Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Калиопа, заштитница епског песништва; Мелпомена, муза трагичне поезије; Тадија, муза комедије и комичне поезије; Еутерпа, заштитница лирског песништва...
Калиопа, заштитница епског песништва; Мелпомена, муза трагичне поезије; Тадија, муза комедије и комичне поезије; Еутерпа, заштитница лирског песништва... (Музе су Зевсове кћери и било их је девет).
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ех! Шта би казала сада Јула да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди. Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, сад после поноћи, кад све село, па и сам Нића боктер, спава, кад
И позна јесен има своје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и око бáнка и зáпећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрисало се око огњишта, а
Африка
се, каже, уистину неће никада ни женити и поред хвалисавости, китњастости, евентуалне лажи, има много искрености и поезије. Вели: „Била је шваља код моје мајке, кад сам дошао на одсуство у Тре Кастеле.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Неки од најпознатијих легендарних јунака епске поезије (Милош Обилић, Марко Краљевић, Војвода Пријезда, Бановић Страхиња и други) уједно су, како то показује једно
⁴⁹ Милош Обилић, витез над витезовима, најславнији је лик целокупне епске поезије. Овај јунак својим животом потврђује да је част највиша људска вредност.
Гордић, Р. П., „Клетва девојке из народне поезије“, Југословенски расвит, 3, Београд 1934. Грбић, С. М., Српски народни обичаји из среза Бољевачког, СЕЗ, 14, СКА,
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Тражим помиловање, драги царе, за оне које су од младости ране приволеле се царству поезије, које трепере ваздан као брезе, и месечином се заносе као барка, за Јефимије, за свете Терезе, за сваку Сафо и
За земљу, за мелодичност њене поезије, за богатство срока планинских њених одјека, за њених потока слободан стих, млади, успаванку што је усред ушћа пева
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Оно мало добрих дечјих песама могло би се, за невољу а и без невоље, сврстати у поглавље хумористичке поезије, као што би се многи ваљани дечји романи дали подвести под пустоловне, а дечје приче се лако могу укључити у бајке,
да се под васпитањем често разумева пропагирање одређених друштвених правила и норми које противурече духу истине и поезије.
незанимљиво чак и у односу на његове срећније тренутке, данас, у још слабијој верзији, васкрсава под именом дечје поезије, и препоручује се као изворна лирска визија доступна деци.
Дечје песме би, у начелу, ваљало уносити у антологије озбиљне поезије — подвргавати их, дакле, најстрожем вредновању. Ту се, додуше, јављају тешкоће композицијске природе; тон дечје, као и
Ту се, додуше, јављају тешкоће композицијске природе; тон дечје, као и хумористичке поезије, у антологији би се несрећно сударио са оним другим, дубљим, трагичним тоном; то је осетио и добро образложио Богдан
Тада, при строгом приступу и одмеравању, највећи део хумористичке, а с њом и дечје поезије, показује мањкавости које се не могу трпети ни под каквим изговорима.
условљена је, бар делимично, несвесним читалачким отпором према текућим струјањима књижевним: ево једног вида поезије у коме свако налази оно што може или хоће, ево песме у којој је вртоглавица пред бескрајним и недостижним битно
Отада он живи као на каквој врло истакнутој маргини, мимо свих програма и пустоловина модерне поезије, као испад који се не узима преозбиљно.
Дечја песма била је потребна и развоју поезије, и одређеној врсти песника, и деци, и одраслим читаоцима, а и педагогији.
Разлика, она унутрашња, генеричка, увек се јасно осећала. Приближавању озбиљне и дечје поезије, њиховом измирењу и проналажењу заједничких естетских именитеља засад се опиру бројне навике, предрасуде, нерашчишћена
често недостаје, одрасли су још једном проговорили у име деце, забринути због устајале, превазиђене тематике дечје поезије. Пошто живимо у време космичких летова и индустријске револуције, деци би требало понудити такве и сличне мотиве.
