Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
У кући не беше никога. Он се упути у собу. Попа је седео на столичици, поднимио се, па се замислио. — Помози бог! — рече хајдук отварајући врата. Поп се трже, румен му обли лице од изненађења...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ај! Иј! Уј!... Ујујуј!... Луди Крстан, обучен у стајаће руво Луке, синовца Рељина, сјео на камен више једног гроба, поднимио се на обје руке, па сам за се крупно, дубоко говори, као да му глас долази из мрачних дубина: — Док једном не смркне,
Баш сам се тукô кад га дигоше. — 'Ајде, стари, пртљај! — веле му ђендари. Он сио на кућни праг, поднимио се на обје руке, па шути и гледа у земљу. — Нећу!
— Хајде ти напријед! Приближих се лагано на прстима и извирих иза горње стрехе. Код куће је! Поднимио се на обје руке и одбочио на голе, сувоњаве лактове, па укочено, блесасто зури у нешто пред собом.