Одавде иди у канцеларију како хоћеш, путуј ако хоћеш пô сата донде, али на подне, дај ми реч да ћеш на подне брзо, брзо доћи кући. НОВАКОВИЋ: Разуме се! Разуме се! (На вратима се пољубе и он оде.

СПАСОЈЕ: Хоће ли доћи? АНТА: Доћи ће још данас пре подне. СПАСОЈЕ: Али му ниси говорио ради чега га зовем? АНТА: Боже, сачувај.

АНТА (дигао се већ раније): Па 'ајде ја да идем. СПАСОЈЕ: Данас ће доћи, је ли? АНТА: Још пре подне. СПАСОЈЕ: Добро, па уврати. АНТА: Хоћу: збогом, госпођице Агнија! АГНИЈА: Збогом! АНТА (оде).

Да их претечем, не остаје ми ништа друго до да још ноћас испишем брошуру и сутра по подне да је пустим у продају. Или то или да се уздржим, али уздржавање би било велико пожртвовање с моје стране, а

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Тачна, као и увек, католичка црква откуцавала је подне. Кроз Три минута то исто ће учинити и православна, доводећи во искушеније попа Доментјана да Луки Црквењаку скреше све

Коначно, и православна црква изби подне. Што се тиче мене и читавог чопора бабаца, није морала да избија било шта. Ми смо знали: подне је.

Што се тиче мене и читавог чопора бабаца, није морала да избија било шта. Ми смо знали: подне је. Не може бити да није. Сетерка у неко друго време није смела бити изведена у шетњу.

Из кућа крај којих смо пролазили допирало је звецкање кашика. Било је заиста подне и мој стомак је то знао. Нисам га слушао.

- рекох. - Хајде и ти! - Ја? - одмахну главом. - Знаш да не подносим воду? Знаш. Е, онда знај и да ћу доћи око подне, али не због купања.

Знам само да сам све време буљио на трг испод нас. Морало је бити подне, јер су се затварале ролетне радњи а чиновници из Одбора масовно су улетали у кафану.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Да дођеш к мени, сазвао сам друштво, па да се мало картамо. Господар Софра мисли се. — Не браним. Сад после подне и онако нема муштерија, а лађари тек пред ноћ долазе. Милане!... Зовите Милана. Виче шегрта. Милан дође.

— Не знаш ништа, ја ћу приповедати како је то било. — Чекај док дам донети вина, и онако је после подне, па да ми натенане приповедаш. Сећам се да је нека велика хука била, али ја нисам био код куће, био сам на вашару.

Сада њен син Ђока сече месо, и тако животаре. Једно пре подне, обучем се лепо, па идем управо у кућу Татијане Угљешине. Било је осам сати.

кад ево баш трећи дан пред вече пошље госпођа Татијана једног свог рођака к мени, и јави ми да дођем, да ће ме пре подне у десет сати дочекати. Једва дочека’. Одем тамо, ал’ девојка лепо ал’ не скупоцено обучена, ал’ тек ипак мало парадно.

ручка доћи Кречар и Чамча на уговор, па после да приправи вечеру, јер по свој прилици биће дуга разговора, те после подне провући ће се до вечере. ИВ Сутрадан после ручка ето Кречара и Чамче код господара Софре. Већ су ту.

Доцније, по вишим школама, све је некако у кућама седео где су даме; примљен је био лепо, пре подне пође женскима, после подне међу женскима. Упио је некако женску нарав. Научио је од женских штрикати, вести.

по вишим школама, све је некако у кућама седео где су даме; примљен је био лепо, пре подне пође женскима, после подне међу женскима. Упио је некако женску нарав. Научио је од женских штрикати, вести.

Још ако за недељу дана не дође, онда ће га курентирати. Једног дана, баш у подне, господар Софра са Катицом руча, о Пери се разговарају, кад чују се нека кола у авлији.

Ови се захваљују и обричу се да ће их доцније посетити. Позову их на ручак у један сат после подне; на то се обрекну. Легну спавати.

Господар Софра са Полачековима опет на саоницама врати се кући и одмах сви полегају. Око подне сви устану, и још пре ручка Лујза и госпођа Матилда праве „физиту” Катици.

Дођу кући, испавају се. Пред подне устану, поручају, гости се захвале и оду. Још је при одласку Шамика обрекао фрајла-Лујзи да ће скоро у посету доћи.

Испише се мунта — лицитација — на заплењеног коња. Дође дан мунте, и коњ ће се продавати у три сата после подне. Пре подне иде добошар, па свуд бубња да се продаје заплењени коњ Пере Кирића.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Широке воде знала је већ, као и беле минарете што су, у подне, лебдели у топлом ваздуху над градом. Тако се навикну да примети ситне промене у свему томе видљивом, па и невидљивом.

Но прилике више није било, мада јој сад беше већ скоро жао. Зато је једног септембарског дана, у подне, када беше пошла мужу, који је баш исплаћивао неке Грке, вичући толико да се чуло кроз две дворане, видевши Исаковича,

Мучећи се тако до подне својим жељама, покуша усплахирено да га уврсти у своју пратњу, или у стражу, или да га премести у Темишвар, змијски се

Најпосле, пред подне, спусти руке и предаде се судбини, плачући дирљиво, док су је даме и слушкиње заливале водом, трљале, облачиле,

Најпосле, у подне, сетивши се оног што је јуче било, изгубивши памет, сва упаљена од чежње, сујете и ината, она уклони прво официра пред

Затим рече Исаковичу да му се јави по подне, и запита га знају ли људи да веслају, пролазећи при том, непрестано даље, поздравив заставу.

миришући на лој и барут, мажући своје ноге, ножеве, пушке, фишеке, каишеве, од јутра до мрака, вежбајући при том, пре подне пуцање плотуном, у три реда, а после подне парадни поздрав врховноме заповеднику, при чему је цео пук урлао тачно само

ножеве, пушке, фишеке, каишеве, од јутра до мрака, вежбајући при том, пре подне пуцање плотуном, у три реда, а после подне парадни поздрав врховноме заповеднику, при чему је цео пук урлао тачно само латинско „виват“, док је Каролус

Дежурни ђенерал је Исаковича већ пре подне саслушао, а пред вече беше лично изведен пред Карла Лотариншког, који се бојао да ће бегунац отићи непријатељу.

Лежала је непомично, тамна као лешина, ознојена, у постељи. Па ипак се, пред подне, опет поврати. Прогледа уморно, својим великим очима; виде таваницу над главом и закречену, дебелу греду, у коју су

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Најбоље је за дете ако је рођено пре подне, док дан напредује, јер ће онда и оно добро напредовати у животу. Овде је значајна и дихотомија јутро/вече.

Тако, на пример, према овом схватању, дете рођено ујутру биће добар ратар, оно рођено у подне биће господин, увече — ленштина и, најзад, у поноћ — разбојник.

Обред крштења увек се обавља пре подне, док је дан у напретку, да би дете добро напредовало. Мада би по свом хришћанским правилима требало дете одмах по

⁷³ Дете се крсти пре подне, а у подне се прави свечани ручак. На ручак се зову кум, најближи сродници, суседи, а негде и поп који је крстио дете.

⁷³ Дете се крсти пре подне, а у подне се прави свечани ручак. На ручак се зову кум, најближи сродници, суседи, а негде и поп који је крстио дете.

⁴⁴ Строго је одређено и када се дете купа. Ако се купа једанпут дневно, онда се увек купа ујутру, односно пре подне док дан напредује, па ће, верује се, и дете добро напредовати.

⁶³ Некада се овај ритуал обављао као и крштење. Дете се најчешће стриже недељом или празником, и то пре подне, док дан напредује, да би и само дете било напредно.

¹¹ Вук, поводом пословице „Субота ђачка субота“, каже да је у доба његовог школовања сваки ђак у суботу после подне, без икакве своје кривице, морао „обичаја ради бити бијен“.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

За људе и жене у чијој су машти размере света померене, за оне који усред подне, док сунце билионима свећа сија теби и мени, царе, носе неку своју, малу, свећу, за људе до зуба наоружане на рогове

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

олињалим лептир-машнама, све оне курве се траже што су некада седеле у плишаном »Мажестику« и пиле капуцинер у шест по подне, причајући да их је завео професор математике кад су му односиле писмене задатке кући на исправку.

Требало је да прођу четири и по године па да се ствар изглади и да се опет сретнемо у филму »Љубав по подне«, где смо могли да се гледамо до миле воље, јер је покојни Гари (Купер) био лафчина и није правио питање.

Најпре је мислио да је то само пролазно осећање, ствар раног устајања, јер је припадао свету који се буди у подне, па је са нестрпљењем ишчекивао вожњу аутобусом — онај тренутак када започне спуштање низа стрму цесту изнад Светог

ту, надохват руке: боја његовог мокрог асфалта, позната лица под влажним сунцобранима кафане »Парк«, Сарајево у пет по подне...

Али чудо се малочас догодило пред њиховим очима. Чудо које је изабрало време петак, време подне, време августа 1959, време Сарајева. Несхватљиво чудо.

Тако Ками жмури у тами затворених страница. Испод њих су стрме баште пуне шушкетавог лишћа у пет по подне, а сасвим доле врео град који почиње да се хлади.

Биће ми драго... — И мени — рекох... 29. XИ 1972. Двадесет и осмог у подне, пробијајући се кроз припите чиновнике пуштене два сата раније с посла, он ће се изненада сетити тек помуженог млека.

Кад се коси. Кад се товари и вози ђубре. Кад се мења време. Осећао га како лута, како иде. Испаљен на Трусини, у подне, дванаестог маја четрдесет и четврте, већ је стигао до близу срца: »Накве ђавоље преткоморе...

« И, ево, сигурна госпођа од четрдесет година испред бифеа »Шанса«, у пет и петнаест по подне, навлачи у мислима нове ролшуе на ноге, веже каишеве, па се спушта низ брег, прави пируете, звижди кроз средовечне

— оног дана на плажи када је отпливала са неким непознатим мушкарцем (наводно, тркали су се) и вратила се тек после подне, са чудним изразом очију. — Опет! — рече с гађењем једног дана. — Зар увек мораш да ми палиш цигарету?

У том граду је годинама са завишћу гледао младиће и девојке како шетају недељом пре подне по Теразијама, чезнући да и сам једанпут буде елегантан.

Последњег дана децембра, око пет сати после подне, тролејбус се сасвим очисти. Сем неког пијанца који је куњао на седишту за ратне војне инвалиде, у њему остадоше само

Матавуљ, Симо - УСКОК

Кнез Марко Богданов Мајина поздрави се с кнезом драгом Јоковим и са осталима и отиде у град. ИИ Тога дана иза подне застуди и небо се наоблачи.

Рако га запита: — Јеси ли сâм? — Сâм! — Јеси ли побјегао из Котора? — Да. — А кад? — У подне. Крцун кресну огњилом о кремен, те кроз варнице сви ближи видјеше стасита младића с фесом на глави.

Французи почеше тобоже продирати, а ми се почесмо ширити око њих, док одједном, око подне, сви сложно са свију страна, осим једне, за њима, не ударисмо на њих.

Куса је готовила цицвару. Обојица једоше цицваре... Бјеше давно превалило подне, кад се вратише. Упутише се кнежевој кући, али зачуше велику грају код Мргуда Шутова, те увратише и затекоше готово

А кад му дође новац од куће, даће га кнезу да му зида кућу. Рођак му рече да прије подне иде на Његуше, јер владика пише гувернадуру.

Скромни ручак од меса и зеља брзо прође, као и доручак. Послије подне Јанко и ђак Обрад отидоше у лов; ишли су рубом поља, те до сутона убише два зеца; послије вечере било је обично

Кад сунце грану, Цетињско поље бјеше право језеро; али након два дана вода се оциједи и земља се исуши, те по подне и владика изјаха на своме Бијелцу, праћен писарима на коњма и војницима.

Па се брзо раздвојише, нити се већ састаше насамо ни за трајања свадбе, ни сјутрадан, ни дан трећи, кад се око подне врати на Цетиње.

Он их редом разбуди и редом се открише и посједаше: Јанко Ускок, Крцун Сердарев, Маркиша Стевов и Лабуд Марков. — Подне је већ! — рече Марко Јокашев. — Ако буду она дјеца поспала! Дедете ви, Лабуде и Перо, замијените их!

Запита: — А, Јанко! Колико је урâ? Јанко погледну на часовник и одговори: — Ура до подне. — А како си спавао, Јанко? — Врло добро! — И види ти се!

Одатле их четници пренијеше сами до његушке границе, гдје стигоше око два часа по подне. Одатле посла Марко свога сина Лабуда у браство. Око заранака дођоше сви браственици, на челу им кнез.

Милица с радошћу видје како Јанка мало-помало савлада сан... Укоп Крцунов бјеше у подне. Цијело племе бјеше на укопу, а послије, по обичају, браство сједе на дађу, за „трпезу од каритади“, гдје се послије

Милићевић, Вук - Беспуће

Сиротиња је била јача. Мати га није чула, кад, пред подне, стадоше његова кола пред кућом. Само што се помоли једна уплакана баба, нека његова рођака, повезана црним рупцем, и

Једно момче из комшилука одјашило је било по доктора у друго село. Доктор дође тек око подне. Стари одлежа у постељи нека четири мјесеца и придиже се, омршавио, посиједио, мркији и несноснији него што је био,

И подне је брзо дошло у причању тих ситница кад је инжињер сишао к њима, сав црвен, задуван, узрујан и промукао, тужећи се на н

И послије подне, кад су низ брдо силазиле гомиле жена, кад радници узеше поново од сунца угријане алате, кад се инжињер лијено и

ГЛАВА ШЕСТА Једно јесенско послије подне, поред Уне, Ирена причаше Гаври Ђаковићу свој живот на одломке: о својој мајци како ју је она запамтила: замишљену са

Сремац, Стеван - ПРОЗА

«, а овај наставља започето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича. Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-српским надлештвима.

