Употреба речи поезија у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

24 ПОЕЗИЈА 26 ЗИМСКИ ПАСТЕЛ 27 ПОДНЕ 28 РИМСКИ СОНЕТ 30 САМОЋА 31 ЈАДРАНСКИ СОНЕТИ 32 ПОРЕД ВОДЕ 33 КРАЈ МОРА 34 СЕЛО 35 ЛЕТО 36 С

мала Кô гроб сиромаха, гроб без историје, Ког у светом миру оскрвнула није Ни безбожна грдња, ни бестидна хвала! ПОЕЗИЈА Мирна као мрамор, хладна као сена, Ти си бледо тихо девојче што снева.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

или удаду; после се свако по својој потребоћи влада, а љубав и тешње пријатељство ишчезне; тако је код Мице и Алке. Поезија детињства и младости пролази.

Африка

Фотографишем их. Расцветане црвене капоке права су поезија. Нигер између равних камених расцепаних обала од базалта, огромних И пустих, са крокодилима који се излежавају: не са

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

212. 34 Уп. Малиновски, Б., Магија, наука и религија, Просвета, Београд 1971, с. 78—80. ³⁵ Требјешанин, Ж., „Поезија и психологија љубавне магије“, Књижевне новине, 1985. ³⁶ Раденковић, Љ., Народне басме и бајања, Градина, Ниш 1982, с.

Р., „Српски фолклор“, у ННЖ, том 4, Просвета, Београд 1984, с. 19. ⁵⁵ Винавер, С., „Јакоб Грим и наша народна поезија“, Југословенски расвит, 3—4, 1934—1936, с. 82.

Винавер, С., „Јакоб Грим и наша народна поезија“, Југословенски расвит, 3—4, Београд 1934—1936. Волф, Б. Л., Језик, мисао и стварност, БИГЗ, Београд 1979.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Просто речено, поезија може имати посебних разлога и интереса да себе самоограничи позивајући се на дечје животно и интелектуално искуство

Паунд, Т. С. Елиот) просечном читаоцу недоступни. Учена поезија само је наглашенији случај удаљавања песничког текста од непосредног чулног искуства, његове тежње да се утемељи на

Укратко, модерна поезија као да гине у безмерју којем се приближила. Исувише рефлектора окренуто је к њој, превише се разум умешао у њене

Превише отворена према апсолутном на једној страни, поезија је морала да потражи неки кутак извесности на другој: упориште јасноће и предах она је нашла у дечјој песми.

Ова поезија задржава основне елементе певања јасно одређен повод, машту, игру, причу — у првобитном облику и стању. Могло би се

(Кад је реч о захтевности: велика поезија, од Дантеа до данас, увек је у сваком погледу високо циљала; претенциозност убија само осредње и слабе ствараоце.

Упуштајући се у авантуру звану дечја песма, овај песник је од свог дара спасао све што је вредело спасавати. Тако је поезија, кроз промишљено самоубиство, успела да нам се представи у ембрионалном облику, и да сачува везу са свим изворима,

Њена једноставност улива поуздање; на крају свих недоумица учини нам се да, ипак, знамо шта је поезија: оно што остаје кад сви напори и клонућа, сви узлети и падови прођу - тачна реч исказана изузетним поводом.

Такозвана примењена поезија никад у нашој средини није била на високој цени; она може да опстане једино у културно самоувереним заједницама.

У дечју песму — и у њу! — увукли су се немир, сумња, неповерење. Дечја поезија после Вуча неће на бунту превише инсистирати, али се неће ни враћати — бар не често — расположењима и вредностима што

Вучо је песник широког даха, разиграног, гранатог стиха. После надреалистичких опита, и свих сумњи с којима се поезија, у нашем веку, морала сусрести, Вучу је остало једно једино подручје на коме се, слободно, могао препустити надахнућу

То није литература за дечји узраст, ни о детињству, већ поезија детињства самог. Најзад, савршено је неважно како ћемо је назвати.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

КЊИЖЕВНО СЈЕДИЊАВАЊЕ 342 СТРАНИ УТИЦАЈИ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ 343 ОБЕЛЕЖЈА ДАНАШЊЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 345 ПОЕЗИЈА 346 ПРИПОВЕТКА И РОМАН 348 ДРАМА 349 КЊИЖЕВНА КРИТИКА 350 КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК И СТИЛ 351 1) ПЕСНИЦИ 352 ЈОВАН

Српска поезија XВИИИ века постала је угледањем на побожну руску поезију с краја XВИИ и с почетка XВИИИ века, и тобожњи александринац

« Али његови стихови су слаби, као сва српска поезија у XВИИИ веку. У његовом певању опажа се утицај псевдокласицизма, који је тада владао у европској поезији.

