Ћипико, Иво - Приповетке
к њему све ближе и ближе; већ је дохватило преко половине увале, па се пред њим море сјаји и трепери, и свјетлост га подражује. —Доста је за ручак, — рече наглас, омота туњу око трстике, узме рибу и упути се ка смокви гдје је храну оставио.
Дубрави уоколо већ се пеку на ражњу јањци и овчевина; дим се губи у светлости дана, а воњ допире до њега и чисто га подражује...