Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И то ме боли. Хтио бих да с њим разговарам подуље, присно. Или можда да му кажем само то да сам често осјетио стид, људски стид; који пут до те мјере да сам се стидио и
Ћипико, Иво - Пауци
И подуље остадоше тако, к'о веома забринути због нечега. — Појмо, да не окаснимо! — рече најзад дјевојка. — Појмо! — одговори
— Већ ми је досадно! — говори доктор. — Зар нећеш подуље остати? — Најдуже до пролећа... Беч, Беч! — повика из Ненада, као иза сна, и пожури.