Везилић је и добар српски родољуб и високо цени способности српскога народа у свим правцима. Његова поезија са чисто уметничког гледишта нема вредности.

И образовани људи и књижевни радници јављају се у све већем броју. Поезија, из почетка псевдокласична, под немачким утицајем прелази у »објективну лирику«, са уведеном немачком версификацијом.

Али, поезија не даје више само покушаје но дела од стварне вредности, и то доба има да забележи два велика песника: Јована Ст.

1800. издао је у Будиму избор његових Басана, а 1811. свечано оплакао његову смрт. Сва његова поезија носи духовно обележје XВИИИ века: она је пригодна и поучна.

(»ѕінтаxіѕ орната«), у коме ће се тридесетих и четрдесетих година вежбати ђаци по српским класичним гимназијама. Поезија је код њега ствар главе, разумна, симетрична, сређена, и њему је увек потребна или једна идеја или догађај да изради

После његове смрти умрла је и његова поезија. ЈОАКИМ ВУЈИЋ У занатлијској породици, у Баји, у Угарској, родио се Јоаким Вујић 9. септембра 1772.

Умро је у оскудици 28. октобра 1841. ПОЕЗИЈА. — Видаковићев књижевни рад је врло обилан. У првим двема десетинама XИX века он је са Јоакимом Вујићем најплоднији

У невољи Сима гради речи, нов језик; али тај језик слабо ко разуме. Симу убија његова снага, поезија му вене од унутрашње ватре.

Песник је за њега изабраник Провиђења који људе треба да води истини и моралном идеалу. Сва његова поезија је чисто дидактична, пригодна и родољубива.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Тако је српска народна поезија од саме своје појаве у књижевности па све до данас, читав век и по, имала атмосферу погодну за опстанак и довољан број

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Појавом келнера Пере (сигурна сам да се келнер звао Пера!), српска поезија тог времена повлачи се из боемског амбијента патинираног вековним наслагама поетских генерација у кабинете, одваја се

Црњански, Милош - Лирика Итаке

У томе је била њихова тајанствена судбина. Наша родољубива поезија после првог светског рата била је још, сва, у знаку помпезне, парнасовске поезије: Дучића, Ракића, Бојића, Јелића.

И тако, о тој нашој књижевној „критици“, која је често апсурдна, ми не говоримо. Али да најновија поезија није ни лудорија, ни декадентство, то ће сваки увидети, кад буде сазнао за утицај руских футуриста, и „декадената“,

Ни наша, најновија, уметност, а најмање поезија, не спава, како је често читаоци замишљају, као нека лепотица, у кули од слоноваче.

Пале су идеје, форме и, хвала богу, и канони! Најновија уметност, а особито лирска поезија, претпоставља извесне, нове, осетљивости.

Тврдимо, фанатично, да постоје нове вредности, које поезија, одувек пре него живот, налази! Покушавамо да, свесно, покажемо те нове састојке у љубави, у страсти, у болу.

Ако су фељтони литература, онда модерна поезија постаје исповест нових вера. Иначе, сва та хрпа стихотворства, заната, не би била ништа друго до одвратно траћење

драма, научни чланак, пропаганда (видети заједнички рад Ујевића и тртоње Филеаса Лебека, за време рата), али да се поезија може писати – и да је треба писати – само на језику матерњем.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Тако је настајала, тако се, током четири деценије, уобличавала моја дечја поезија. Не знам када ћу, ни да ли ћу, написаном додати још које поглавље.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Мистерија јегуље Ако наука и поезија могу имати чега заједничког, оне ће га неоспорно наћи у роману и мистеријама живота јегуље.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

— Уосталом, зна се, Песници ласкају... то је слабост њина. — Увек мања но што замишља „средина“. – Али поезија, то је машта, чуство, Илузија лепа, којој се све прашта.

— Увек мања но што замишља „средина“. – Али поезија, то је машта, чуство, Илузија лепа, којој се све прашта. — Поезија, то је велико искуство И сазнање што се немило испашта. — Добар стих за мене то је тренут сјајан!

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

ТИШИНА 190 ХС МОРСКА ВРБА 191 XЦИ ИЗ „ЈАДРАНСКИХ СОНЕТА“ 192 XЦИИ 5 193 XЦИИИ ЗВЕЗДЕ 194 XЦИВ ПОДНЕ 195 XЦВ МОЈА ПОЕЗИЈА 197 XЦВИ АНЂЕО МИРА 198 XЦВИИ АНЂЕО ТУГЕ 199 XЦВИИИ ВЕЧЕ 200 XЦИX ЈЕСЕН 201 С У ПОЗНУ ЈЕСЕН 202 ЦИ 203 ЦИИ

Мир... Свуда је подне. Ј. Дучић XЦВ МОЈА ПОЕЗИЈА Мирна као мрамор, хладна као сена, Ти си бледо, тихо девојче што снева.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

свештенијем, мирови ли ал' умови били, све прелести смртне и бесмртне - што је скупа ово свеколико до општега оца поезија?

На свакоме лицу ангелскоме совршенство блиста створитеља и прелесна Божја поезија; на њихова копља и стријеле и свијетле војничке штитове клизају се играјуће зраке.

Друга бјеше прозрачна идеја извајана на кристални шатор - свемогућа поезија творца, окруњена круном творенија; све красоте које биће има и ум творца сјајни, беспредјелни које види у царство

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Као историске личности, стајали су обојица под туђим господарем, али их народна поезија уздиже и оплемени, јер су, иако кавгаџије и силеџије, заштићивали рају сиротињу.

коју нисам, додуше, никад разумевао, али сам у њој уживао, не дира више моје срце, па ни остале лепе уметности; поезија ме оставља хладног, па и саме лепоте природе коју посматрам кроз своје критичне наочаре и видим кроз њих сваки

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Религија је поезија која се врши озбиљно. Врелина вјерникова жара, вриједност одистинског и пресудност које он придаје својој метафизичкој

У вид суште, жежене логике. — „Од тога што ти бајеш и шараш можда би се дала правити некаква поезија”, говорили су ми понекад. Али јок! Мене то није привлачило. Није ме задовољавало.

превише присно, превише стварно — превише озбиљно, превише животно, на концу — а да би се од тога смјела правити поезија. Јер и по мом схваћању такозвана поезија престаје ондје гдје је уистину, „враг однио шалу”.

Јер и по мом схваћању такозвана поезија престаје ондје гдје је уистину, „враг однио шалу”. А моме филозофирању јасно увиђам читав низ запрека.

Филозофи, кад су уопће нешто, у ствари су само прерушени пјесници. А њихова поезија једина је истинска; искрено наивна поезија — једина права поезија.

А њихова поезија једина је истинска; искрено наивна поезија — једина права поезија. Ја сам се страсно занимао за људе, за све људе, за њихове животе и њихова животна питања, за

А њихова поезија једина је истинска; искрено наивна поезија — једина права поезија. Ја сам се страсно занимао за људе, за све људе, за њихове животе и њихова животна питања, за њихове унутрашње

Ћаскао бих с њим. Ако уопће има поезије, тад је поезија оно на што наша мисао и наша сензибилност наиђу лутајући пустопашицом.

до које ми је мјере унижавала читаву ствар помисао да баш све, лепота и нељепота, истинитост или неистинитост, поезија или непоезија онога што хоћемо да кажемо зависи једино од вјештине или невјештине, умјешности или неумјешности.

„сцена”, „сценско дјело”, „сценска умјетност“ и онога што се зове „поетско дјело у драмском облику“, или напросто: поезија. Под тим свијетлом театар нам се понекад привиђа као умијеће претварања правих вриједности у лажне.

