Црњански, Милош - Сеобе 2
Ђурђе и Петар, са својим женама, нису излазили из куће, али су саоне Павлове пролетале кроз предграђе Подоља, весело, уз вику пролазника, који су застајали, и гледали, за тим саонама. Вранци Исаковичеви се прочуше у Кијеву.
За женидбу. Павле је, међутим, већ првих дана, изгубио веселост, коју је био са собом у Кијев донео. Кроз улице Подоља, пролазили су његови сународници, у ритама, које су се црнеле у снегу.
Предграђе Подоља, у Кијеву, одјекивало је, почетком тог марта месеца, од песме тих дошљака, али и пригушеног плача, нарочито жена.
Ни у Павловим причама о томе, боље, није било. Штапсквартеру бригадира Витковича описивали су, на брду, изнад Подоља, међу бастионима, и рушевинама, поред такозване Златне капије, као да је у Варадину.
Био је то, кажу, дворац, недалеко Печерске лавре, а изнад Подоља. Са његове терасе могло се догледати далеко, преко Дњепра, у раван, иза острва Туркханов. Видик је био огроман, одатле.
А кад је Ђурђе пришао ближе, довикну му да добро отвори очи и да се осврне и погледа, доле, предграђе Подоља, па реку, па и раван преко Дњепра.
Јахао је вранца, којег је био купио од Татара, на сајму Подоља. Костјурин је задовољно посматрао тог коња. Исакович је тог дана био у новој, росијској униформи – која и није била
Да би брже стизао кући, јахао је коња. Свет се на улицама Подоља склањао, од тог лудог јахача. И Трифун, и Павле били су као приковани, уз ту колевку.
Август месец, те године, у Кијеву, и изнад Подоља, био је врућ, па су сви пенџери на кући били скинути. Куд год погледао, ходајући по кући, или седећи у хладовини,
Постао је био редак и у штапсквартери. Редак и на сајмовима Подоља, који су били чувени. Седео је код куће и проводио највише времена, код својих вранаца, у штали.
Кад би му се лојаница угасила, Исакович би из мрачне ноћи, доле, угледао Дњепар, како трепери, и предграђе Подоља, из којег се орила, до зоре, песма његових сународника. Небо би било осуто звездама.
Пролазећи, те ноћи, на повратку кући, кроз пусте улице Подоља, у провидном мраку, Исакович би, кад би дигао главу, небу, чуо, у сећању, сребрни смех Теклин, као неки пљусак, у