После подне би, чим кашику из уста баци, хитао, да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало »жандара« до два

У ту механу би иначе свраћао и после подне, после школе. Тада би опет читао сељацима новине, које је Мицко бакалин из вароши донео.

ГЛАВА ДРУГА Максим међу децом, пред школом и изван села. Тако је радио и пре и после подне, па тако и данас. Пошто је попио кафу, дигне се и крене у школу, али не истим путем којим је дошао у механу.

« Ред је био да заврши часове пре подне са предавањем из српске историје. Била је баш лекција о цару Душану. И он поче о њему да прича, наравно, мало

Гост сиђе са седишта, а учитељ седе и разгледа који су од ђака одсуствовали ово пре подне, па онда молитвом заврши рад. Затим испрати до врата госта, који се једнако чудио шта га је то данас снашло.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Да лов лови, у горицу зађе, Јутро прође, он лова не нађе, Прође подне, лова ниоткуда — Нуто јада и његова чуда! Па још бура што сад осилила, Те растреса над горицом крила — Ох гњеван

Лаки коњи, а прелепо доба, Ала лете побратима оба! Јутро бежи, подне се примиче, Из горице бео дворац ниче: „Моје сунце ено сјаје онде, Деде, зеко, још понеси донде.

Већ је подне, већ и превалило, Под кулом се све већ искупило, Већ и Гојко озго је сишао, Те по друсту разгледати стао; Тражи

Бој се бије — подне превалило, А са неба сунце запламтило, Ал' је Турком око срца зима, Јер све даље Србаљ преотима, Понајдаље Гојкови

Куд годе гледну, све беше весело, Од пуста миља све ми се занело. Ал' око подне нестаде весеља, Јер свуда наже та запара веља, Дрвеће, цвеће и травица тону, Што беше живо, у залађе клону.

7. Пет удари после подне, Скоро празна црква света, Нуто једне моме згодне Де у цркву право шета; Оде клупи, туна клече, Прекрсти се, шта

Та знаћемо све до сутра, Или барем до прексутра. 94. Прексутра је, подне звони, А он оде тражит мому, Бака му се на пут гони; Шапну: „Није још на дому.

XИИИ Небо ведро, ал' запара, Ветрић ћути, једва дише, Лепу главу цвет обара, А запара све то више. Подне дође, подне прође, Заче небо да с' облачи, За облаком облак пође. А пропири ветар јачи.

Подне дође, подне прође, Заче небо да с' облачи, За облаком облак пође. А пропири ветар јачи. Сад се смрче, ветар напе, А гром

Да ли беше све то санак? Зорица се ето спрема, Сунце грану, ето данак, А у двори њега нема; Дође подне, али саде? Још га нема — куд се даде?

Око подне ето преко пута Прелете му лагана кошута. Он је гледа: од такова брава Слабачка је за јунака слава; Што не море да

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

око мале казаљке, па је његово одређивање времена испадало, отприлике, овако: — Још само колик за један нокат па ће подне.

Шта ли си само, чак и у жежено подне, могао видјети и наслутити у распрштаној магличастој омаји око млинског точка с вјечито присутном шаром дуге!

Тога дана, по подне, као напречац отријежњен, сликар одједном спопаде свој блок, лака корака спусти се низ сокак до наше појате, намјести

Посљедњи најменик кога је дјед примио против стричеве воље био је неки Раде с Брдара. Упао је у нашу кућу једном око подне, бјежећи пред прољетњим пљуском, и чим је прекорачио праг, у прозоре и по крову запрашта као да бије град.

Они, веле, ионако носе туђу главу: — Е, бестрага им глава, неки засукан свет. Негдје пред подне путници стигоше до узаног мостића на смиреној рјечици са обалама укованим у сед.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Ја по гудурама, с куртом и демиртом, а они дотле филџан, кафицу, ратлук, па на серџаде под чемпрес! Па до подне гледај уз Требишњицу, а од подне низ Требишњицу! А ко то осигурава? ЈУСУФ: Па због тога те и не трпе!

Па до подне гледај уз Требишњицу, а од подне низ Требишњицу! А ко то осигурава? ЈУСУФ: Па због тога те и не трпе! То, што си их задужио, то ће ти и доћи главе!

МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Јес, лепо, али за тугу. Лепа она бљузгавица, оно блато, онај мрак, раздани се тек у подне, а одмах почне и да се смркава? ХАСАНАГИНИЦА: Не разумеш. Ја сам се овде у Алаху смирила.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Не, не! Остави, сине, то је мантафа. Полако дође па и прође подне. Сео сам близу прозора и узео да читам. Из баште душе ветрић.

— Ах! — И стресе се. Затим узе мотику и оде. После подне дадоше ми торбицу од чиста платна, те да одем на гробље, скупим у торбицу прах стринин, који ће се после опет

Долазите у подне. Врућина. Нигде никога. Само су пуне касапнице и ћебабџинице, кроз чије се прозоре, улепљене парчадима меса, крвљу и

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Како аждаја изиђе, ухвати се с њим попојаске, па се понеси летњи дан до подне. А кад подне пригрије, онда рече аждаја: — Та пусти ме, царев сине, да замочим своју пусту главу у језеро, па да те

Како аждаја изиђе, ухвати се с њим попојаске, па се понеси летњи дан до подне. А кад подне пригрије, онда рече аждаја: — Та пусти ме, царев сине, да замочим своју пусту главу у језеро, па да те бацим у

Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је, је! па се ухвате попојаске те се понеси летњи дан до подне. А кад подне пригреје, онда рече аждаја: — Та пусти ме, царев сине, да замочим своју пусту главу у језеро, па да те

Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је, је! па се ухвате попојаске те се понеси летњи дан до подне. А кад подне пригреје, онда рече аждаја: — Та пусти ме, царев сине, да замочим своју пусту главу у језеро, па да те бацим у

Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је, гадна је! Како изиђе, ухвате се попојаске па се понеси летњи дан до подне.

Како изиђе, ухвате се попојаске па се понеси летњи дан до подне. А кад подне пригреје, тада беседи аждаја: — Та пусти ме, царев сине, да замочим своју пусту главу у језеро, па да те бацим у

Али још треба удесити управо у подне да је човек онамо, јер у то доба царица свагда спава и ништа не зна за себе. Онда треба радити што се може брже, па

град и све види како је онамо, па се опет врати у галију, па им рече да им се ваља сутра рано кренути, како ће моћи до подне приспети у град.

Сутрадан како зора забели, они поустају и стану путовати, и путујући једнако управо у подне стигну пред град. Одмах царев син да слугама да носе шта треба, па пође пред њима у град.

А баба му стане казивати: — Е, мој синко, знам ја за њих: оне долазе свако подне овде на ово језеро, те се купају; него се ти прођи пауница, већ ево ти моја кћи, красна девојка, и толико благо, све

И тако путујући наиђе на велике вратнице, и прошавши их, одмах узме десно, и тако око подне угледа град где се бели, и врло се обрадује. Кад уђе у град, напита и двор златних пауница.

Кад они тамо, ал' јарац већ чека. Сад се припне и Дивоња на Драги Камен, те је се бô с јарцем читави дан до подне: наједанпут се јарац скондрља са Драгог Камена и сав се распане.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

5. МАКСИМ, ПРЕЂАШЊИ МАКСИМ: Шта си имала куповати оно месо? СОФИЈА: Треба за вечеру. МАКСИМ: А гди је од подне? СОФИЈА: Појело се све. МАКСИМ: Ти си несрећа! Седиш ту, да те виде официри, а напољу нека се размеће и развлачи.

) МИЛАН: Па добро је. Само док се мало ослободите. ЉУБА (подскакује): Једва чекам бал. Него, знате ли шта? После подне да се скупимо: ја, Мара и Лепосава, па дођите и ви с друштвом да пробамо. МИЛАН: Из драге воље.

ЉУБА: Па немојте мене ради да пропустите. МИЛАН: Дакле, после подне гледаћу да се скупимо. ЉУБА: Драго ће ми бити. МИЛАН: Ја се препоручујем. ЉУБА: Службеница. МИЛАН: Збогом, мајка!

ПИЈАДА: Е, засто, није зло кад старији мало и псују. ЉУБА: Шта ћеш после подне, Пијада? ПИЈАДА: Зато сам и досла, да идемо у Топцидер. Биче лепо друство.

ЉУБА: Врло лепо. ПИЈАДА (устане): Дакле после подне зацело. ЉУБА: А куд иташ? ПИЈАДА: Та скоро це подне; да ме на ћекају код куце. (Меће шешир на главу.

ЉУБА: Врло лепо. ПИЈАДА (устане): Дакле после подне зацело. ЉУБА: А куд иташ? ПИЈАДА: Та скоро це подне; да ме на ћекају код куце. (Меће шешир на главу.) ЉУБА: Баш ти је лепо оправила.

Како може да не буде о акшаму дванаест саати? ЉУБА: Код нас је дванаест саати кад је подне и поноћ. СТАНИЈА: Куку, поноћ ће и бити, кад се тако чини. Ја ти кажем, кјерко, обрнуо се свет наопако.

ЉУБА: Видиш, мајка, то је пет саати после акшама. СТАНИЈА: Куку, а кад спавате? ВЕЛИМИР: Велика господа и до подне. СТАНИЈА: До подне? И ви не видите кад се сунце роди?

СТАНИЈА: Куку, а кад спавате? ВЕЛИМИР: Велика господа и до подне. СТАНИЈА: До подне? И ви не видите кад се сунце роди? ВЕЛИМИР: И кад би хтели гледати, опет се не види од високи кућа.

, ВЕЛИМИР: Имам важна посла. ЉУБА: Ала Боже, ти увек мораш да квариш друштво. ВЕЛИМИР: Боље учи, и тако си пре подне пропустила. ЉУБА: Ја већ добро знам и читати и писати, јелте, господине Милане?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ПЕРСИДА: О, милостива госпоја, коњи су у преправности. Заповедате пре подне или после подне? ПЕЛА: Ја би хотела саде. ПЕРСИДА: Сместа ће бити све уређено. (Отрчи.

ПЕРСИДА: О, милостива госпоја, коњи су у преправности. Заповедате пре подне или после подне? ПЕЛА: Ја би хотела саде. ПЕРСИДА: Сместа ће бити све уређено. (Отрчи.) ПЕЛА: Боже мој, лепо ти је бити госпођа!

Од онакове аспиде да се таково јагње претвори, то није ни помислити. (Чује се лупа од каруца.) И то је чудо да пре подне у шетњу иде, ко јошт изјутра у шетњу одлази? СТЕВАН (крстећи се ступи): Да ми је ко казао, не би веровао.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Спутајте моћне крме, Газите тихим ходом! Опело неко шапћем у подне пуно срме Истопљене над водом. Ту где на дну шкољке, како рече песник, Сан уморан хвата, лежи брат до брата, Леже

тај шапат; моја је намера Да пошаљем сигнал кроз статику сметњи И кажем: ипак мирно почивајте; Није ово подне оно што нас спаја, Него једна повест која дуго траје, А вас усијава до црнога сјаја, Па подневно ово сунце црно

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Не смете да га цоките у подне на Теразијама пред целим светом, не смете да се држите за руке, неће да трчи Кнез Михајловом и да се грудва када падне

Београд је измислио препуне кафане у подне, и то у радно време, када цео град пије кофијановић у огромним количинама, лиже сладолед и оговара владу како ништа не

је било нечег изузетно сумњивог у атмосфери, мислим нечега што ме је подсећало на ону чувену сцену из филма „Тачно у подне“, где покојни Гари Купер прелази преко трга, а негативци га прате кроз нишане револвера. Нешто тако!

У ствари, било је некако топло, као да спавате у каљевој пећи, изнутра. Остала бих тамо све до подне да Мишелина не обузе изненадни напад амбициозности. — Умивање, доручак, а онда на посао!

се опет кожни виндјакарци и замирисаће на ментол жвакероне и семенке кад се отворе биоскопска врата од десет ујутро до подне на матинеу, биће фурања на Аду Циганлију, глуварења и зезања; свега ће да буде, на часну реч — осећам то некако, и

— мрмља матори — само настави, допада ми се; све више ми се допада тај тип! Маман наставља: — Даље: седи пре подне код „Три грозда“, после подне спава, и то у панталонама које су му увек изгужване.

Маман наставља: — Даље: седи пре подне код „Три грозда“, после подне спава, и то у панталонама које су му увек изгужване.

Замисли — „Изота Фраскино!“ Два се саобраћајца срнењивала само због њега: један пре подне, други по подне! То је било време! Увек сам могла да га пронађем у вароши по паркираним колима.

Замисли — „Изота Фраскино!“ Два се саобраћајца срнењивала само због њега: један пре подне, други по подне! То је било време! Увек сам могла да га пронађем у вароши по паркираним колима. Није сиромах могао ни да мрдне!

Реците госпођи мами да ми се јави после подне. — Хвала вам много, докторе! После разговора са вама осећам се много боље! Мислим, некако олакшано...

живота (то док нисам ја дофурала на свет и док га маман није средила) остала му навика да се уопште не диже пре подне. Нарочито недељом!

“ Као да га сада гледам: пола шест после подне — он баш месечарски буљи кроз прозор у бетонско двориште у коме најмање шездесет кретена упропаштава недељу лицкајући

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Шта ли сија? Сањамо ли и ти и ја? Од незгоде, теби поноћ - мени подне. Плитке раке. Труо мозак пију свраке. Црне, горке, у осмици три четворке. Где су браћа?

Пламса трска крстоносна као подне у жар-вази, као кад се каже Жича а Ж слово голуб створи, па га у крст преобрази над бокором повратича.

) А боров вјетар куд би да вије? Пут сињег мора, пут Паноније? Недјељно подне: брује пчелице, смола мирише - пућка цицвара; лукац са трема баца свјетлице, а поврх смока титра испара; приљежно

Из мене сјаји гљива лудара. Са чамов-даске пишу ми чавке. О тмурно подне лађом ударам и бродим, бродим без једне јавке.

Тумара тмушом нагон бòготворни. ИИИ Изнутра бео, љубичаст по рубу, а с поноћ—јутра подне му се цери. Белино, свиј се, ланено, у трубу, да Први данак обожен трепери.

Пригрли, душо, окрајке певне. Скрајни се, бреже, покриј се, смокво. Петково подне, авет са греде, Недељом скита сумраком Среде.

(О журни очар крилима крешу чворци, водомар.) Растрто подне: разбој-техника, уље на платну, журба колора. Шта ће јабуци муцај песника, узрелом плоду придевска мòра, глагол

Над софром земље уздигло се подне, а доле стоје убоји му с лица; с брегóва слази Сретење Госпóдње, те твар је свака дрхтај Богопримца.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ У подне у вис магла се диже, однесе гуске месецу ближе. Пијан од магле као од вина воз, мали Ћира, скрену са шина, пусти

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Нарочито језеро сад волим. Види се боље него на дану. Ја сам прошли пут ноћио тамо на Острву. После подне је падала киша али вече је било јединствено. — Хоћемо ли, Сагрера? — Хајдемо. Довиђења, млади господине.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

амбис знања кажем ти то пре но што падне киша иди па се трезни ти кажеш да си бегунац Београда али овде усред подне може да почне помор.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

(Одлази за Агатоном.) СИМКА (иде за Танасијем): Хвала, ја пред подне не пијем кафу. (Одлази за Танасијем.) ПРОКА (иде за Симком): Хвала, ја не пијем кафу. (Одлази за Симком.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Добро, имаш дозволу до пет часова по подне. Поздравио сам и немарно се окренуо на другу страну. — Поднаредниче! Једва сам схватио да се то на мене односи, па

То нам је исто рекао и командир, када смо подносили рапорт у четири часа после подне. Чињене су последње припреме. Посилни су довлачили сандуке официра, подофицири су слали војнике у варош да им купе

Сељанке и деца истрчавају на пут. — Пожурите, децо, пожурите — виче једна стара жена. — Бог вас благословио! Око подне угледасмо варошицу Уб. Предахнусмо, када предње батерије скренуше у неко орање. Како се зове ово место?

Али спољни изглед је ипак безбрижан, наоко ведар, војници се шале, или се смеју само једним крајем усана. Око подне повикаше да спроводе заробљенике и сви потрчасмо на друм. Било их је до стотину.

Тако разговарајући стигосмо у село Велики Бошњак. Подне је давно превалило. Село је било готово пусто. Испред једнога храста опазисмо само неког старца повијеног до земље.

Сигурно их нико не гађа. А пред нама лево и десно одјекује топовска паљба. Подне је. Из влажне земље бије нека тешка успарина. Људи поседали покрај пута, очекујући заповест.

У даљини се чују пуцњи, све чешће и брже. Свакако су наишла непријатељска појачања те су наши застали. Подне превалило. Мост још није готов. Војници леже на обали и спавају.

људи су већ забринути и са страхом погледају у мост који још није готов, а ево већ је три часа после подне. Војници почињу да бивају неспокојни при помисли да сада треба прећи на ону обалу. А ако непријатељ навали...

Леле... Качамак би се направио од нас. Када смо се пред подне вратили у бивак да рапортирамо како ништа значајно нисмо видели, капетан Јован заустави коња па нам се обрати: —

Сад свеједно, ма чије било, главно је да је цела батерија пила у здравље Танасија и Јанкуља. Некако око подне срели смо прве рањенике. Причају да су Аустријанци прешли Саву и да великом снагом надиру у Мачву.

А у последње време су још остали и без артиљеријске заштите. Око подне престаде киша, облаци се разредише И људи мало дахнуше. Али тамо позади топови још жешће бију...

Молим те, Учо, ти ниси ништа чуо... Елем, атара, патара, догурам се до њене капије. Било је некако пред подне. Ујашем у двориште, и ту, пред кућом, угледам њену мајку. „Помози бог, снајо!“ — велим јој ја...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Упис се већ завршује. деци се наређује да сутра дођу сви у школу. Гојко и Љубица се договорише да после подне прегледају са кметом учионице и да саставе списак свију потребних ствари, које се морају одмах набавити.

Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учинити још неколико, можда и већих; — она то зна. — Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш?

Тако је то, братићу мој. Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше. После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага: — Ево иде учитељ брезовички.

Али је одмах прекиде глас Стојанов: — Господин казао скоро ће подне... Да пустиш децу кући. Она опази да је Стојан гледа некако укосо, некако необично, љутито. И то јој паде тешко.

— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и јутрос разговарали. — Подне је, одговори он, гледајући час у земљу час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену.

Љубица пође за њим. — Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац? Да пустимо деду рано, па да идемо. Гојко се изненади ; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи.

Свеједно, и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна. — Добро одговори он. Можемо... само раније... После подне иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.

Оте му се баш из руку! Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео... Прође подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло

Љубица изиђе из школе тачно у подне. Силазећи низ камене степенице, она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.

И сад је обузима дрхтање, а глава све јаче стеже и заноси. Остави ствари, па опет леже. Око подне дође јој мати. Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.

Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући руком врело чело: — Идите, децо, кући... После подне раније... Кад остадоше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.

Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути. После подне, кад се разиђоше кметови и сељани, преместише га у судницу.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ Ако хоћеш воду пити, дођи у јутру, У јутру је свака вода бистра студена; Ако хоћеђ брат’ босиљак, дођи у подне, У по дана сваки цвијет л’јепо Мирише; Ако л’ хоћеш мару љубит’, дођи довече, Јер у вече свака драга сама уздише.

горчина, јад, чемер пенџер - прозор пландовати- одмарати се, почивати у хладу око подне (о стоци) плахо - брзо; нагло, обилно; необуздано, срдито; бојажљиво; веома, много попјевачи - певачи из обредне

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ПРВА ГРАЂАНКА: Мајцен, с комисијом! ДРУГА ГРАЂАНКА: Врше увиђај! ТОМАНИЈА: Увиђај је извршен још после подне, сад их носе у мртвачницу! ДРУГА ГРАЂАНКА: Зашто тек сад? ПРВА ГРАЂАНКА: Кажи ми да ти кажем!

На празној сцени, сасвим лево, види се путоказ: КОСЈЕРИЋ 22 км. ПОЖЕГА 21 км. ВАЉЕВО 69 км. Рано пре подне. Глумци су застали да се одморе. Имају велики пртљаг: сандуке, картонске, платнене и плетене кофере.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Није у томе било никаквог снобизма. То је, у оно време, било уобичајено узимање часова, после подне. Узимао сам и часове енглеског језика, код једног професора коме је воз био одсекао ноге, па се дао на даваше часова.

У подне сунце је било припекло, а ветар пао. Веслали смо и Петар није вукао. Искористио је оно мало сенке што је савијено једро

Изгледа као да лелек прелази са оца на сина. Слушао сам их како певају. Као да јаучу. У подне, кад је море као угрејано уље, долази барка да отпловимо до Новог.

Увече је требало да буде бал, на који су били позвали и србијанског посланика. Збор је одржан пре подне, али тај бал се неће моћи одржати никада.

Командант нашег батаљона, мајор Јанаушек, који ме је мрзео, имао је обичај да нас тера на јурише, у подне. Вели, ради бољег прегледа. Он нас је до руских ровова пратио ватром из нашег митраљеског одељења.

Пијем у славу котлова чађавих у којима су вриле помије које су јели кад звона зазвоне подне. Пијем у славу једног јесењег дана и једне венеричне болнице.

Једну руку од бронзе, која је била упијач. Знам да је невероватно. Већ идућег дана, по подне, зову ме у ађутантуру и кажу ми да се спремим, враћам се у Сан Вито. Кола ме чекају.

Ја сам га знао, а смејао сам му се кад би га на Калемегдану, у подне, сретао. Он је затворио прозор кад се жандарми појавише, код хотела „Лондон“, нама за леђима, са ножем на пушци.

После подне пада жута магла све ниже. Тихо, све тише, прелази ме гроза. Видим себе пред вратима кућа где сам становао; пред кућама

Отишао сам и у другу оперу. Тамо је била прослава Бетовена. Било је дупке пуно. Рано после подне стајале су пред позориштем чичице и девојке са наочарима, чекајући и хранећи врапце. Они одлазе у трећи кат.

Данас, кад су ме научили да све знам, знам да је то само барокна архитектура сјајан, накинђурени, језуитски стил. У подне би ме зачудили – тако далеко од мора, тако изненада – залепршани над брзицом, сиви, мали галебови који су се

Требало је београдским општинарима купити боље цилиндре, и рећи им какав се жакет облачи пре и какав после подне. Једни ће рећи да понављам старе ствари, а други да сам социјалпатриота.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

поћута, па ће рећи: — Пре пет година, на данашњи дан, ождребљен је мој коњ што га сад редовно јашем, и данас пре подне примао сам честитања од најотменијих грађана; а довече ће мог коња провести око девет часова с бакљадама кроз улице, и

— Сељаци сигурно радо читају? — То је обавезно, као и војна обавеза. два часа пре подне и два часа по подне мора сваки радник сељак провести у читаоници, где чита, или му читају ако није писмен, а сем тога

— Сељаци сигурно радо читају? — То је обавезно, као и војна обавеза. два часа пре подне и два часа по подне мора сваки радник сељак провести у читаоници, где чита, или му читају ако није писмен, а сем тога им чиновници држе

надлештва, јуче у четири часа по подне, са својим шефом на челу, били су депутативно код господина министра финансија да му честитају с радошћу срећну

у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча. После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава. Кад се добро испава,

Ни ја сад не могу пити каву. Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. Дође, после многих говора, који су читаво послеподне трајали, до гласања.

као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

ПРОПАСТ Данас је Пера устао веома рано. Некаква неодређена зебња беше га обузела још јуче у подне, кад је опазио да су му најглавније партије из средњег века остале нејасне, збркане, па готово и — непознате.

Преседесмо цело после подне, чекајући и ништа не радећи. Једва пред вече, кад се већ ништа није могло ни читати ни писати, појави се озго низ

После се већ напомену како је господин Бурмаз морао радити сâм у канцеларији, како није могао изићи у подне, и ту већ изађосмо на чистину и пређосмо на главну ствар. — Вала сам га нагаравио... 'нако па ће да упамти Бурмаза...

Зачудих се што ме момак не буди кад зна да понедеоником имам три часа пре подне. Причеках још мало, па кад видех да ме нико не зове, а време се раду примиче, дигох се и, док би ударио длан о длан,

Једног радног дана, пре подне, тетици паде на памет да прошета по парку. Сестра је пусти с Косом. Беше јако узбуђена... — Маченце...

То беше свадба Кајина. Око подне зазвонише звона на цркви, стадоше распитивати за узрок и најзад чуше да је се капетан М... упокојио.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Ти опет претерујеш! ПАВКА: Ама, како претерујем! Па ето, откуд ти сад, у ово доба кући? Где је себе подне! ЈЕВРЕМ: Дошао, знаш, да прочитам новине. Стигла пошта, а у дућану ларма па не могу да читам. ПАВКА: Ето.

Зар не? (Гледа у сат.) Имам рочиште које не смем да напустим. Гледаћу ипак до подне да дођем. Госпођице, вама поверавам интересе моје партије.

ИВКОВИЋ: А ви му реците отворено да ви сад припадате мојој партији. Довиђења!... ДАНИЦА (на вратима): Дођите на подне! ИИ ДАНИЦА, ПАВКА ДАНИЦА: Знаш, мајка, право да ти кажем, све ме нешто страх од тих избора. ПАВКА: А што?

МЛАДЕН: Тако... у памети. СЕКУЛИЋ: Е, 'ајд' говори! МЛАДЕН: Прво и прво, долазио је јуче после подне Пера клисар, донео неку цедуљу, па онда... (сећа се) долазила је и наша госпођица Даница... ЈЕВРЕМ: То остави...

ИВКОВИЋ: Добар дан! ЈЕВРЕМ: Гле, ти си? ИВКОВИЋ: Обећао сам доћи пред подне, али је одложено рочиште па ја пожурио.

И онда, то ти је као кад бациш млево у воденицу. Букће и фркће варошки камен од јутра до подне и меле оно што смо ми бацили под камен. Ето, видиш, како се прави јавно мнење, ако ниси знао.

Је ли, бре? МЛАДЕН: Молим те, газда, да ми опростиш ако сам нешто погрешио. Мени је господин Секулић казао да пре подне дођем и да гласам на моје име, а после подне, онако предвече, када буде највећа навала, да дођем и да гласам као Јова

Мени је господин Секулић казао да пре подне дођем и да гласам на моје име, а после подне, онако предвече, када буде највећа навала, да дођем и да гласам као Јова Стојић, рабаџија, пошто је он отишао са

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ИИ Све се изопачило, Небо се наоблачило. Изјутра се до коже свлачило, А у подне се замрачило. Још су помало топли зидови кућа, Али дрво већ слути кишу и осећа се одлично.

Донели дванаест баклава, као; И Стева од страха заплакао. То се десило око подне: сва су Окна сијала, блештао је цреп. Кратко је трајало. Али у том часу Свет је био добар, и био је леп.