И зато се права и велика поетска ријеч у театру увијек и безизузетно обезвређује и губи... Да, такозвана „драмска поезија”, то јест поетски вриједни текстови писани у драмској форми, и „театар”, не само што нису истовјетност и међусобна

И не значи ли тај ваш идеал потпуне херметичности, савршене неангажираности наше емпиријске личности, у ствари то, да поезија престаје бити поезија и да њена истина престаје бити истина самим тим што смо је изрекли, онако као што тајна престаје

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

покретачком силом, први пут сам разумео да у физичким појавама има и прозе, која је исто тако снажна као и њихова поезија. Та проза је интересовала ложача Џима као и учитеље у школи Купер уније.

Ови популарни описи физичких појава су она поезија о којој сам говорио раније. Још једна слична књига доспела је у моје руке из библиотелае Куперове уније.

Још једна слична књига доспела је у моје руке из библиотелае Куперове уније. То је била ”Поезија науке” Роберта Ханта објављена 1848. године.

и оне ништа не заостају иза лепота које нам пружају поједине гране уметности као музика, сликарство, вајарство или поезија.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

есеји, чланци и разговори Приредио Драган Хамовић Садржај И КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРА 2 САВРЕМЕНА ПОЕЗИЈА И НАЦИОНАЛНА КУЛТУРА 3 СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ 11 БАЛКАНСКА КУЛТУРА 18 ЦРПЦКА КЊИЖЕВНОСТ, ЈЕЗИК И

ПЕТКОВИЋА 168 СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ Изабрани есеји, чланци и разговори И КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРА САВРЕМЕНА ПОЕЗИЈА И НАЦИОНАЛНА КУЛТУРА Кад се човек нађе пред овако озбиљном и, очигледно, одговорном темом као што је улога

напредовао, утолико су били све несигурнији и читаочеви и критичареви критерији при разликовању поезије и онога што поезија није. Такозвана криза критике и вредновања несумњиво је условљена и самим развојем поезије као језичке уметности.

Намерно кажем да је поезија језичка уметност зато што верујем да међу читаоцима и критичарима ништа не изазива такву и толику помутњу као

Чим је поезија пристала на овако проведену и велику шизму у језику и све док буде пристајала на њу, она је морала да се нађе и налазић

И колико је само ово настојање индикативно за место на коме се поезија обрела кад се опасно затворила у приватноосећајну сферу.

од осећања и нагласак преноси на стварање, па у одговору на анкету Жила Уреа о књижевној еволуцији каже: „Пошто се поезија састоји у стварању, треба узети у људској души стања, светлости тако апсолутне чистоте да оне, добро опеване, добро

чистоте да оне, добро опеване, добро осветљене, буду стварно драгуљи човека; ту постоји симбол, стварање, и ту реч поезија има свог смисла; то је, у ствари једно могуће људско стварање“.

Изгледа парадоксално, односно на главу изврнуто, али ми се чини да је тачно ако кажем да је поезија поново почела да стиче моћ говора о битним, што значи елементарнијим и општим стварима наше људске културе напоредо са

Наиме, гласови о томе да је поезија постала тешко доступном, затвореном или, с друге стране, да се преобратила у чисту прозу, ти су се гласови појављивали

он је навикао да на поезију гледа као на особиту употребу особитих, емоционалноекспресивних језичких средстава, а сада поезија почиње да задире у саме темеље људскога говора уопште, да дезаутоматизује и ону крајње аутоматизовану област људскога

А поезија је, у ствари, тада једино кренула према елементарноме језгру језичкога комуникационог система. Она је, наиме, кренула –

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

занимљива једна посебна група ограничења, она која постоје код две основне врсте књижевних текстова: текст у стиху (поезија) и текст у прози (наративни текст) сваки за се даје предност једним могућностима избора и употребе језичких средстава,

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

РУЖИЧИЋ: Јунонин сопутниче, прекрасни пауне, имаш ли поњатија о поезију? ЕВИЦА: Шта је то поезија? РУЖИЧИЋ: Ниже неба и превише људи, превише прегрдни планина лежи пачеземни престол, на којему пјеснословије тихо

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Мудрости, јачи ће први посустати! Само ниткови знају шта је поезија, Крадљивци ватре, нимало умиљати, Везани за јарбол лађе коју прати Подводна песма јавом опаснија.

