Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Његове таљиге и мршаво, мрко кљусе, сви су дизали на подсмех — иако су то била једина кола у којима се вожаху путници из Меонице и из неколико још села, кад путују у Ваљево и
Црњански, Милош - Сеобе 2
фамилија Исакович је налазила утехе само међу официрима подунавске милиције, а наилазила на потпуно неразумевање, и подсмех, у својој околини.
Чудновата одећа њихових жена изазивала је подсмех, балавадије, у предграђу, а нарочито су се млади богослови церекали, кад видеше шта све носе жене тих досељеника, на
Црњански, Милош - Сеобе 1
морао је, пред полазак, да се мири са њим, не добивши свој новац, ни талире своје жене, слушајући при томе, стално, подсмех братовљев што се носи мишљу да се одсели некуд, можда у Русију.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
скоро је неухватлива; једино код оне примедбе о понашању сеоских девојака писац је оборио очи, да би сакрио тугу, или подсмех, ко зна...
Хумор се најпре јавља у склопу пародичности, као подсмех конвенцијама и поетичностима; затим извире из следа неочекиваних исхода игре.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Његов смех и подсмех одговарао је природи србијанског света, који радо гледа ствари са комичне стране и толико воли подсмехнути се.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој задовољан, једак, подсмех. — Шта хоће и чему ово? — питах се уплашено јер се бојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Бедници једни што нам љубав крате! И зајечаће сетне виолине У свежу ноћ. И стаће песма ова. И кад, ко подсмех на ту срећу ташту, Весела зора на истоку сине, Са три свирача у црноме плашту Поћи ћу — да ти сутра дођем снова..
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих. И што је још више охрабри, то је што осети како Марко сада иде одмах иза ње.
Софка, чисто укопана, | остаде чекајући оца. Није могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се приближавао, сву збуни.
Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Не ретко оне из озбиљног, узвишеног тона могу да склизну и пређу у шалу, подсмех, па чак и заједљиво ругање. У овим случајевима здравица је за народног човека саставни део његовог начина живљења.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја сам се прикупљао и неколико секунада размишљао сам да ли да физички нападнем студента, чији ме свирепи подсмех погледа доводио до беснила.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Откуд ове зоре У часу када коб и очај сања? Да клетва није, или нешто горе? Немоћном подсмех? Ал' се лепо ведри Окис'о видик, огрнут са стравом, И моје лице, док даљином плавом Ја видим љубав, поглед њој ми
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ил’ да му гласа танком песмицом Скраћује часе дуга времена, Војводе часног ћерка једина Да подсмех буде турском харему! То не дам, бабо!... А ти се жури И вештом лажи варај тирана Румен те лица неће издати.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
лицу неки тужан а опет подругљив израз, израз у коме се меша немар умора и равнодушност очајања, жудња за животом и подсмех смрти која већ стоји над главом са замахнутом косом.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Иако један Вуков дописник, а без икакве сумње и Вук сам, имају за њега само презрив осмех и подсмех, његових дванаест песама у овој Антологији тешко би се одрекла и књижевност богатија и на вишем степену развоја но што
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И кад избледи твој осмех и очи И све се биће у сен Прошлог сточи И смешна буде суза што се проли И подсмех мноме проспе дах свевлашћа, Чућу, кô шумор набујалог храшћа, Куцањ твог младог срца које воли.
И док моју главу свеже руже ките, За те, одевену у подсмех и рите, То болно сазнање осмех неба биће. (1917) XXXВИИИ Опроштај ће доћи и за те, но касно Доћи ће у јесен
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Погледај! дивну жену, чије косе Кô златан пламен вихоре, он грли. Крила му букте кô барјаци ватре, А кобан подсмех на лицу му титра; Небу се кеси и та неман хитра Кô да би хтела све звезде да сатре.
Све док не легнемо доле у гроб ледни, Ми ћемо обоје, драга, бити бедни. Око усана твојих подсмех видим худи; Видим где охолост надима ти груди и видим где пркос из ока ти сија, Но ипак си бедна, бедна као и ја.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Милоша Обилића, због његова сењачког порекла, прати подсмех велике господе: „Милоша је кобила родила“. Али погледајмо и Југовиће, који су — уз Лазара и Милоша — најизразитији
бе аферим — узвик којим се изражава одобравање и похвала, каткад подсмех бег — господар над једном области (ова реч у знак почасти ставља се и испред имена хришћана: бег Костадин) бегенисах
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Јоште смех и подсмех савише, куњање, дремеж, обзирање, подзирање, намигивање, а кога врага нејма? Како да ту Бог оком својим милостивним
грађу ногама растурамо и газимо, тако и они та велика здања својим умљем пљују и собарају, ниподашто то држе, за један подсмех исто. Деца плачу за размет своје справе а ми им се смијемо.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
тужан; сви пусти и обесни, само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за подсмех. Осећа и види да је све пропало за њ...
Упропастио је, и она сада остаде на подсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач. Јевда је неко време искрено бранила свога сина, верујући