Милићевић, Вук - Беспуће
Свијет који је пролазио није гледао ту поспрдну слику свога живљења, није примјећивао тај нијеми подсмјех живота, који пролажаше полагано и неопажено. Гавре Ђаковић видио га је и осјетио га је.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Знало ми је изазвати подсмјех кад би за какву красотицу питали да ли је, поред тога, и умна. Та што ће јој то, брате драги!
могло по- мислити, све иако су његови начини и методе, од настојања да се што боље и пластичније објасни, изазивали подсмјех самих његових ђака. У том настојању није познавао граница; па чак ни границу смијешног.