голица, ко жито што шашољи године родне: — Кад се казаљке поклопе на дванаест сати, Како сат зна да ли је поноћ, или подне? Брз одговор сваку недоумицу пресеца: Сат то утврђује помоћу сунца или месеца. Зар и он Ко чика Антон?

Стопала му као две мистрије Које укршта хитро, све хитрије; До подне обигра све биртије, Поздрави ленштине најзнаменитије, Распита се да се негде није Догодило какво важно збитије...

Сретнем ли га негде, пре подне, Из главе ми оду мисли незгодне: Да, вредело је доћи у свет Да се с њиме доживи сусрет!

ЋУДЉИВОСТ СЛАВЕ Чувена са бркова, тетка- Госпава Волела је по подне да одспава: Сви славни људи брзо науче Да ловоров венац користе као јастуче.

Јер шта би говеда среде, или суботе једне, Кад сунце у подне упече, а она ожедне? Бару си нацртао, ал прсти још те сврбе: Знак да ту фале једна или две жалосне врбе.

Лавор пун је мехурова, сапуни се не виде. Још се чује како цикћу, како се церекају. Прошло подне, дан прошао, вече иде, А Прњаворци чекају ли, чекају... ...

И друго поврће године добре и родне Кувало се, с пасуљем, у летњи дан до подне. ОДЧЕГА ЈЕ САСТАВЉЕН ВЕТАР Гле ветра, луде машине За производњу прашине! Каква машина?

Приредбе с позивом и без позивнице, Ух, што не волим те прославе и те благдане, Кад овце, неистеране на напас, по подне блеје, Мрзим народна весеља и државне сахране, Дочеке по повратку из Замбије и из Кореје, А посебно лезилебе и

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

ме гуше, — Оличена судбо свих живота редом, Тебе, браћу људе и све живе душе, Једнаке пред општом неминовном бедом. Подне. Ти би воде. Ко ће ти је дати? Ту крај твојих ногу жуборећи тече. Али бич фијукне...

Ту крај твојих ногу жуборећи тече. Али бич фијукне... Напред, немој стати, Док не падне најзад судбоносно вече. Подне, ти си гладан. Ти би траве хтео; Свуда око тебе буја трава густа, И мирисе њене ћув доноси врео. Али бич фијукне.

ПЕСНИКОВЕ СМРТИ НА КАПИТОЛУ Ко огромна сабласт Вечна Варош спава, Док сипају на њу сунца зраци врели И док јулско подне тромо откуцава На трошном звонику цркве Ара Цоели. Све је тако мртво, и људи и ствари.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Дочекаше Шенђера везира уврх равне горе Вртијељке и клаше се љетни дан до подне. Не кће Србин издати Србина да га свијет мори пријекором, траг да му се по прсту кажује кâ невјерној кући

), па је носе проз градске улице усред подне тамо и овамо. Не боје се чести ни поштењу, тек да стеку да се ками ране. КНЕЗ ЈАНКО Бјеху ли им какве куће, Драшко?

тенци, а зинули кâ курјаци гладни; а дрвене ноге насадили, па иђаху као на кључеве; облачили прње и јачине, — усред подне да га човјек сретне, сва би му се коса најежила.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Већ око подне народ се разиђе; неколико оближњијех Примораца и Катуњана врзло се по граду док сунце наже, па и они упутише се к

Сјутрадан Јан је био зловољан и немиран. Никуд није излазио до по подне, но се сам шетао по забитним стазама баште. Крио се од Елвире, која га је залуду пратила и жељела да ш њим другује.

Таки човјек а таким оружјем могаше владати над онијема, који се не уклањаху никаквој земној сили. Било је око подне кад се људи разиђоше. Владика остаде сједећи, једнако замишљен.

наслони лакат на кољено, а руком заклони уста, па започе: „До’дила је к мени Стамена Миркова, таман данас око подне, кад ти оно пође у село. Ја, богме, бјех у највећем послу, као што знаш.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Дебља је његова длака, него нечија ћускија. Десет крат би те продао, и од капаре пити дао, а ти не би знао. До подне мрзи на себе, по подне на цео свет. Дохватио би с неба таране. Жедна би те преко воде превео.

Десет крат би те продао, и од капаре пити дао, а ти не би знао. До подне мрзи на себе, по подне на цео свет. Дохватио би с неба таране. Жедна би те преко воде превео. Завадио би два ока у глави. Завезана врећа.

Сâм под собом дрво подсијецати. Свакој врећи бити закрпа. Сваком лонцу бити заклопац. Свећу у подне жећи. Свој хљеб јести, а туђу бригу водити. Со у море метати. Терати мак на конац.

— Зато што јој је црн образ. 5 Питали Циганина: — Како знате кад је у вас подне кад немате сахата? — По трбуху. 6 Питали Циганина: — Ко ти је највећи душманин? — Празна торбица.

(Кћи) 49 — Ти га имаш, и ја се њим служим? (Име) 50 — У јутро иде четвороношке, у подне двоношке, а на вечер троношке? (Човек) 51 — Умива се, па ипак је увијек црн?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

да погоре жетеоци. Онда ја викнем: Камо што не доведете овђе ону нашу кобилу, што је два дни дуга, а до подне широка, а по леђима јој врбе порасле; нека начини лад по њиви.

“ В. ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА. Копао Турчин с Туркињом кукурузе, па на подне отиде Турчин да препне и да напоји коња, а Туркиња остане одмарајући се у ладу.

” А баба му стане казивати: „Е мој синко, знам ја за њих: оне долазе свако подне овде на ово језеро, те се купају; него се ти прођи пауница, већ ево ти моја кћи, красна девојка и толико благо, све ће

И тако путујући наиђе на велике вратнице, и прошавши их, одмах узме десно, и тако око подне угледа град где се бели, и врло се обрадује. Кад уђе у град, напита и двор златних пауница.

Како аждаја изиђе, ухвати се с њим попојаске, па се понеси летни дан до подне. А кад подне пригреје, онда рече аждаја: „Та пусти ме, царев сине, да замочим своју пусту главу у језеро, па да те

Како аждаја изиђе, ухвати се с њим попојаске, па се понеси летни дан до подне. А кад подне пригреје, онда рече аждаја: „Та пусти ме, царев сине, да замочим своју пусту главу у језеро, па да те бацим у небеске

” Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је, гадна је! па се ухвате попојаске те се понеси летни дан до подне. А кад подне пригреје, онда рече аждаја: „Та пусти ме, царев сине, да замочим своју пусту главу у језеро, па да те

па се ухвате попојаске те се понеси летни дан до подне. А кад подне пригреје, онда рече аждаја: „Та пусти ме, царев сине, да замочим своју пусту главу у језеро, па да те бацим у небеске

” Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је, гадна је! Како изиђе, ухвате се попојаске па се понеси летни дан до подне.

Како изиђе, ухвате се попојаске па се понеси летни дан до подне. А кад подне пригреје, тада беседи аждаја „Та пусти ме царев сине да замочим своју пусту главу у језеро, па да те бацим у небеске

” Ђевојка сирота идући за говедима прела је колико је могла, а кад на подне говеда полијежу у пландишту, она видећи да се на куђељи не познаје што је опрела, стане плакати.

” Кад буде после подне, ужари баба пећ и изведе дете да га у њу тури, па му рече да седне на лопату. Онда девојчица рече баби: „Мајко!

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

СКИТНИЦА: Лето у јеку, путеви прашњави, за облаком се распрсло сунце! До подне Петровдан, од подне Павловдан! Ладовина испод облака! А Вукосава... Сунча се, чеше бутку каранфилом...

СКИТНИЦА: Лето у јеку, путеви прашњави, за облаком се распрсло сунце! До подне Петровдан, од подне Павловдан! Ладовина испод облака! А Вукосава... Сунча се, чеше бутку каранфилом...

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Златни совет „познај себе” врло се касно прима. Тридесет и осам моји[х] прошасти[х] година напомињу ме да је подне мојега живота преминуло и да се к вечеру приближавам.

Тај дан као да су ми ноге крилате биле; код салаша деда мога, спрам Семартону, ту смо после подне починули. Овчари семартонски, од који[х] неки су ме и познавали, на[х]ранили су нас млеком и скорупом.

Хопово нам је у срцу било; к њему смо се таштили. Око подне дођемо у Ириг и упутимо се к манастиру. Како нам је год рекао Тодор калпагџија, како пређемо на манастирску земљу,

| ЕВО МЕ МЕЂУ КАЛУЂЕРИ; ШТА САМ ТРАЖИО, ТО САМ И НАШАО Било је око два сата после подне кад смо ушли у манастирску авлију (јер смо лагано ишли од Ирига до Хопова); истом братија изишли из трапезе и нису

Једва дочека сутра подне, метне ме да читам у трапези житије. По ручку узме ме с[а] собом у Ириг. У петнаест кућа водио ме је, почевши од

Сат по подне, сунце припекло, нити даје ту више | стојати. Упазим на крају предградија широку ограду зида, унутра зданија и лепа

У три сата после подне пођемо и нађемо учитеља гди множеству ученика (од који[х] бјаху неки свештеници с великим брадама) толкује нешто.

Пошли смо с места пре подне, око вечерње доба били смо већ у широком мору, кад ти се подигне такова силна бура да нисмо се нимало надали од

Ту сви уопште ручамо и напијемо се, | како год да је воскресенија дан, и трећи час по подне с тихим ветром дигнемо се и на велики четвртак стигнемо у Навплеон, гди нађемо тај исти дан друштво за Патру.

се пробудимо по десетом часу, видимо прекрасни дан и угледамо бело море од смешенија с Водом дунавском, у који после подне и уљеземо.

Сваки божји дан | од јутра до ноћи ту се све [х]одило; ручали би онде гди нас подне затече, а пило би се гди се год ожедни.

Насмеје се он на мој одговор и тако проведемо то после подне најпре с тејом, а затим с пончом, разговарајући се о Грецији и о њејзиним прикљученијам.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Па угаси лулу, што и други смјеста учинише. — Па онда још ништо — настави Стипан. — Ми смо пошли из манастира у подне, па је, богме, дујо уморан и он би легâ, а ви засили... На то сви једанак поустајаше.

— Ма враг те однија, јесам ли ти рекâ да манастирска ура изостаје! Јево већ подне! И Тетка љутито изађе. Бакоња ступи ка прозору и угледа простран врт за манастирским наличјем.

Могао је имати око педесет година. Он не показа превелике жалости. Најбоље га утеши Дундак, с којим је до подне осушио оку мученице. — Виш! — рече му Дундак. — Он бијаше бриљузак, брате. Ти знаш шта ми у Котарима зовемо бриљузак?

Дан зимскога св. Фране није заповједни празник народу, али фратрима јесте, те отпојаше велику мису, а у подне ће и ђаци имати једно јело више.

Послије часова, пред подне, Шкељо, омрчена носа, дочека фратре пред црквом. — Овај је почеја зарана! — вели фра-Тетка.

У томе их затече подне. — Шта ћемо сад? — пита Вртиреп... — Опростите, браћо, ја се не намећем кâ старешина, али, видећи да сте ви изгубили

Бакоња је то једва чекао. Премда је спавао око четири часа послије подне, опет бјеше веома уморан. Он отиде у ћелију, те сједе с прутићем у руци, како ће „враја“ прочешати чим дође, али

Зато тебика особито уди спавање посли ручка. Ти не смиш ни трена спавати посли подне, ка шта ти је ликар река. — Не ваља ми исти, не ваља да спавам посли ручка ка шта сам навика има тридесет година,

Послије подне ђаци би се опет скупили у „скулетину“, да лешкаре до вечерњих звона; вечерња би се брзо свршила као за опкладу; вечера

“ Видиш да су то липе ричи! Па онда још каже: „Не пиј вина пуно; мало вечерај; устани послин ића; не спавај послин подне...“ — Ма шта је сва та тандара-мандара, фра-Думе, тако ти Исукрста? — пита Срдар.

Стога сам, болан, и дошâ. Надâ сам се даће ми Брне. Сад не знам шта да радим! Ја ћу се јопета навратити послин подне, те... ако буде боље воље кад се испава!... Жалокањ ти сам шта нисам послушâ Барицу!

Занимало га је и што је слушао о Срдару, кога би свакога дана послије подне нестало искрај посленика, а већ не само што свак знађаше куд би се дио, него би се у то доба пјевале пјесме „о једрој

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

РУКЕ БОЛА Дај речи густе ко смола И речи као крв неопходне За наше празне руке бола Подигнуте у светло подне. Дај ону страшну реч што тоне Још непробуђена у мрак меса Од које груди мукло звоне Као негледана кап небеса.

Опада њена боја жута — То чисто злато моје душе. Већ видим ров са новим каблом: Пашће у подне липа стара. (Ишчупаће ми са тим стаблом Најдражи мирис мог олтара.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Хајде, вуци, шта чекаш. Још неки месец па ћуја тебе ракијом. „Леви“ неће да сиса. Главица му се млитаво клати. — Од подне му није Добро. Зови сутра попа да му очита молитву. — Не треба њему молитва. Спава му се. Дај ми га.

— Можда нису ни пошли у Прерово. Скоро ће подне. Нек иду луди кући. Послова увек има. А ако затреба, лако ћемо их скупити. — Теби се напуниле гаће, иди кући!

Цркнуће као пацов овде у сену. Под њим, гладни коњи топћу и туку коленима о празне јасле. У подне Никола разгрну сено и пружи му тањир са сиром и хлебом. — Нећу! — гади му се на све. — У кући нема војника.