Деци, дакле, нису више потребовале куце и маце, него нешто друго. Ова забринутост за развој дечје поезије, посебна пажња која јој се указује, у вези је са још једним разлогом.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ИДЕОЛОГИЈА 169 ЛИСТОВИ, ЧАСОПИСИ И АЛМАНАСИ 171 КЊИЖЕВНИ УТИЦАЈИ 174 КЊИЖЕВНЕ ИДЕЈЕ 175 КУЛТ НАРОДНЕ ПОЕЗИЈЕ 177 ОСНИВАЊЕ СТАЛНИХ НАРОДНИХ ПОЗОРИШТА 179 ЈЕЗИК И ПРАВОПИС 181 ВУК СТ.
одушевљења, идеализма; одстрањивање од западне културе, истицање народне културе, култ потпуног национализма и народне поезије; књижевност маште и осећања. ИВ) РЕАЛИЗАМ, који се јавља око 1870. и траје до 1900, отприлике.
Као песник Рајић има своје место у историји српске уметничке поезије, као један од првих писаца наших који су писали стихове.
XВИИИ века, и тобожњи александринац Кипријана Рачанина и пољски тринаестерац Христифора Жефаровића излазе из руске поезије.
Али овај спев има и својих добрих страна, и иде у релативно боља дела наше оскудне уметничке поезије у XВИИИ веку. Стихови су доста лаки и течни, у причању има извесне живости, има и искрено родољубиво и хришћанско
ω спокойной жизни има свога историјскокњижевног интереса: то је један од најранијих покушаја српске уметничке поезије, прва збирка стихова у српској књижевности.
Утолико јаче наступа романтизам, угледање на немачке романтичарске писце и култ српске народне поезије. Али, ниједан књижеван правац није потпуно одређен, писци не припадају одређеним и јасно обележеним књижевним школама.
док се није закалуђерио, око 1801, написао је известан број слабих љубавних стихова, сасвим у духу хладне и нелиричне поезије XВИИИ века, певајући безлично »красну Хлоју«, Мелису, Кларису, Купидо »Венерино дете младо«, »љубве стреле« и »сердца
Али он није онолико козмополит као што је то обично у традицији класичарске поезије. У његовој поезији има врло много јаког српског патриотизма, и то је оно чиме је он највише утицао на савременике.
Оженивши се у Будиму са једном поштоватељком своје поезије, врати се у Србију и ту постане директор основних школа. Политичке уставне борбе тада у Србији почињу, он улеће у њих,
народних песама у немачкој књижевности Вилхелм Герхард причао је да га је Милутиносић увео »у златне руднике српске поезије«. 1828. скупљао је за Вука Караџића народне песме у Црној Гори. 1833.
Серензен, сматрају је као важан докуменат за историју српске поезије, а филолози придају овој збирци знатну дијалектолошку вредност.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА О НАШОЈ НАРОДНОЈ ПРИПОВЕЦИ И ОВОЈ АНТОЛОГИЈИ Блесак народне поезије крајем XВИИИ и почетком XИX века био је тако засенио очи тада владајућег у уметности правца, романтизма, да његови
У том временском раздобљу, не мали а често и одлучујући допринос оцени и поштовању народне поезије уопште а српске посебно, дали су такви културни радници и уметници као што су: Клопшток, Гете, Ј.
Као што су пјесме углед језика наше народне поезије, тако ће ове приповијетке бити углед народног језика у прози. Као што сам пјесме штампао у различнијем нарјечијама,
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Кењај, кењај ... Када вам ништа друго не стоји на располагању у Београду, хоћу да кажем, поезије вам никада неће усфалити! Мислим, ми смо из беде направили поезију, ако разумете шта хоћу да кажем?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Наша родољубива поезија после првог светског рата била је још, сва, у знаку помпезне, парнасовске поезије: Дучића, Ракића, Бојића, Јелића. Лирика Итаке није била таква.
У антологијама такозване чисте поезије (,,ла поèсие пуре“) песник треба да остане сен која није видна. Међутим, пошто ова збирка обухвата и политичке песме
У згради Општине, међутим, Кашанин већ држи литерарна предавања и говори о величини поезије Дучића. Ја седим међу слушаоцима и слушам то, без икакве зависти, још увек у похабаном оделу бившег официра и нико ме
КОМЕНТАР УЗ „ЕПИЛОГ“ Октобра 1920. штампам Суматру у Књижевном гласнику и објашњење своје поезије. Решен сам да идем у Париз и одлазим. Ја сам се надао да у Паризу останем неколико година.
Постоје неминовности. Непопуларност најновије поезије, и код нас, својевољна је! Сав овај увод био је, уосталом, потребан само зато да бих преко много чега могао прећи
Остају противности које се не могу прећи иронично. Те се неће решити брзо. Положај, дух, наше поезије, после рата и, не могу а да не напишем, после Скерлића, сасвим је нов и измењен.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Око ње ће се, у неколико наредних дана, сабрати читава збирка тзв. дечје поезије. Није моје да процењујем вредност тих песама ни по апсолутним мерилима, ни у развоју одређеног жанра.
Данас је превалила четрдесету, и вероватно не зна да је песма о њеном закашњењу ушла у више антологија новије дечје поезије. „Трамваји” су, иначе, убрзо штампани, у Загребу. Добили су две-три награде, ушли у школску лектиру.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Што су они? Жертве благородне да прелазе с бојнијех пољанах у весело царство поезије, како росне свијетле капљице уз веселе зраке на небеса. Куд ће више бруке од старости?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Овакве „басме“ представљају посебан вид наше архаичне и примитивне поезије. Б) СТИХОВАНА КАЗИВАЊА Стихована казивања јављају се у неколико основних видова: као творевине одраслих, у првом
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Као што су пјесме углед језика наше народне поезије, тако ће ове приповијетке бити углед народнога језика у прози. Као што сам пјесме штампао у различнијем нарјечијама,
Као што су пјесме углед језика наше народне поезије, тако ће ове приповијетке бити углед народнога језика у прози. Као што сам пјесме штампао у различнијем нарјечијама,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
мој мали шешир од сламе, трчао, трчао, трчао, махнито ронећи у сласт оног бескрајног мира, оног миловања, оне поезије, испуњен громком радошћу самоће, усред моје природе која ме воли, и под мојим благим, мојим слатким, милим мојим
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И то називају владавином свога ума. Има много и таквих људи који су глухи и слијепи за велика дјела поезије, за велика дјела умјетности. Па значи ли то да умјетност не постоји? Или да је она само илузија?
фантазији и ирационалноме, без стидљивости и без суспрезања (као што то, напротив, па макар у најмањој мери, бива код поезије), већ с пуном озбиљношћу и с пуним увјерењем у пресудну важност свог посла.
Другим ријечима, погрешка је у томе што они на силу бога од једне поезије хоће да праве једну филозофију, од једне свемирске поеме један свемирски систем.
Несвјесни пјесници, нехотични творци праве поезије. А њихову пјесничку нарав и суштину потврђује и употпуњује баш и та црта пјесничке наивности, пјесничке несвијести о
Ћаскао бих с њим. Ако уопће има поезије, тад је поезија оно на што наша мисао и наша сензибилност наиђу лутајући пустопашицом.
— Готово увијек — говорио сам му — на представе великих дјела поезије одлазим са зебњом. И најчешће се с представе враћам, с још једанпут потврђеним увјерењем да истински велика дјела
И најчешће се с представе враћам, с још једанпут потврђеним увјерењем да истински велика дјела драмске поезије не би требало приказивати, да њихов голи текст не треба никакве интеграције или надопуне, да су она и без „сценске
И зашто би нам само код такозване драмске поезије требао неки посредник, нека „посредничка умјетност" која би имала да нам текст претвара у слике, онако као што дјечици
Доиста, не знам какву би другу функцију имало приказивање дјела поезије осим чисто практичне и популаризаторске. — Значи, ви поричете театру разлог постојања? — Не.
Тврдим само да та умјетност и њене специфичне вредноте нису идентичне с умјетношћу драмске поезије и њеним вреднотама, нити представљају неку њену интеграцију или њено „пуно остварење”.
Театар углавном живи од лоше поезије, од лажне поезије. Он тиме и добија неко своје оправдање и своје поље рада: он приводи каквој-таквој практичној
Театар углавном живи од лоше поезије, од лажне поезије. Он тиме и добија неко своје оправдање и своје поље рада: он приводи каквој-таквој практичној употребљивости дефектне
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
У то време био сам под утицајем српске народне поезије и пун дивљења према подвизима јунака. Имао сам обичај да проведем сате косећи своје непријатеље у облику стабљика
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Дакле, остависмо се политике и прихватисмо поезије. Ја сам највише волео Лонгфелоа и Брајанта. “Сеоског ковача” и ”Танатопсис” знао сам напамет па ми је било право
То може видети и свако други јер је наука, као апстракција, једна врста поезије. Она је “божанствена филозофија”, како је назива Милтон. Наука је храна која задовољава и тело и душу човека.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
ИСКУСТВО 87 СТИХ И ЈЕЗИК СКЕНДЕРА КУЛЕНОВИЋА 98 СЛИКОВНА ПОДЛОГА ПОПИНОГА СТИХА 105 МИШИЋЕВ ПРИЛОГ РАЗВИТКУ СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ 122 НА ИЗВОРУ ЖИВЕ ВОДЕ 139 ИИИ ДВА ИНТЕРВЈУА (разговоре водио Александар Јовановић) 143 ПРВИ ИНТЕРВЈУ 144 ДРУГИ
уколико је овај процес напредовао, утолико су били све несигурнији и читаочеви и критичареви критерији при разликовању поезије и онога што поезија није.
Такозвана криза критике и вредновања несумњиво је условљена и самим развојем поезије као језичке уметности. Намерно кажем да је поезија језичка уметност зато што верујем да међу читаоцима и критичарима
С песницима су, наравно, упоредо ишли и критичари, тумачи поезије. Овима последњим ишли су наруку лингвисти, којима није било тешко да за потребе тумача књижевности издвоје такозвано
По заслугама за развој српске поезије у овој области, Матић је испред свих других наших савремених песника. Како све то тумачити?
читавом својом структуром, то је изузетно крупан и изузетно тешко постижан циљ најзначајнијега дела наше модерне поезије.
И кад овај однос летимично осветлимо на примеру узетом из поезије Васка Попе, моћи ћемо да говоримо и о оној снази поезије којом се досеже међукултурно комуницирање, разумевање и самим
И кад овај однос летимично осветлимо на примеру узетом из поезије Васка Попе, моћи ћемо да говоримо и о оној снази поезије којом се досеже међукултурно комуницирање, разумевање и самим тим узајамно прожимање.
У ствари, ја сам овде изложио своје виђење и разумевање путева којима је један вид модерне, савремене поезије кренуо исцрпљујући и реактивирајући дуж целога културног памћења стицана човекова егзистенцијална искуства да би могла
Као што је познато, од француског симболизма, од Стефана Малармеа, херметизам је карактеристична особина модерне поезије. Настасијевићеве песме – настале у време међуратне књижевне авангарде – несумњиво припадају модерној поезији.
Једном је Зоран Мишић сажето и одсечно описао ову појаву: „У језику је удес наше поезије. Ко то није схватио, пресудио је самом себи.
Ко то није схватио, пресудио је самом себи.“3 При томе он очигледно не мисли на општи однос између поезије и језика (као њеног медијума) који истичу модерне теорије песништва, него на појаву која карактерише српску културу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Анализа ситних, па и најситнијих састојака текста, која се иначе поглавито примењује у тумачењу поезије, показала се у случају Сеоба, чини се, оправданом.
46 Оно што би се од Богдана Поповића можда мање очекивало, то је такође прецизан опис поезије која после Дучића и Ракића не наставља артистички напредак, не диже на виши степен песничку вештину, него пре изгледа
Ваљда нико није са језичке стране осветлио тако општу а тако темељну разлику између стиха (поезије) и прозе (романа) као што је то учинио Михаил Бахтин у студији Реч у роману.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
НАДЕ 135 ОСЕЋАЊЕ СВЕТА 136 ПРОШЛОСТ ВАТРЕ 137 БУДУЋНОСТ ВАТРЕ 138 ЗЕМЉА И ВАТРА 139 ОСЕЋАЊЕ СВЕТА 140 КРИТИКА ПОЕЗИЈЕ 141 РАДНИ ЦВЕТ 142 ОРФИЧКА ПЕСМА 144 ПЕСНИК 146 БЕДА ПОЕЗИЈЕ 147 МОРЕ ЗА РАДНИКЕ 148 МОРАВСКА
ВАТРЕ 138 ЗЕМЉА И ВАТРА 139 ОСЕЋАЊЕ СВЕТА 140 КРИТИКА ПОЕЗИЈЕ 141 РАДНИ ЦВЕТ 142 ОРФИЧКА ПЕСМА 144 ПЕСНИК 146 БЕДА ПОЕЗИЈЕ 147 МОРЕ ЗА РАДНИКЕ 148 МОРАВСКА ЕЛЕГИЈА 150 НИЗВОДНО 152 ЉУБАВ ПОЕЗИЈЕ 154 КАП МАСТИЛА 155 КРИТИКА
ЦВЕТ 142 ОРФИЧКА ПЕСМА 144 ПЕСНИК 146 БЕДА ПОЕЗИЈЕ 147 МОРЕ ЗА РАДНИКЕ 148 МОРАВСКА ЕЛЕГИЈА 150 НИЗВОДНО 152 ЉУБАВ ПОЕЗИЈЕ 154 КАП МАСТИЛА 155 КРИТИКА МЕТАФОРЕ 156 ПРИПРЕМАЊЕ ПЕСМЕ 157 ПРОВЕТРАВАЊЕ ПЕСМЕ 159 ЗАМОРЕНА ПЕСМА 161 СУНЦЕ
да је осећање света у језику Ал непокретна реч брзо исцрпе свој смисао А цвет уступи свој нежни корен звезди КРИТИКА ПОЕЗИЈЕ РАДНИ ЦВЕТ То није цвет испод нуле, нити цвет ватре, нити цвет који је спокојно сличан своме испражњеном имену.
БЕДА ПОЕЗИЈЕ Реци ми нешто што је шума Реци ми нешто што је море Ко зна шта је то што треба рећи Бос и горак потуцаш се од речи до
од других који силазе по воду али поред тебе најбоље сазрева моја подсвест смештена између сунца и месеца ЉУБАВ ПОЕЗИЈЕ Ја волим срећу која није срећна Песму која мири завађене речи Слободу која има своје робове И усну која се купује за
који своде свет На прву реч недовољно одгојену И птицу која налази своје законе у ветру Препустимо сав ризик поезије Поделимо овај мрак између себе Спава свет ал бдију смутљивци Својим миром својим златом својом чашћу Хоћемо ли моћи
Петровић, Растко - АФРИКА
се, каже, уистину неће никада ни женити и поред хвалисавости, китњастости, евентуалне лажи, има много искрености и поезије. Вели: „Била је шваља код моје мајке, кад сам дошао на одсуство у Тре Кастеле.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Непријатељ већ куца на капије Алексинца. У овом непријатељском приближивању вароши има неке дивље поезије, нечега што је узвишено својим ужасом, што је свечано својом суморношћу и тежином.
Сама борба никад није тако одвратна. У бојном урнебесу има још неке дивље поезије, која заноси, а после ту је још све свеже: свежа крв, свеже ране, још свежи, топли трупови.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ЛЕСКОВЦА Прилично је јасно шта ваља схватити под појмом старије српске поезије: како се почетак наше новије лирике, а са много основаног разлога, ставља веома позно, у годину појаве Бранка
поезији дешавало читаво једно столеће пре њега; као да би било могуће замислити Бранка који би у старо карловачко вино поезије из времена свога ђаковања насуо непента, па одједном заборавио све ове стихове и све што се у овој књизи поезије
вино поезије из времена свога ђаковања насуо непента, па одједном заборавио све ове стихове и све што се у овој књизи поезије давнога времена које му је претходило намеће као идеал и канон.
Баш због свега тога, састављање Антологије старије српске поезије — а то значи антологије српске поезије пре Бранка па, неминовно, и без Бранка — може на први поглед изгледати посао
Баш због свега тога, састављање Антологије старије српске поезије — а то значи антологије српске поезије пре Бранка па, неминовно, и без Бранка — може на први поглед изгледати посао прилично узалудан и непотребан: час као
који би у српској лирици опевао био Стражилово и белило (не оно карловачко Белило, него апстрактно белило пасторалне поезије XВИИИ века), и што је Шулце за српску поезију био откривен већ добрим пре њега: нека дубља узрочна повезаност и
Но све то ова књига даје само овлаш и узгред; јер она је ипак оно што јој име казује: антологија старије српске поезије.
Или, сасвим без икакве везе са Бранком али зато у потпуном складу са приказом поезије у времену о коме је реч, како се не задржати на оној симптоматичној, до лудила и лудости изрођеној болести европског
Наравно да такви подаци, укључујући Бранка чвршће и логичније у развојни ток српске поезије, чине његову личност не само јаснијом и ближом, него и већом.
Најупадљивија ознака у развоју српске уметничке поезије у ово доба зачудо међутим и није у већ споменутој, до ћудљивости изукрштаној и понекад симултаној разноврсности
— Платонове штампарије, — Еј, било па и није! Било је, изгледа, много више оне нарочите врсте народне поезије која се најпријатније осећа тек преко граница пристојнога.
И у Ренесанси и у средњем веку музика је била неизбежнији пратилац и органскији састојак поезије него у епоси просветилачкој, а поготово у познијим временима, када је литерарно тржиште већ било засићено штампаном
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
библијски текстови, а ускоро и друга дела неопходна за развијен хришћански живот, међу којима и велика дела хришћанске поезије, реторике и догматике.
системом књижевних жанрова нису се могла изразити индивидуална људска осећања и световне теме, те су жанрови усмене поезије, епске и лирске, и усмене нарације, приповетке и предања, допуњавали систем писаних жанрова.
преводу проширена причом о љубави заробљеног Владимира и племените царске кћери Косаре, несумњиво узета из усмене поезије. Тип кнеза мученика искоришћен је да би се изградио лик кнеза победника.
Поред ових наративних дела, Теодосије је својим јунацима посветио бројна дела црквене поезије и једну реторичку похвалу, поштујући канонски модел обредних књижевних врста. Крај 13.
То је отмена поезија жртве и моралне победе. Основ ове косовске поезије јесте сјајно Повесно слово, које је непосредно после битке (1392) написао патријарх Данило трећи у веома негованом
Његово дело садржи све елементе косовске теме потоњих списа и косовског мита усмене поезије. Косовска тема јесте први сачуван и потпуно јасан пример симбиотичке повезаности писаног и усменог поетског система
и усменог поетског система српског средњег века: иста тема са свим саставним деловима негује се истодобно у обе поезије. Међу Даниловим следбеницима јесу и други људи с двора. То је дворска литература.
Читави зборници записа показују велику метричку и тематску разуђеност усмене поезије, као и разноврсност прозних облика.
године. У својој компаративној студији поводом Вукове књиге из 1833. године оценила је појаву збирки српске народне поезије као "један од најзначајнијих књижевних догађаја модерног времена".
Уметничком домету српске народне поезије нису допринеле само оне појаве које су непосредно претходиле Вуковом времену, већ и постојање једне веома развијене
Појам царства небеског, за које се опредељује српски кнез, идејна је подлога свеукупне ове поезије. То је мисао јеванђељска, али и основна идеја сваке јуначке епопеје, у којој је смрт на бојном пољу једини пут да се
С друге стране, многа тематска подручја европске баладе епски обликује изразито јак епски импулс српске поезије. Песма о Мајци Југовића херојска је трагедија мајке која храбро подноси смрт свог мужа и свих својих синова, до
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Никола Зега, Изобичајене младине капе у Србији, ГЕМ, 1, 1926, 74, и ТРЂ, ННЖ, 3, 1931, 54; Прилози проучавању народне поезије, 2, 1935, 215). Б.
Дим.). Од ј. се праве и гусле, познати инструменат српске народне поезије (РЈА, ѕ. в. јавор и гусле; в. и Кухач, Рад, 38 ‹1 идд›; јаворове стални је епитет за гусле: »У пјесмама се све пјева
је лек од назеба (ГЗМ, 12, 152; 4, 161). »Шљиве на рогачима« је један адинатон ‹= што не може бити› из народне поезије (ЗНЖОЈС, 6, 155). РОГОЗ Ріетграѕ (тyпха латіфоліа). Рогоз, рогозина, шевар.
Ћипико, Иво - Пауци
и шиљаше му свој врели поздрав. Чим је стигао, писао јој је ватрен лист крцат мекане поезије. Доби одмјерен одговор (она му је увијек пријатељски писала). Затим јој је засебице писао још друга два листа.
Па и у разговору с мајком, у читању, у радњи по кући, у посматрању сеоскога живота, налазио је искру меке свакидашње поезије; он се тако најзад примири и бијаше очито задовољнији. Једнога дана урани и, тек што је објутрило, науми поћи у поље.
Кад хтједе сунце на запад, он се попе на високу гомилу и загледа се у даљину. Слатка сјета, пуна лагане поезије, постепенце испуњаше га, посматрајући те суре сјене како пуне доце, увале и поточине.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
КЊИЖЕВНОСТИ Зорана Опачић АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Зорана Опачић АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА Садржај ПРЕДЗМАЈЕВСКИ ПЕРИОД У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ 2 ПЕСМЕ 9 ЗАХАРИЈЕ
О ПИСЦИМА 58 ХРОНОЛОГИЈА ПОЧЕТАКА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ (ОД XВИИИ ДО ПОЧЕТКА XX ВЕКА) 62 АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА ПРЕДЗМАЈЕВСКИ ПЕРИОД У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ Под предзмајевским периодом у
У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ Под предзмајевским периодом у српској књижевности за децу подразумевамо почетке српске поезије за децу, односно дела из 18. и 19.
Да бисмо разумели почетке поезије за децу у српској књижевности, треба укратко објаснити из каквих побуда она почиње да се развија и који књижевници (и
пролећу“, химну природи у којој читав свет радосним клицањем поздравља златно пролеће, убрајамо у сами почетак српске поезије за децу.
Књижевно-историјски значај „Мелодије к пролећу“ је велики: „ова поема помера почетак српске поезије за децу дубоко у 18. век, у европско време појаве и поступне артикулације“ књижевности за децу.
Тиме је, по речима Огњановића, бачено златно зрнце на, тада још увек неплодно, тле поезије за децу Прва половина 19. века препознатљива је по издањима народних песама и приповедака Вука Стефановића Караџића.
Јед и мед, дело сложене замисли које уједињује педагошко-теоријску расправу (обимни Предговор) и антологију поезије и прозе очигледно сачињену за школске сврхе (Производи у стиховима издељени на „Песме“, „Басне“, „Искрице“, „Натписе“
у Задру, прва је оригинална збирка поезије за децу. Обраћајући се „малој српској дечици“ у предговору збирке аутор наглашава етички смисао своје поезије (да
Обраћајући се „малој српској дечици“ у предговору збирке аутор наглашава етички смисао своје поезије (да песме „душу најљепшим врлинама украсе“) и велику љубав према деци.
Претечу Змајеве поезије за децу може представљати и поезија за најмлађе Јована Суботића (1817–1886), заснована на елементима народне лирике,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сати више не куцају; нико се више не зове својим личним именом; лебди се у атмосфери горке сласти поезије; у атмосфери по којој лепршају и бели анђели живота и црни анђели смрти. Одједаред се осетило да пуца зора.
Отуда у јеврејској активности много веселости и ироније. И то у свима областима стварања и рада. Нема јеврејске поезије без ироније. Нема јеврејске логике без игре духовитости. Нема јеврејске мудрости без вида. Увек прискаче импровизација.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Природњак: Човек се узвишеношћу осећаја разликује од животиње. Отуда, на пример, код човека свих ступњева поезије, док је магарац нема. Као што је познато, магарци не пишу песме.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА 2 АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА 1 ПОСТАНАК, РАЗВОЈ И КАРАКТЕР ЕПСКЕ ПОЕЗИЈЕ 2 ИСТОРИЈСКЕ ПРИЛИКЕ И ЕПСКА ПОЕЗИЈА У НАШОЈ ЗЕМЉИ 6 ПЕСМЕ ДУГОГ И КРАТКОГ СТИХА 11 ПЕСМЕ СТАРИЈИХ ВРЕМЕНА 103 1
речи и историјских и географских имена 927 АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА ПОСТАНАК, РАЗВОЈ И КАРАКТЕР ЕПСКЕ ПОЕЗИЈЕ Клицу епске поезије треба тражити у најдубљој старини, већ у периоду дивљаштва.
и географских имена 927 АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА ПОСТАНАК, РАЗВОЈ И КАРАКТЕР ЕПСКЕ ПОЕЗИЈЕ Клицу епске поезије треба тражити у најдубљој старини, већ у периоду дивљаштва. Јасне њене елементе (причање о разним догађајима итд.
Али за настанак епске поезије, поред ове тежње (и за саму ову тежњу), неопходни су и одређени социјални услови, без којих она не може да се појави
певање и казивање и музе не престају нужно с појавом штампарске тезге, и зар с тим не ишчезавају нужни услови епске поезије?
У развитку епске поезије уочене су три етапе. Прву етапу карактерише широка, слободна импровизација у народној маси; тада „нема никаквих
У развитку епске поезије карактеристична је и улога певача. У периоду цветања, уопште у периоду стварања епике, главни су фактори певачи
се различном садржином, узимајући различне видове, али не губећи своје основно обележје — обележје народне поезије.
сем тога, стекли су се и многи од оних услова које је Маркс споменуо као карактеристичне за процват старогрчке епске поезије.
Том свешћу и увереношћу одређена је садржина и јединство целокупне наше јуначке поезије. ПЕСМЕ ДУГОГ И КРАТКОГ СТИХА Епске песме, према стиху у коме су испеване, деле се на две групе: гусларске
— Овај циклус различан је умногом од ранијих. „У црногорским пјесмама више је историје него поезије“, рекао је још Вук и овај је циклус одиста такав. Песме су у њему умногом истините.
Стални епитети још мање одређују лепоту наше епске поезије, мада никако не чине њену јачу страну. Упоређени с Хомеровим епитетима, наши изгледају прилично сиромашни.