варај врата, пише на вратима Поезија зија у своје глупо п Песме сме свако да пише И онај који не зна како се пишу Велика слова од данас непотребна Што је

Петровић, Растко - АФРИКА

Фотографишем их. Расцветане црвене капоке права су поезија. Нигер између равних камених расцепаних обала од базалта, огромних И пустих, са крокодилима који се излежавају: не са

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Младен Лесковац СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Младен Лесковац СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА Садржај СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА ОД М.

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Младен Лесковац СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА Садржај СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА ОД М.

ШАПЧАНИН 390 ПУТНИЦИ 391 ПОГОВОР 407 ПОГОВОР ПРВОМ ИЗДАЊУ 502 ПОГОВОР ДРУГОМ ИЗДАЊУ 504 СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА ОД М.

порођајним мукама, уз врло нагла и немирна смењивања најразноврснијих а оштро различитих утицаја стварала наша старија поезија.

Јер почев од тога тренутка, сва предбранковска поезија била је, море ѕербіцо, безмало у потпуности збрисана до те опаке мере да смо се читавога тога у поезији занимљивога

На тај начин је читава предбранковска поезија некако грубо, скоро презриво искључена из наших мисли и осећања, као да је, пажње достојне па и знатне, никако није ни

Овој Антологији међутим задатак је много ужи и скромнији. Чак и када је очевидно да је наша поезија још дуго после године 1847, упорном и поетски неплодном тиранијом највише механичког типа десетерца и свим оним што је

ћудљивог, а уза све још и као некако стидљивог подражавања народној песми, — колико у важној околности да се сва наша поезија тога времена — са изузетним случајем сасвим изузетнога Његоша — зачела, развијала и живела у културној сфери

Тиме је већ много шта речено. Материјална култура друштва у којем је та поезија никла била је изразито немачка, заправо аустријска; таква је претежно била и култура духовна.

То је имало неколико крупних, трајних и одлучујућих последица. Та поезија се развијала, пре свега, без чврстога свога културнога средишта и свега онога што са тим појмом нужно заједно иде;

По својим друштвеним погледима и по своме схватању државнога и националнога живота средина из које је та поезија никла била је дуго сасвим различита од оне плебејске Србије прве половине XИX века.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

У ствари, то су - проза, реторика, поезија. Чињеница да су прва дела словенске продукције обрађена у канонским облицима обредне књижевности и да је језик

У служби повести о српској историји Доментијан уједињује сва три основна жанра српског књижевног система: поезија у облику молитве служи као мотивација поступка, проза, фактографска и фикционална, основ је целокупне нарације, а

У крилу цркве одвијала се обимна књижевна делатност, у првом реду обредна поезија, која је читаво време пратила успостављање светачких култова, а с њом и њен саставни део, кратко житије.

То је отмена поезија жртве и моралне победе. Основ ове косовске поезије јесте сјајно Повесно слово, које је непосредно после битке (1392)

Појавивши се у Европи, у време пуног процвата романтизма, српска народна поезија доживела је изванредну рецепцију. Обелодањена у антологијским примерима Вукове збирке одговорила је "кругу ишчекивања"

У бугарштицама је феудална атмосфера наглашена јаче. Десетерачка поезија Вукове збирке креће се пак на подручју личног, породичног и општељудског и у складном сазвучју са свечаним тоновима

С пропашћу српских средњовековних држава историјско предање и епска поезија постали су једини интегративни фактор у српском народу, најважнији чланови у систему културне комуникације, начин за

века - неспоран је наставак хајдучке епике, али је њен основни идејни ослонац поезија о Косовском боју. Махом ју је обликовао један од најчувенијих народних певача Вуковог времена, сведок догађаја гуслар

Лирика ирска народна поезија представља веома сложену, усмену уметност речи. Тек пажљивим разлиставањем откривају се скривени слојеви веома старих

Иако претеже поезија сете, има и песама о бујној задовољеној страсти, о духовном надигравању и пркосном изазивању момка и девојке, о побуни

С њима долазе до изражаја сасвим нове појаве: народна, патријархална култура, колективно стваралаштво, усмена поезија. Оне продиру у сферу писане речи и почињу разарати традиционалне и успостављати нове вредности.

