Употреба речи подругну у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Хех, мањ ако се у праведнике зачислио овај комшијин рођак, Сава, стари лички хајдук — подругну се Лазо. Бива и то, лопови се најприје претумбају и посвете. — Аха, и Сава је у све то упетљан!

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Косово ми се и овом приликом подругну бољци и мојој тврдокорности. Исправих се у седлу и погледах пут Сазлије и Бабљака.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Коначно, Дрвосеча диже руке од скидања маске. — Сад ћеш као војник, блесавко, ићи светом! — подругну се самоме себи и звиждућући, војничким кораком, сиђе у град. Бар за војника мудрост не треба!

— Шта све старцима неће пасти на памет! — рече и хитну котлић у канту за отпатке. — Тачно ту ти је и место! — подругну се столица без наслона, а каса се наглас насмеја. — Никад се не зна! Запамтите: никад се не зна!

Срећа је, изгледа, била на његовој страни. Дечаков скакач био је све ближи циљу. — Човече, не љути се! — подругну се Радан, у зло доба, мајко рођена! Патуљков скакач био је на потезу и све брже сустизао Радановог.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Штроп! — пљесну опет иза самих Мачкових леђа и он одскочи као да га нешто лупи. — Ал си страшљив, мајсторе! — подругну се Јованче. — Ех, страшљив! Не бојим се ја, нег ово изненада... — Па да, изненада.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности