Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Осмјехну се Мићан, засука рукаве, па измакну пинту испод цијеви. — Помоз'те људи! За часак накладоше нов котао и подјарише ватру. — Симеуне, зове те отац Сопронија — долетје ђаче.