Као песник, Стерија се остварио у последњим годинама живота, када је објавио књигу Даворје (1854). Његова поезија - рефлексивна, песимистичка, интелектуална - садржи размишљања разочараног и болесног човека, који је повукао из

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

, ѕ. в. јаворов), а јуначка поезија је из култа предака настала и саставни је део тога култа. Ј. ће се осушити ако »несрећан човек« или болесник воду

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

и 19. века. Међутим, и поред неких вредних песама из овог периода, поезија Змајевих претходника представља драгоцено сведочанство о континуитету у развоју српске књижевности за децу и има данас

Претечу Змајеве поезије за децу може представљати и поезија за најмлађе Јована Суботића (1817–1886), заснована на елементима народне лирике, која пева о љубави родитеља према

/ Рукави су, велиш, кратки,/ а већ нема мане друге;/ рукави су, брајко, добри,/ но су твоје руке дуге“. Романтичарска поезија, као што смо видели из Поповићевих антологија, представљала је интегрални део поезије, или, тачније, лектире за децу.

па се у извесном смислу/одломцима може доживети и као поезија за млађи узраст). Ритамско-интонационо устројство песама и језик једноставан за разумевање олакшавају младим

кроз часописе за децу, антологијске изборе различитих приређивача и писаца и прве оригиналне песничке збирке/циклусе. Поезија српских просветитеља и романтичара (овде, пре свега, мислимо на ауторе који наменски пишу или преводе текстове за

Не заборавимо, и његова поезија за децу настаје на подстицај школских педагога и неретко представља препев или прераду песама из разних извора.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

и мир, мир. Гробови су као комадићи цркве: не врше се никакве човечије нужде... и годишња времена су ту само украс и поезија... Ту, тако седећи, пожелео је једаред Спида да подигне капелу над својим гробом.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

ПЕСАМА 2 АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА 1 ПОСТАНАК, РАЗВОЈ И КАРАКТЕР ЕПСКЕ ПОЕЗИЈЕ 2 ИСТОРИЈСКЕ ПРИЛИКЕ И ЕПСКА ПОЕЗИЈА У НАШОЈ ЗЕМЉИ 6 ПЕСМЕ ДУГОГ И КРАТКОГ СТИХА 11 ПЕСМЕ СТАРИЈИХ ВРЕМЕНА 103 1 ЖЕНИДБА ДУШАНОВА 104 2 ЖЕНИДБА КРАЉА

То се, свакако, догодило већ у варварству. У томе периоду епска поезија судећи по томе каква је била код Вавилоњана, старих Индијаца и, у првом реду, код старих Грка достигла је веома висок

Али између друге и треће етапе постоји врло велики временски размак. Наша епска поезија, која је крајњу тачку свога развитка достигла у циклусима, налази се на граници између друге и треће етапе.

Постоји мишљење да је епика поезија господских класа, насупрот лирици, која је — углавном — народна. То мишљење, наравно, није тачно.

друкчије то није ни могло бити, кад се има на уму да је епска поезија бујала у народним дубинама много векова пре појаве властеле, да је у тим дубинама створена и да је отуда дошла и у

Епска поезија радних маса развијала се и после појаве властеле, у робовласничкој и феудалној епохи, добијајући различне подстицаје,

Да је епска поезија народна исто толико колико и лирска, потврђује и то што су оне по свом општем карактеру — како је тачно запазио Хегел

На крају родовског и у раном или неразвијеном класном друштву, кад је епска поезија достигла врхунац, подела рада била је већ одавно извршена, индивидуа се већ била у знатној мери осамосталила, али

ИСТОРИЈСКЕ ПРИЛИКЕ И ЕПСКА ПОЕЗИЈА У НАШОЈ ЗЕМЉИ Кад је започето стварање наших епских песама не може се тачно знати, јер прве јасније вести о њима

„Чим је“ каже Стојан Новаковић „догађај мало уступио у прошлост, њега је обухватила поезија. Већ XВ века, а може бити и раније, постале су песме у којима се певало чудно дело Милошево.

Али, каква се поезија прелила преко тога калупа! Сан је страшан као смак света, величанствен и језиво леп: Сење је притисла тама, небо се

Еп, и баш јуначки еп, могао је да никне само на земљишту средњовековне културе, он је поезија феудализма. Тим историјским и културним оквиром ограничен је постанак, развитак и распадање овога жанра.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности