Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Хтедох да запевам млад дитирамб среће, А ја најтужнију испевах поему; Почнем да се надам, а осетим веће Неку слутњу давну, заспалу и нему.
Или је, напротив, те ноћи смишљао своју најстрашнију оргију, своју највеличанственију поему Разорења? Не, непомичан и нем, у студеној ноћи без неба, поред заглувелих звона, он осети срце празно и мало.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
А, ето, осуда је мимоишла Вучову дечју поему: до сржи прожета атмосфером оновремене социјалне књижевности, она данас слови као занимљиво и значајно делце.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ПАРОВИ“ 227 КОМЕНТАР УЗ „ЕПИЛОГ“ 231 ОБЈАШЊЕЊЕ „СУМАТРЕ“ 235 ПИСМА ИЗ ПАРИЗА 241 КОМЕНТАР УЗ „ПОСЛАНИЦУ“ 275 УЗ ПОЕМУ „СТРАЖИЛОВО“ 278 КРФ ПОСЛЕ РАТА 283 НАША НЕБЕСА 286 ПЕСМЕ 289 СУДБА 290 У ПОЧЕТКУ БЕШЕ
Тројанске и микенске алузије у тим стиховима биле су хотимичне. Песник сматра, и данас, Одисеју за највећу поему човечанства, а ПОВРАТАК ИЗ РАТА за најтужнији доживљај човека.
Живот ће бити увек нешто више од литературе. УЗ ПОЕМУ „СТРАЖИЛОВО“ Уочи лета године 1921, док покушава да полаже испите на Сорбони (професор јој даје превод једног описа,
Јавих се, дакле, па сам одмах и пошао. Међутим, на путу сам провео три месеца, у Италији, И написао и ову поему. Прво сам био код Андрића, у Риму, у посети – где је Андрић тада био секретар, при нашем посланству код Ватикана – а
Тамо сам, скоро целу, написао ову поему. Тих дана су фашисте, у Фиоренци, напали Главну пошту. Ја сам покушавао тих дана да наплатим један чек, али то је ишло
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
стога његова дужина произвољна и није формотворна; с друге стране, ове песме очито теже да количински прерасту у малу поему, и то поему која није у себи строже рашчлањена на затвореније целине.
дужина произвољна и није формотворна; с друге стране, ове песме очито теже да количински прерасту у малу поему, и то поему која није у себи строже рашчлањена на затвореније целине.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Још је изразитији пример Скендера Куленовића (1910-1978), који је у рату написао ретко успелу поему Стојанка мајка Кнежопољка, и након дужег колебања међу жанровима и очигледног ломљења, тек у две позне свеске Сонета