До подне продаје даске за мртвачке сандуке, а од подне јури дужнике, интерес уписује у главницу, купује необран кукуруз и мршаве

До подне продаје даске за мртвачке сандуке, а од подне јури дужнике, интерес уписује у главницу, купује необран кукуруз и мршаве свиње што дању и ноћу лутају по пољу.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Већ је и јутро свитало, а они су још свирали лелујајући се од умора и глади. Тако и подне дође, и славно друштво се растури да предахне, али њихова свирка не стаде да би сан цара и двора био слађи.

Заузети јелом и дивљењем царичиној новој халини, ни цар, ни дворани нису приметили нестанак малих свирача све до подне. Да их нема, постало им је јасно тек кад је царица узвикнула: — Гле, како је овде тихо као да нико не свира!

« Потрча из све снаге ка заливу. На таласима су се њихале само беле кресте пене. Тек око подне поче море да избацује остатке разбијеног брода, а пред вече стиже други да извиди шта се догодило КОД светионика.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Увек пре подне, док под облацима трају источне светлости. (Кад подне пређе, светлости се распу, одједном крте, по искрзаним фасадама.

Увек пре подне, док под облацима трају источне светлости. (Кад подне пређе, светлости се распу, одједном крте, по искрзаним фасадама.

му се не чује, али врапци и голубови са кровова и крошњи у јатима слећу на плочник, са Саборне цркве почиње да одбија подне а ветар све јаче надолази из дубина осунчаног, безличног свода.

УЛИЦА ГОСПОДАР-ЈОВАНОВА Одувек је волео дрвеће и одувек волео да буде у сенци. Отуда око подне, кад полази од угла Француске, Госпо– дар Јован је увек помало увређен: у улици која носи његово име нема ви дрвета,

Господар Јован стиже у подне: тако се размимоилазе. Имали би, заиста, о чему да проговоре. Јован би да пита свог имењака, млађег готово читаво

маја 1863. године, у Лондону, бој је трајао сву ноћ. Сутрадан, пред јунско подне од тамног блеска, састали су се страни консули са Аширом, пашом београдским и Илијом Гарашанином, председником

Кад је први пут покушао, био је младић. Април, никако мек, подне, жега као у доба жетве. Радио је на њиви. С њим се у послу смењивао Петар, рођак Страхиње Чупића, млад човек који је

Примицало се подне каснога лета, Доситеј је говорио а одасвуд се, из безличног неба, отварао бездан блеска што се, над кровом Велике

У то подне свуда су била пространства светлости и спокој времена, сав врућ. Тада је Добрача, последњи пут, био дуже са Вождом.

Још у подне, није тако изгледало. Окружен шумовима који су се истезали и ковитлали, Вишњић је био захвалан за тај дар.

У ову светлосну удољицу, понекад, док пролази подне, долази Рига од Фере да проматра, још једном, тај озарени, беспризивни бездан над тврђавом и над рекама које се само

Први пут га је угледао пред само подне, 9. маја 1798. године, са палубе брода који је, из Беча, пловио према Београду.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

САТ 189 ЛXXXИX ТИШИНА 190 ХС МОРСКА ВРБА 191 XЦИ ИЗ „ЈАДРАНСКИХ СОНЕТА“ 192 XЦИИ 5 193 XЦИИИ ЗВЕЗДЕ 194 XЦИВ ПОДНЕ 195 XЦВ МОЈА ПОЕЗИЈА 197 XЦВИ АНЂЕО МИРА 198 XЦВИИ АНЂЕО ТУГЕ 199 XЦВИИИ ВЕЧЕ 200 XЦИX ЈЕСЕН 201 С У ПОЗНУ

Дирнуо пехар нисам. В. Илић ЛВИИИ СОК У широком хладу палмине лепезе Лежи лепа Наксис. Подне је врх Нила. Јато ласта негде преврће и везе; И ваздухом топлим разлеће се свила.

Нил прастари, зелен, с изнемоглим дахом, Одилази тромо. Над старинским градом Мирно подне сипа огњенијем прахом; И све гори страшћу разблудном и младом.

Полунага Наксис о Изосу сања У то страсно подне античкога лета; И, пожудна, једном, кад се таче грања, У црвено цвеће сва шума процвета. Ј.

Ј. Дучић XЦИВ ПОДНЕ Над острвом пуним чемпреса и бора Младо, крупно сунце пржи, пуно плама, И трепти над шумом и над обалама Слан и модар

Мир... Свуда је подне. Ј. Дучић XЦВ МОЈА ПОЕЗИЈА Мирна као мрамор, хладна као сена, Ти си бледо, тихо девојче што снева.

Тебе, браћу луде, и све живе душе, Једнаке пред општом, неминовном бедом... Подне. Ти би воде. Ко ће ти је дати? Ту крај твојих ногу жуборећи тече. Али бич фијукне... Напред!

Ту крај твојих ногу жуборећи тече. Али бич фијукне... Напред! немој стати, Док не падне најзад спасоносно вече. Подне. Ти си гладан. Ти би траве хтео; Свуда око тебе буја трава густа, И мирисе њене ћув доноси врео.

Попа, Васко - КОРА

ОСМЕХУ У углу усана Појавио се златан зрак Таласи сањаре У шипражју пламенова Плавооке даљине Савиле се у клупче Подне мирно сазрева У самом срцу поноћи Громови питоми зује На влатима тишине (1951) СПИСАК ПАТКА Гега се прашином У

се крију Иза уских леђа Шаке се хватају За нејаке облаке Вене нам ваљају мутне Постеље и столове Изломљених костију Подне на руке нам пало И смркнуло се Отворена рака на лицу земље На твоме на моме лицу 8 На раскрсницама Подочњаци

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Било је већ скоро подне кад се опростих са Герардом. Пред манастиром, у хладу његових аркада, очекиво ме Мардохај. Обазирући се лево и десно,

У девет сати пре подне био је непријатељ неограничени господар вароши, и отпочео оно на што је свака плаћеничка војска имала своје право: да

У десет сати пре подне изби на више места обезглављене вароши велики пожар који, потпаљен по наређењу Фалкенбергову, а разбуктан ветром,

Он је сад баш на часу, али ће тачно у подне изићи из зграде; ту ће га вратар зауставити и упознати га са мном. Дотле имам још пола часа слободног времена.

Он ме при томе пријатељски позва да га после подне око пет сати опет посетим. Баш је субота, а тока дана окупљају се код њега научници, политичари, писци и уметници;

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

заузетој некој турској вароши и кад пуковски дежурни, сав узрујан, дозва батаљонске и саопшти: да ће командант тачно у подне одржати рапорт код штаба пука, испред ућумата.

Пред само подне, у дворишту велике зграде, десетак озеблих војника, у двоврсном строју, са снегом на брковима и обрвама, зарумењени и

— А шта синоћ ниси дошла да се тужиш? — Ама да ви'ш навалише на мене те се прво изравнасмо: да до подне данас купи ђевојци папуче, а мени шамију, али превари рђа те ево дођо'. — Па ти га познајеш?

чибука корбачем и ређа; или понешто крпи, ушива и причвршћује дугмад, па му у томе прође цело преподне, а после подне игра „дарде“ са марвеним лекаром што болује од песка у жучи, псује на коњички начин, а има рњав нос и једну трепавицу

Зар не? Јер муж треба да зна где његова женица, углавном, проводи после подне. И јер мени просто може пасти на ум да дођем тамо где си ти, да те обиђем, просто да те обиђем.

Губила се она као да се испарила или утопила у оној истој магли због које се још у подне спуштао онај предвечерњи сумрак, сумрак суморно загушљив и тежак.

Овакве мисли, навикнуте истина али неодољиве, кидисавале су на судију ово после подне таквом силином и упорношћу, да му се чинило како се излаз, ма какав и у ма каквом виду, мора пронаћи још колико данас

Доиста се мирнодопско васпитање и ратна стварност огромно разликују. Око подне прође пуковник Недић и нареди ми, да му се у 4 сах. по подне јавим у шанцу.

Око подне прође пуковник Недић и нареди ми, да му се у 4 сах. по подне јавим у шанцу. По највећој киши и по раскаљаном путу једва сам нашао тај шанац.

Свуда дуж границе виде се наше трупе. Ту је и тада саопштена краљева прокламација за рат. Око 4 сахата по подне ја сам се с Васиљевца кренуо на Мердаре, где је било преноћиште.

Кад прођосмо поред џамије, пуковник Недић нареди да се поруши. Око подне дивизијски штаб је избио на јужну ивицу Феризовића.

И тако му ниједан дан не пролази с миром. Изађе он суботом после подне, са члановима месне стрељачке дружине, у забран некакав близу села, и договарају се ту и препиру како ће сутрадан, у

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

и уз то расправљали о комуналним пословима и о свјетским догађајима, које је, једанпут седмично (четвртком послије подне) доносио Лојдов пароброд на страницама Гласа грађанина.

Чисто се грустим од додира његових грубих знојавих дланова. Кад пређе подне, недјеља се некако згусне, узрије. Недјељно поподне је потенцирана недјеља.

лијечници од своје, први малко интензифицирали своју болест а други своје услуге, па је тако, хвала драгом богу, до подне све сретно посвршавано.

Јер знају да у недјељу, а поготову у недјељу послије подне њихово болничко својство знатно попушта. Они што могу да ходају изишли су у својим модро испрутаним болничким

Такву устрепталу малаксалост ваљда никад више у животу ни пред ким ни пред чиме нисам осјетио. Недјељом послије подне Егидио би се каткад сјетио свог тромбона и стао дувати у њ.

* О подне ми је моја нова болничарка донијела компот. Унишло је у собу нешто лепршаво, бијело, са жутим лептиром осмијеха на усна

Прекинут је излет, и поворка дјеце, шапутава, журајива, под пратњом једног учитеља вратила се о подне у мјесто, док је други учитељ с два одраслија ђака остао уз мртво тијело у планини.

тада налазио на сумпорним купкама, а доначелник је био на неком увиђају у околици и враћао се лађом тек у сат по подне. Сјећам се да сам био сретан што ми дјед није у мјесту.

Читав би се дан само играо!” Кад би и подне откуцало на фратарском звонику а да се Густе још није вратио, дједово би нестрпљење прешло све границе.

И тако се Густе једнако хитно и једнако са зебњом и под грдњама ујутро журио у маурску магазу као што се о подне из ње враћао.

Вратили смо се рано послије подне, још за висока сунца, запрашене обуће и с чичцима на ногавицама, малко препланули у лицу, с умором у листовима.

очевидно, да либерали који су се састајали у дједовој благоваоници нису нипошто били једнако либерали ујутру и послије подне, или одмах послије ручка, на пун желудац, кад би легли да одспавају сат-два сијесте, и нешто касније, кад би, с новим

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

се на слами, стаде да разгледа своју »кућу необичну«, али у мраку, који владаше око њега — и ако је било тек подне — не могаше скоро ништа распознати.

Према његову саопштењу, Радован одлучи да се напад изврши око подне, чим се укаже згодно време; али ако би се указао згодан тренутак, одлучише да приступе послу и раније.

Његови људи неће ми ништа, јер је, брате, ’ваки случај. Бранио сам своје дете, па то му је!...« Пред подне Станка замаче за шљивар испод куће па отуд оде право у забран.

Ипак се нестрпљиво очекује писар Мита, који ће сав догађај испричати онако, како је у истини било. По подне стигоше кола са спроводницима, писаром и доктором.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

А баба му стане казивати: — Е, мој синко, знам ја за њих: оне долазе свако подне овде на ово језеро те се купају; него се ти прођи пауница, већ ево ти моја кћи красна девојка и толико благо, све ће

И тако путујући, наиђе на велике вратнице, и прошавши их, одмах узме десно, и тако око подне угледа град где се бели, и врло се обрадује. Кад уђе у град, напита и двор златних пауница.

гадна је! Како аждаја изиђе, ухвати се с њим попојаске, па се понеси летни дан до подне. А кад подне пригреје, онда рече аждаја: — Та пусти ме, царев сине, да замочим своју пусту главу у језеро, па да те

гадна је! Како аждаја изиђе, ухвати се с њим попојаске, па се понеси летни дан до подне. А кад подне пригреје, онда рече аждаја: — Та пусти ме, царев сине, да замочим своју пусту главу у језеро, па да те бацим у

Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је. гадна је! Па се ухвате попојаске, те се понеси летни дан до подне. А кад подне пригреје, онда рече аждаја: — Та пусти ме, царев сине, да замочим своју пусту главу у језеро, па да те

гадна је! Па се ухвате попојаске, те се понеси летни дан до подне. А кад подне пригреје, онда рече аждаја: — Та пусти ме, царев сине, да замочим своју пусту главу у језеро, па да те бацим у

Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је. гадна је! Како изиђе, ухвате се попојаске, па се понеси летни дан до подне.

гадна је! Како изиђе, ухвате се попојаске, па се понеси летни дан до подне. А кад подне пригреје, тада беседи аждаја: — Та пусти ме, царев сине, да замочим своју пусту главу у језеро, па да те бацим у

Царев син брже начини коња златна, прикује га за руду, и тако је чекао до подне. Кад је царска вамилија изишла на прошетњу, царев син попане ту ђевојку, па је однесе и затвори у коња, па бјежи с њом

Ђевојка, сирота, идући за говедима, прела је колико је могла, а кад на подне говеда полијежу у пландишту, она видећи да се на куђељи не познаје што је опрела, стане плакати.

Сјутридан одем тражити оног старца у кахви, али га не нађох, нити га могох иђе ачкати. Приближи се подне, те одем на ручак кући.

— Када ти је он казао, и ја ћу ти казати, — рече мујезин, па настави: — Једног дана у подне одем окуисати на овој истој џамији, кад наједанпут долеће н̓аква велика тичурина, па ме зграби и однесе на једну аду,

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Јутро, подне, вече, Небо мутно, ведро, Киша, сунце, радост, Прошлост, љубав, младост, Страст, навике, жуди, Борба, слава, људи, Око

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

“ Отада сам имао пуну слободу у вођењу послова. Скоро годину дана моје редовно радно време било је од 10.30 пре подне до 5 часова наредног јутра, без иједног дана паузе.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Недељом пре подне, када сам имао више времена, скидао сам и чистио узде, а затим сам их опет стављао на мазгу и не бих их дирао читаву

То после подне ”вила” ија смо шетали кроз воћњак и тоје била нека врста награде што сам био у цркви. Ко није видео делаверске

Он је тако постао мој први професор технике. Једног изузетно топлог дана после подне, Џиму је позлило те се ја добровољно прихватих да пазим на котларницу док се он мало не опорави.

То после подне, на изненађење свих, ја сам све одржавао у погону. Међутим, нису ми допустили да и даље наставим овај посао јер је за

Био је неки празник, а новине су објавиле да ће се тог дана у подне пред палатом појавити председник Хејс и министар спољних послова Вилијем Евартс. Тако је и било.

Прихватио сам њене услове, али захтевајући да ми дозволи да тестеришем дрва од десет до дванаест часова пре подне и од четири до шест поподне.

Сваког дана учио сам по осам сати: три сата грчког пре подне, три сата латинског по подне, а два сата увече остале предмете.

Сваког дана учио сам по осам сати: три сата грчког пре подне, три сата латинског по подне, а два сата увече остале предмете.

Али све се мењало као магичним штапићем када би прошло подне. Црна одела и капе би ишчезле, а замењивале су их фланелске панталоне, шарени џемпери и капе које су тада носили и

Иста та младост која је пре подне, као неки озбиљни калуђер, ишла на клањање неким чудесним изворима знања, после подне се журно прикључивала веселој

Иста та младост која је пре подне, као неки озбиљни калуђер, ишла на клањање неким чудесним изворима знања, после подне се журно прикључивала веселој поворци којаје хитала да се освежи на спортском пољу.

као што сам био ја, који практично нисам знао готово ништа о овом славном граду, та промена живота пре и после подне имала је нарочите дражи.

Ћипико, Иво - Приповетке

О ручаној доби прибраше просушених, нагњилих маслина; присмочише с хлебом, да не буде сасвим сух. По подне се сунце опоштенило, — угађаше старим костима, а млађе је и узјогунило, па ударише у шале.

Настајног дана исто се радило. Није сметало што је ветар силовито хукао и тресао маслиновим гранама. Други дан, око подне, оставили су посао. Почело је да ромиња.

Време није кренуло набоље. Опет се размахала југовина и запрети новом кишом. Још два дана радило се до подне, затим је наступила истиха хладна киша, као да је одредило да испере све до ноката. Тих мутних дана мисли убише Цвету.

Пароброд је имао да крене око једне, а већ звони подне. Цвета помисли да је боље да га причека, ако ће и дуже, да је не остави.

А зимњи је дан кратак, треба да пожури. У брзини што ће да уради, шврљајући, поврати се мору. На обали, пред подне, сунчајући се, шета бољи варошки свет, топло одевен.

У подне радници су отпуштени с посла да се заложе. Браћа су купила за објед, као и обично, хлеба; њима је доста њиме се заложит

им је при души све тјешње, а кад уђоше у град, у тијесне улице, гдје нигда сунце не грије и гдје се тјескоба усред подне осјећа, чисто се растужише — зла слутња поче се јављати.

А кад га Спасоје угледа да хоће да изиђе, каже му: —Не иди, имам да ти нешто повјерим... . —Доћи ћу свакако по подне да вас видим, — добаци он смијући се и изиђе на улицу.

И сузе јој навру, и осјећа да би јој лакше било кад би се кому у крило сита наплакала.... Око подне са Спасојем обједује. Залажу се; он журно, она полако, како се научила. — Што си невесела? Зар ти жао што си дошла?...

Једног јесењег дана, пред подне, сједи на кршу над морем и гледа у немирну усколебану пучину. Ишла би да као и прије тражи друштва, но већ не може:

Еле, баш једнога од тих дана, у пукло подне, сакривена чекам и држим крај од конопа... Ето их гдје долазе: једнако сумњиво се обазиру и потискују један другога,

СТАРИ СВЕТИ СПИРИДОН Иза велике мисе, стари Жижица, братим светога сакрамента, не слуша звоно што навијешта подне, не крсти се нити се обазире на чељад што се разилази својим кућама, већ чека на вратима док изађе млади парох из

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Прилепила се за фијакер као таксена марка, па мисли нико је не може одлепити. Е, одлепићеш се, синко. Још после подне ћемо се возити на министарском фијакеру. ДАРА: Али чекај, забога, мајка, треба најпре скочити...

ЖИВКА: Носи натраг, немам кад да је пробам. ДАРА: Али, забога, мајка, Што не пробаш? ЖИВКА: Тако... Донеси после подне... ДАРА: Па то је часком. ЖИВКА: Нек донесе после подне, јер... не знам какав ћу ауфпуц.

ЖИВКА: Тако... Донеси после подне... ДАРА: Па то је часком. ЖИВКА: Нек донесе после подне, јер... не знам какав ћу ауфпуц. Ако буде оно, онда ћу свилени ауфпуц, а ако не буде оно, онда ћу сатински... ето ти!..

Реци јој: ако буде оно, онда ћу свилени ауфпуц, ДАРА (прекида је): Немој ништа да кажеш госпођици, него донеси после подне халину. ДЕВОЈЧИЦА (оде). АНКА (оде за девојчицом). XXИ ЖИВКА, ДАРА ЖИВКА: Ју, ју, ју, ала ми заигра десно око...

ПЕРА: На служби, госпођо министарка. ЖИВКА: Наредите да одмах после подне, у четири сата, дође овде министарски фијакер. ПОПОВИЋ: Шта ће ти то? ЖИВКА: Пусти ме, молим те!

А ти ћеш доцније, док одујми навала, да их призовеш кој' пут. ЖИВКА: Па ето, нек дођу сутра по подне. ВАСА: Добро, сутра! Е баш ти хвала, Живка. Не могу на миру да прођем од њих.

И малопре нам је телефонирао – ствар ће се изнети чак и на министарској седници, и то још сад, до подне. ЧЕДА: То је добро!

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Зато је овде сабор о Петровудне сваке године необично многољудан. Беше настало подне и сунце тек продрло свом снагом у ждрело. Колико да сабор оживи од јутрошње јаке планинске свежине.

Откако се зна за њега, увек је само једном годишње силазио у манастир, и то о Петровудне, вазда последњи и тек после подне. Причестио би се, видео кнезове и попове, упитао шта је у свету, па се опет враћао к својим овцама, горе на планину.

Свакога петка у подне силазио је у џамију да отклања, а ончас после тога у каву код Шедрвана да се види с пријатељима да с њима пресуди што,

отишао код кадије, дао пред сведоцима изјаву да се одриче од своје слабе и хоће јаку турску веру, па се у петак пре подне уз бубњеве и зурле, уз велико турско весеље и радовање, потурчио. Томе најпре ни Калудрани нису веровали. Побогу.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Неки пију да се бију, неки јер се братит’ хоће; Једни пију рад дружине, други пију због самоће. Било јутро, подне, вече, — вино вели: сад је доба. Један пије јер га знаде, други пије да га проба.

антипод (грч.), становник који живи на супротној тачки земље; кад је једнима подне и лето, њиховим антиподима је поноћ и зима. апсентирати (по Франц.), одсуствовати, не бити ту.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Остала би код вас до подне, но извините ме, моја Финеска... то вам је мопс, ни француски краљ нема таковог... Службеница, службеница...

ФЕМА: (О, из драге воље, ако заповедате). САРА: (Ружичићу, који се међутим пустио у мисли): Мон фрер, скоро је подне, ми идемо да уредимо, ви међутим дођите. ФЕМА: Заповедајте, алабунар. (Отиду.) ПОЗОРИЈЕ 9.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

ветар у нежну биљку из тог подземља где светиљку и птицу никад да доселим Непронађене пропланке крви и пешчано подне сам одболово ал топли хлеб твог имена још мрвим птицо међу пределима, Стражилово земљо преко мога заспалог ума док

Ја после сна тог не знам куда сад. Ти, сну мој, моје тамно подне, сен зар сведок предела нестварних ја за свет од топле глине умешен! Куда да одем после овог сна.

СУНЦЕ Ово ће се неизвесно кретање завршити сунцем. Осећам то померање југа у своме срцу. Мајушно подне се руга у камену, варница што ће осветлити звездани систем мога крвотока. А дотле све што буде нек је због песме.

Краков, Станислав - КРИЛА

— Тако ја умем... - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - У селу су још по подне покопали побијене. Како су изгинула деца била турска, а оџу су Грци још пре четири године заклали, то су их закопали у

Мртвац је био покривен крвавим шаторским крилом, и лежао на носилима. У станицу је по подне умилео воз, и донео нове батерије. Командант станице је узбуђен трчао, јер су рампе биле џаковима заузете.

Ту је било увек страних дописника, виших официра, и понека проститутка. Срби су увек тражили пасуљ са пастрмом. По подне су пили чај код ”Флоке”. Онда их је Ивета понекад остављала. — Сигурно има састанак са оним вражјим Талијаном.

Петровић, Растко - АФРИКА

То беше сасвим друго небо. Тога јутра сам без шлема прешао преко сунчаног простора, а већ сам по подне имао и главобољу и кијавицу; опомена да се треба чувати тропске сунчанице.

После пола сата, одједном скрећу у страну и нестају на ширини. Ниједне птице више над нама. Пред подне почињу они меки, углачани, завијени таласи који се увијају сами у себе и који, кад постану већи, стварају такозвани

Иза њих одмах, од самих таласа диже се прашума. У два по подне дизалица са брода искрцала нас је корпом у чамац, а дизалица гвозденог мола извукла корпом из чамца па пренела на

До пред подне скоро небо је тешко, сумрачно, од силних испарења; над водом врела и загушна пара као у купатилима. Ова убиствена

Рекло би се не светлост сунца, већ зрачење саме земље пред крај апокалипсе. Пред подне све је нагло светло и блиставо од сунца, страшног сунца чији су зраци, као отровна копља, смртоносни.

Седим на троношцу у средини дворишта које се лагано пуни сељанима, децом и сумраком. Већ сам од после подне толико жедан да ми скоро сузе иду на очи.

Хране се искључиво инсектима који иду на стоку. Одмах по подне појављује се једна кошута и иде право к нама на својим витким ногама.

У подне још једна гозба код Франсиса Бефа, свечано опраштање и поздрављање, и онда полазак. Много пре но што ћемо проћи кроз се

Моје руке и лице такође су гарави, жути и зелени од тог била. У тако страшном стању стижем у једно четири по подне понова у Боаке. Прва личност на коју наиђем у Боакеу јесте госпођа Беде.

Врло млада. Други старац јој је отац, али није он домаћин, већ одсутни син, који је сам трговао и стицао. До подне Меј се не појављује.

Већ неколико дана да се ја јутром више не осећам онако оран као првих дана у Африци. Тек пред подне престајем бити грозничав, горак и нерасположен. Тада настаје друго мучење: жеђ.

Иако ме ноге уистину боле а о змијама–пљувачницама, које су изуједале неколико црнаца, било речи цело то по подне! Не узимам ниједног од наших слугу, који су до малочас прали рубље и који сад треба да се забаве негде у селу.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Чули сте све; Ја донде нећу оком тренути; У тихом миру тамне поноћи Измишљаћу му муке, болове, Од којих ће се подне грозити.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Ти си само један од стотине, од хиљаде оних, који данас овако исто цвиле горко уцвељени, као и ти... Пред подне Турци обновише напад на Тешицу.

Око два и по часа после подне Турци изменише свој стрељачки ланац, уведоше у борбу одморне трупе и њин се ланац одмах крете полако напред, и

Наши се беху прибрали око тешичких шанчева и одатле су се бранили. Тако је стајала ствар у 3 часа по подне, кад дође војник те ме одазва ђенералу у штаб.

— Дакле и ту продиру! А с левога крила немам никаквога извешћа; пуковник Малиновски ништа ми не јавља, а од подне га нападају Турци са свом жестином. Морам знати шта је тамо. Нађите ми одмах капетана Војводића.

ВИІІ Житковац, 9 августа у понедељак, 1876 год. Три је часа по подне. Мене ево где лежим потрбушке на зеленој трави у хладовини, под једном брснатом крушком.

После подне Турци су се почели кретати и на десној обали Мораве спрам Алексинца. Око Светог Стевана је било већ упорне борбе и

Видите је ли ко убијен. — Не, то се само окинула пушка једном стражару. Пуцњава и борба бивала је све јача. Пред подне долети у штаб, сав задуван и усплахирен, мој добри познаник, Димитрије Антоновић Холштајн, учитељ војене московске

»Ура«... први је јуриш срећно одбијен. Ово је било у три часа по подне. За време првог јуриша изненадила ме је хладноћа и присебност моја два комшије, на које сам био наслоњен.

То је било око 9 часова изјутра, а око подне валовита Морава већ је носила мртво тело мајора Стеве Велимировића. Нападнут, увређен, осрамоћен, и пред вршњацима, и

Цве ове ситнице спомињем стога, што, ма да су ситнице, опет су врло карактеристичне. Око 4 часа по подне дође извешће с предњих положаја да се Турци повлаче, да су напустили пруговачки шанац, да су оставили на бојном пољу

Главнокомандујући и т.д.« После подне Черњајев се крене са целим штабом да посети шуматовачки шанац и његове јунаке. Пошто се спремало да се данас спале и

То је било изјутра. Но тога истога дана пред подне опазиле су наше околне патроле да се са Тресибабе кренуло 20 табора турских, а по подне изашло је из Књажевца још 15

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

„Хвала вам, браћо!“ — узвикује раздрагани командант, као да смо ми дошли по нашој личној вољи да му помогнемо. Око подне вратили смо се код својих чета. На врху се разлама бугарска артиљерија.

Сила Бога не моли, нити ко нас пита. Кренули смо узбрдо. Прошли смо преко оне безводне планине, и после подне... сад ћу вам то тачно рећи... у шеснаест и четрдесет и пет, стигли смо на Метери Степе.

Грозно су измрцварени. Рашчистили смо те заклоне. Око подне стигоше и два француска официра да виде може ли бити шта од топова.

Аја. Заборавио сам још рећи да је петнаестог септембра после подне стигао и наш трећи батаљон, односно други по реду. Овај су батаљон задржали у резерви. Капетан Радојчић га прекиде.

Било је тешко посматрати. Кукали су, грешници, али им ништа није вредело. Око подне утиша се артиљеријска ватра. Лежао сам у рову. Сунце ме облива зрацима и као да ме нечије руке омађијавају.

А ови су преко телефона сигурно закукали, те око подне престадоше са гађањем. Колико сам могао видети кроз пушкарницу, цео плато био је покривен лешевима наших и бугарских

Лежимо згрчени, занемели, али најежени и нарогушени, спремни да и на небеса ударимо. Некако пред подне обрати ми се телефониста: — Господине потпоручниче, да чујете. Разговара наш командант са неким.

“ Аја!... И без оваквих снова људима се у рату догађају свакојака чуда, а тек неће мени, који сам још сањао. То после подне јавили су да се упуте војници који треба да приме маказе са сечење жице. Дакле... ближи се ипак час.

Наш батаљон налазиће се у првом борбеном реду. Тачно у један час по подне ви ћете извести ваше људе из рова и на дати знак кренућете на јуриш. Наредба за смрт и не треба да буде опширнија.

— Ништа то није. Да видите сад шта је било. Прошло је подне. Командант шаље ордонанса да се војници припреме за јуриш. Њихово спремање трајало је кратко време.

Чисто с поносом ми рече: — Видиш ли, сада могу сам да пушим. — Онда настави: — Било је прошло подне, када командант батаљона нареди мени да са неколико војника пођем у извиђање.

Сигурно су другови из корпуса — објашњавао је Брана. Било је прошло подне кад смо кренули у логор уским улицама Водене.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Сјутрадан испред подне ја изиђем пред манастир и ондје станем с њеким, у томе он отворивши прозор промоли главу из собе и смијешећи се запита

мемоарима (Рапсодије из прошлог српског живота, Нови Сад 1953, 95) он пише и ово: „Тек што се преобучем, а звони на подне.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Говеда би у дугим редовима замицала у планину на пашу, да се у подне врну води на пландиште. Јаблан, који је својим разглашеним јунаштвом затворио цијело Змијање, поносито би се одвојио

Мијо оживи. Преклани, биће баш уз оно девет бабиније' укá иза Мученика, забразди' и ја. До подне се зацрни читава њива. Пустисмо волове из лијеса, па 'вако штједосмо ужинати, док неоклен трнапи Мијо с малим Стојаном.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Друге беху црне кô крила грифона, Кô дан божјег суда, слатке кô плод палме, Ведре као подне, дивље као зебра, Сањиве кô ритам осионске псалме. Од страсти су моја усахнула ребра.

Авај, сфинксе врели пожудних усана, Ти си луди демон, што љубећи дави, Ти си врело подне мог блиставог дана, Орао што жртву диже и крвави.

Већ данима тако без промене све је: Ни цика, ни сузе у тој полутами; Чак ни небо да се руменом засмеје. И подне и поноћ једнолики, мукли. У тој јези као и богови сами Да су се пред болом у амбис повукли.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЖИКА: Шта ћеш, брате, нема канцеларије у којој то не бива. Како би друкчије прошло време? Дођеш ујутру у осам па до подне, па онда у три по подне па до шест, не избијаш из канцеларије.

Како би друкчије прошло време? Дођеш ујутру у осам па до подне, па онда у три по подне па до шест, не избијаш из канцеларије.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

КРУГОВА 2 ЈУТАРЊЕ 3 ФРУЛА 4 ЈАСИКЕ 5 ИЗВОРУ 7 РУМЕНА КАП 8 ЗОРА 9 ЂУРЂЕВЦИ 11 САН У ПОДНЕ 12 ГРОЗД 13 ДАФИНА 14 ВЕЧЕРЊЕ 15 ЉИЉАНИ 16 БИЉКАМА 18 ВЕЧЕРЊА 19 ЧЕСМИ КРАЈ

Туђини умом ја гинуо, Бога ни осмеха њој. Прости ме, родино блага. САН У ПОДНЕ Топал сам ћув, пролећем ти подунем. Ђурђевска ноћ над пупољима тако, пупи ми пупила, мала.

То иза сна, знам, златан прах остане по њој. И у пољупцу презреле брескве сласт. Зри љубав. Подне. ГРОЗД И златан облак, драгано, натопи земљу пијанством. Љушкају воде коритима, и пуца плод.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

засићено, уморно, некако увучено, чудно, немо оцртава се, тако да се горе, више куће им, по небу чисто осећало како подне, време иде, пролази дан, мрак наилази.

Свако јутро, сваког дана у подне, увече, ноћу, једно и исто увек да чини. Исто онако, као и пре, да устане на време, да отвори дућан, да ради у њему,

После би одлазио. И, кад после подне не би имао каква посла, пред вече, увек би излазио изван вароши, у Текију, да тамо испод редова густих и високих

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Руј; рујика. У Међудневице свакога петка држе сељаци овце преко целог дана у тору затворене, а у подне им дају рујике у мекињама (ЖСС, 143). Смола од рујике је лек од зуба (ГЗМ, 20, 1908, 345).

Семе коме род расте над земљом, треба сејати преподне, а коме расте под земљом, после подне (ЗНЖОЈС, 16, 266). Срећни дани за сејање су понедеоник (СЕЗ, 40, 331), среда (ЗНЖОЈС, 16, 266; 23, 210), субота

« (Вук, Пјесме, 1, 353). Јаглика. Код Срба око Будимпеште (у Помазу) »је и данас обичај да се на Велики петак после подне набере ј.« (то чине деца) и да »се на други дан Ускрса раздели у цркви« (ГЕМ, 36, 1973, 157). Јагода.

Бјеловара верује се да било »може обити коров по пољима«, и тога ради »уочи Видова четири дјевојке наберу послије подне по ливадама што више цвјетова била.

Ћипико, Иво - Пауци

— Не да газда... А што? — Већ му нема на што дати ... Подне је близу, па свијет из дућана оцилази. Човјек са перчином, дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди.

Раде изиђе на улицу, гази по чаршинском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука. Подне је већ митило, па се свијет разилази: неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири

Гдје ће је утрошити? Жели свим срцем да се разгали. Око подне дође у походе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима

И, подавши се сласти, упиљи свој помућени поглед у његове очи... Раде је ипак тога дана по подне пошао кући и вратио се другог дана ујутро. По договору са њоме, нађе Машу код колибе.

Али други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му: — Што сте се на мене љутили? — па га погледа умиљатим, плавим очима.

А и вријеме, брате, угодило, да бог поможе... И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору... Него по подне превријеми на час, али, ето, нема још зла... још се може... Пада ли, пада... и учеста снијег.

Раде у вароши нигдје се не сврне, већ, погнавши пред собом празна парипа, упути се кући усред подне. Преко поља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада да се од врућине склони.

снагу на свакоме гаду, — Вељаше својим бољим пријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница са села које се, иза подне, смуцаху по дућану.

Неки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од господаревих јараница к њему у собу; Вељаше

зар да њу запустимо?... —Нека остане гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори. Звони подне, одблесак сунца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне: навикао да сједи до сата по падне,

Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и, запаливши, гледајући у ватру, вели: —Прошло је подне! —Прошло ... — прогунђа Раде, и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући. —Пошао бих кући!

Док посркаше каву, разговараху онако преко воље. — Опркти, Иво, — рече му Пиеро. — Наша је навика да свако по подне учинимо једну партију на карте. Можеш и ти доћи! Пођоше сви у другу собу.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Било је спарно већ пре подне и изгледало је да ће по подне падати киша. Тога се сећам јер сам се дуго двоумио да ли уопште да идем на Мораву или да

Било је спарно већ пре подне и изгледало је да ће по подне падати киша. Тога се сећам јер сам се дуго двоумио да ли уопште да идем на Мораву или да се завучем негде у хладовину

Прохор Игуман се узврпољио. Цело пре подне је тумарао по дворишту и сваки час погледао према истоку одакле је требало да се појави његов љубимац.

у почетку, покушала је да га пронађе горе у осталим одајама, но како је време одмицало, а он се није појављивао, око подне је морала неком да повери своје страховање. Глас о његовом нестанку брзо се проширио по Кули.

Још јутрос сазнао сам, прислушкујући разговоре монаха, да ће њих тројицу рашчинити увече, а већ у подне сам знао и како ће то учинити.

ако из овог твог дрекала потече једна једина кап ракије, носићу те као коњ на овим мојим грбавим леђима од зоре до подне куда год ти хтеднеш. Ако не потекне, носићеш ти мене.“ „У реду“, рекао је кратко Доротеј.

Тако се и збило. Ако уловим једно једино прасе, он, Димитрије, носиће ме од подне до сумрака оног истог дана кад њега буде носио Доротеј, или (што је немогуће) он Доротеја.

Пред подне позвао је Никанора. Повукао се с њим насамо у ћелију и задржао га до пред мрак. Никанор је изашао зелен. О чему су

Тако је Доротеј за Митровдан пре подне пребринуо бригу. Остало је да се види за поподне. Неколико дана узаман сам пратио кретање крда дивљих свиња.

Па шта се буниш, имењаче, рећи ћеш, зар се ниси јевтино провукао. Било је договорено да једнога носиш цело пре подне а другога цело поподне. Доротеја си носио свега двадесетак корачаји и момак је сам сишао. Матију нешто дуже.

Снег ће падати цео дан и целу ноћ засуће стазе. Сад је до чланака, у подне ће бити до колена, пред вече до појаса. Затрпаће улаз у пећину. Може он и сам.

Једва чекам да дође подне. Чим се сенке скрате, затворим овце и говеда у тор и пожурим на Мораву. Нашао сам згодно место за купање.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Гледô сам у летње подне, кад сунце прижеже жарко, Варљиве слике ваше: кристалних вода сјај, И сниске, кудраве шуме, и сунце над њима

Миртове шумице тамо свештене обале крију, И сањалачки шумно таласи подножја бију. Тамо, у подне жарко, клефта уморни спава, И слађе мирише цвеће и шуми пучина плава И славуј весело пева, Да клефте сурова душа, у

ИИ НА ОАЗИ Жарко је приспело подне. И путник, с богатом робом, Из древне Басоре иде, водећи караван собом. Под сенком палмових грана он благог одмора

1888. ЈЕДАН МОНОЛОГ МЛАДОГ СЛЕПЧЕВИЋА „...Кратка смо вида“ Кошутић Подне је. Млади Слепчевић седи у својој соби и баш се озбиљно дао у мисли.

О, источниче живи Сребрне горске струје! У жарко подне ту је Тражио одмор благи Мој нељубљени драги. Ту сам, у тавне ноћи, Мамила песмом њега, И тужна, у самоћи, Спустивши

Крајичком кецеље своје заклонив образе мало, Она окрете главу. Ал' шта је кравару стало До њених детињских суза! Кад подне на земљу паде, Он узе Амора, дакле, и с њиме пред кмета стаде. Кмет, човек побожан јако, погледа Амора благо.

„Ал' прво накричи, овај, да мале чакшире справи, Јер, вели, свињар ми треба, па нек му одећу прави.“ И подне пристиже тако. Служба је свршена давно, И звук последњи звона одјекну јасно и равно. И народ из цркве наже.

Жега га сустиже потом, Да после једнога сата под кућним лежаше плотом Без свести и сазнања. 2. Подне је минуло касно, И већ на тавном небу сунце се гасило јасно, Жарки се испуни ваздух прохладом вечери свеже, На густо,

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

То огледање, размишљаше Ератостен, дешава се, природно, о подне најдужега дана у години, онда када је Сунце одмакло највише у висину.

премерим целу Земљину куглу“, говораше он, „треба само да измерим угловно отстојање Сунца од зенита александриског у подне најдужега дана, онда када је то отстојање најмање и када вертикални стубови у Александрији бацају најкраћу сенку.

У моме дневнику пише: Стигли у Цариград 2 маја до подне, небо облачно, Мраморно Море сиво као пешчар, Стамбул прљав, станица мусава.

И заиста, после подне насрну таква једна простачка руља на наш храм, продре у све његове просторије, уништи и опљачка све што јој до руку

Извешћу га у правилном смањењу у свима деловима и поставити га у моме врту. До после подне биће готов, и ја Вас у то доба жељно очекујем. Ту, у моме врту, стоји један стари павиљон.

Место састанка: парк Св. Џемса у Лондону; време састанка: три сата по подне 28 априла 1686 године, по старом календару. Ово последње немојте да изгубите из вида. ...

То је некад била наша учионица. Давно је то било, али се живо сећам оног доба. Ја, сам долазио на час таман пред подне, јер никаквим средствима овога света није било могуће дигнути ме пре из кревета.

Још док сам живео у Бечу, ја сам бежао у варошки парк, ноћу или у подне, када онде никог више нема. Онде сам, у сени дивљих кестенова, посматрао оно умиљато уметно језерце са његовим малим

Пред подне сам се отшетао до Варошког парка и у његовој близини ручао. То је био мој обични дневни ред. За науку су остали кратки

Овде проводим моје дане у једној чудној смеси одмора и посла. До подне лутам по шуми, где тражим печурке и идеје, па када не нађем ни једно ни друго, ја седнем на клупу или се испружим по

После подне радим на пространој тераси моје собе. Сада вршим неке астрономске рачуне које је Гувернеман Туниса од мене затражио и

То Марсово Сунце светли, али слабо загрева. Зато је онде ваздух и о подне свеж, као код нас на брдским висинама. А када то Марсово Сунце утоне под хоризонт, онда наступа нагло хлађење.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

А кад око подне момак врати непродату, свелу зелен, старац је опет граби обема рукама, меће у воду, прска, мирише. Суво семе стави на

Оно, ако баш 'оћеш да будем искрена, ево шта ми је необично. Свако подне у Бога, у комшилуку кукурече неки петао, галами као луд.

— Мој отац је говорио: Богу божје, цару царево, а све друго у касу и под кључ. А ја велим: Шта сам пре подне зарадио, с тога ћу после подне ја, Тоша, да скинем кајмак. — Волео је став и господство.

А ја велим: Шта сам пре подне зарадио, с тога ћу после подне ја, Тоша, да скинем кајмак. — Волео је став и господство.

Још је то после подне наишла и олуја и јака киша, и небо се није рашчистило. Црни дебели облаци јурили су као махнити, преметали се један

Затим, „свету” је почела поручивати да не може ни до шест недеља бити свако после подне код куће, јер су њени послови економски, и зависни од стотину случајности.

да уђе у стил тих седељки с прописним оделом, и строго прописаним послужењима у пет сати, и после шест сати после подне; остављала младеж себи, а онда се дешавале ствари које је госпа Нола још теже разумевала него прописне колаче и

Зар тек! Уф, никада подне дочекати! никада суботу дочекати! а од једног до другог госпојинског вашара је вечност! Време се укамари и стоји, и

У соби Бранкова оца, старомодни зидни сат удара као да је у грозници, откуцава већ по други пут пет сата после подне.

— И свршавала га је, да се цео свет чудио. Последње године и без мужа и с тешком болешћу, седи цело пре подне у свом „бироу”, прави новац, шаље га сину, а он га тамо у свету даље и боље обрће, и шаље мајци извештаје који њу

Извукла је она из мене снаге које ја не бих никада извукао. — Пре подне Павле је остајао у бироу, а после подне је писао.

Извукла је она из мене снаге које ја не бих никада извукао. — Пре подне Павле је остајао у бироу, а после подне је писао. Сад је Бранко боље видео Павла-писца: нервозан, малодушан, амбициозан, уплашен од критике унапред.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Али сам ја настојао свим силама да своје ново сазнање и применим. Већ када је пред подне дошла тетка, ја сам јој рекао да знам зашто нема надут трбух, а кад је после подне дошла госпођица Савка, протина

Већ када је пред подне дошла тетка, ја сам јој рекао да знам зашто нема надут трбух, а кад је после подне дошла госпођица Савка, протина ћерка, ја сам јој рекао: — Пази да не будеш несташна, јер ће да ти се надује трбух!

репове, закачио их чиодом и ову искривио, па стајао пред врата на улици са рукама на леђима и чекао ујутру и по подне судско и среско чиновништво, које је крај наше куће пролазило, те им качио реп одостраг.

који је још носио натраг разрезане панталоне, кроз који је разрез стално висио реп од кошуље, који је само недељом до подне могао бити нешто чист.

Министар војни је предлагао да огласимо суседима рат и то сутра, у четвртак после подне. Тога дана из два разлога: прво, што у четвртак по подне немамо школе, а друго, што је Мешулам, на основу поверљивих

Тога дана из два разлога: прво, што у четвртак по подне немамо школе, а друго, што је Мешулам, на основу поверљивих достава, обавештен да ће суседи сутра после подне ићи у

по подне немамо школе, а друго, што је Мешулам, на основу поверљивих достава, обавештен да ће суседи сутра после подне ићи у виноград те никога неће бити код куће. Он је свој предлог завршио Мојсијевим начелом: „зуб за зуб, око за око!

План је био усвојен и сутрадан по подне министар војни дошао је на уречено место са једним празним јастуком. То нам је уједно била и цела ратна спрема.

увукао се неопажен у кујну И замазао шакама све шаре и украсе на торти коју је она тетка што личим на њу цело после подне стрпљиво шарала, па — пошто сам још и прстом направио четири рупе у торти, пошто сам сручио пола киле соли у сладолед,

Ију! Ију!“ па затим објашњења и извињења и, најзад, падање у несвест оне тетке што је цело после подне шарала торту. Одмах затим, што сам уосталом ја и очекивао, ушла је читава комисија у моју собу да се увери да ли ја

професора физике који, пун идеала да популарише науку у што шире кругове, сиђе у село и затече тамо, рецимо недељом по подне, коло које се вије око свирале.

извесну практичну поуку, која ће ми доцније у животу требати, али је бивало и других ствари, нарочито неделом по подне кад никога од мојих није било код куће.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Тачно, у одређено време, отварала је паљбу немачка артиљерија. Обично у осам часова, па до подне. Онда од два часа до пет. Нико није био поштеђен њених граната.

Јер погинуо је воденичар, али је воденички точак остао да се и даље окреће. Пред зору смо прешли неку реку. Око подне задржасмо се на багрданским положајима. Још као деца слушали смо од старијих за те положаје.

Око подне, паљба артиљеријска престаде... Донеше тада и ручак за Краља. Краљ нареди да дође и лекар, али њега нигде не беше.

После подне Краљ се опрости од официра и одјаха до друма, где је чекао аутомобил. Тада се обрати команданту пука: — Испоручите

Где је ко застао, ту је и заспао. Око подне почели смо дејствовати. Посматрао сам борбу пешадије. То је било бесомучно клање. Не потцењујем бугарског војника.

Да видиш само! Бежали су као помахнитали на све стране, и мислим, нису се могли сакупити ни сутра до подне. Али која вајда!... Нисмо имали никакве резерве, и после три дана морали смо одступити. Прошли смо кроз Пирот ноћу.

Гладни, погурени и помодрели од зиме, одоше они натраг. Давно је било прошло подне, када се заустависмо код граничног камена.

У сваком случају мораће да наступи разрешење ове тешке неизвесности. После подне одазваше у дивизију команданте пукова. Сада верујемо да је дошао последњи час. Чекамо пред штабом пука...

Некоји, да се не би смејали гласио, изиђоше напоље. — Да си ти жив и здрав, ми смо то дознали још у подне, те смо се нарадовали и прерадовали... — Зар нам је било мало пуцњаве? — Познаје се да си сељак... Прангија...

Око подне наиђосмо на нека насеља, дрваре. Народ се размилео на све стране. Многе жене које беже са својим мужевима обукле војнич

— А је л’?... У шакама носим земљу зарад крува. Да сте ми јунаци неки, па и да вам дам!... Подне је давно превалило. Сунце облива зрацима својим планинске врхове, који блеште на овоме децембарском дану.

Било је тешко наћи дрва. У суседноме биваку налазили се пешаци. Око подне кренуше некуд. Онако изгладнели, исцепани и прокисли, личили су на колону скелета. — Куда, побогу, човече?!

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

сестрић кад сисајући дојку мласка, То сама сома капље из облака, и јаче Заструји живот: Изасланик пролећа тек пред подне смилује се, И онда се смеши.

се у зору, То мислим беше први пут да се удубих у тај призор; Када и на последњи јој одблес духом бих у одговору, Подне већ беше прошло, ја још гледах кроз прозор: Зраци су ми дубоко продирали у лице, Онесвестих се тад опет, на бучни, зли

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Аутор СЕДЕФНА РУЖА Дубоко на дну мора, где зраци сунца стижу тек у подне, живела је шкољка лепотица, звана Седефна ружа, расла и самој себи шапутала: — Да ми је изаћи на светлост дана, да ми

Дубоко, на дну мора где зраци стижу тек у подне, Седефна ружа стече свој мир. Могла је тако да живи годину, сто година, читаву вечност.

Али, је зато био леп и златан, златастији и нежнији од осталих. У поноћ и у подне њихао се, певушећи на ветру који му је доносио приче са све четири стране света. Колико је само чуда на земљи!

Престаде дечак да плаче. Очи су му цветале као море у подне: живи Сребренка, живи! Надјачава и мреже и таласе, бржа од ветра, сребрнија од галеба!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Он је такав кад задрема на кулашу, јер је „злу науку“ да поспава свагда око подне научио по планини овце чувајући. Он је такав кад води онај духовити шаљиви разговор са трима шићарџијама који му нуде

“ Кад су били путем путујући, — злу науку Милош научио код оваца у Шари планини: поспавати свагда око подне — он задрема на коњу кулашу.

Носише се љетни дан до подне, док Турчина пјене попануше — бијеле се како горски снијег, Страхин–бана б'јеле, па крваве: искрвави низ прси

До сунца јој бистра вода била, од сунца се вода замутила, ударила мутна и крвава, па проноси коње и калпаке, испред подне рањене јунаке; па нанесе једнога јунака, узела га вода на матицу, окреће се низ воду Марицу.

Носише се љетни дан до подне; Мусу б’јела пјена попанула, Краљевића б’јела и крвава. Проговара Муса Кесеџија: „Мани, Марко, јали да оманем!

Лов ловио Вршачком планином, лов ловио летњи дан до подне. Тако краљу бог и срећа дала те од лова ништа не улови: ни јелена, ки кошуте брзе, нити каква од ситна звериња.

дуката златна: у челенки два камена драга: војводи се види путовати, кроз крајину водити војводе, у поноћи кано и у подне; око врата колајна од злата, за појасом две убојне стреле; висок јунак, танак у појасу, бела лица, црни наусница, црн

оплетена, оплетена од сребра и злата, и на њојзи алем, драги камен, те ми вези полуноћи, снахо, полуноћи као у по подне“. Она јој се смјерно поклањаше, ал’ од коња неће да одјаше.

Тако њима бог и срећа даде: до подне им ведро и лијепо, од подне се нешто наоблачи, па окрену снијег са сјевером; смрзоше се токе за јелеке, а јелеци за

Тако њима бог и срећа даде: до подне им ведро и лијепо, од подне се нешто наоблачи, па окрену снијег са сјевером; смрзоше се токе за јелеке, а јелеци за танке кошуље, а кошуље за

Лов ловио три бијела дана, лов ловио, ништа не добио; а кад трећи бјеше око подне, таде добар шићар задобио, уватио хајдук-Вукосава од Приморја, мјеста питомога.

му бисер објесила, ситан бисер и камење драго: кад он иде ноћи у поноћи, да се види њему путовати у поноћи као усред подне; па се коњу на рамена баци, а довати тешку топузину, па ми топуз у висине баца, а вата га у бијеле руке.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Ујутру Жују нађоше живу и здраву и преведоше је у логор, а јаму опет пажљиво покрише. Пред само подне кујина тајна кућа дочека прву жртву. У близини јаме дјечаци су се већ дуже времена играли жмурке.

— Дјечаци, сјутра ћемо сви у војску — рече Јованче. — Како би било да се послије подне сви искупимо код нашег старог логора и да се опростимо с Прокиним гајем. — Хоћемо, хоћемо!

— зовнућемо и Лазар Мачка и Луњу. — И пољара Лијана — додаде Јованче. — Он је наш стари савезник. Послије подне, кад се дружина поче искупљати поред свог старог логора, претвореног у радионицу, заједно са Стрицем појави се и његов

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

дванаист великих капија; свака та врата по од једнога су бисера; троја су му врата од Истока, три од Запада; троја од подне, а троја од поноћника. И дванаист високих кула има у њему, на којих но написана су имена дванаистим апостолом.

Шестога часа пише се да је онде стигао, то јест у подне. Зато и одоше му ученици сви у град да штогод за ручак купе што ће јести. Оста сам Исус седећи му код студенца.

Ал' ученици гладни томе се нису надали: једно уморни су били, а и врућина око подне голема бијаше. Онде код воде у хладу раде да мало отпочину.

Пак бахну мамузами коња, отрча испод града, згоди на јаму, паде сунаврат: с коњем заједно погибе. У том доби пак на подне попе им се хоџа на високо дрво дову викати да се Турци клањају; у том сплете се и он, хукну доле о раван, разби се и

Из големе невоље и многа жеља произниче. Податљива рука никад празна не остаје. Ка слепац — без очију и у подне. Млад делија а стар просјак. Без прилике ништа не ваља чинити.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете курјучић и непрестано мења оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...

мења оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто... Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.

Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање. Дођоше већ и Цигани. Чувена дружина снабдевена разним музикалним инструментима.

Зато се крила по комшилуку. Недеља је. Код хаџи Замфира после подне тишина као и у свим кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.

Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој. Све се слегло ту. Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате,

И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо! Беше му работа!

Беше му работа!“ рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено! јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра под разним изговором: једне

— Ману тога дана није држало место. Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује

) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак кратког века била. јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис. Чуо је све.

Уговорише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били. И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.

Шта ће бити јесенас, нека буде вечерас. А ваљда је и суђено и писано да то тако буде. Зато се прве недеље по подне крену тетка Уранија (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари, одузето свако пуномоћје, пошто је

Осећа се да није ни за какав посао, — зато узе пушку и оде у поље да се разоноди мало. Ишао је тако цело после подне.