Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А после, и правила поетике веле да треба што више пробудити радозналост у читалаца, а то је, мислим, до сада већ прилично постигнуто.
туговала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, мада је била заљубљена, остала је једнако (противно свима правилима поетике) онако исто пуначка и округла као и негда још кад још није знала за ту, такорећи, паклену али ипак тако слатку страст.
требала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на замерке критичара и држао строго правила »Поетике«. Прођоше лепи летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине, али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Али су зато сви поменути чиниоци из поетике истородне у старосрпској, старобугарској и староруској књижевности, односно у свим јужнословенским и источнословенским
служио за изградњу стиха, његове ритмичке структуре, а имао је и уметничку улогу у склопу једне особите – фолклорне поетике. Фолклорна поетика, као што је познато, намеће велика ограничења оригиналности.
Јер овај двојник, ова сенка од лика коју видимо тек у Рајићевом сну, долази нам из самог средишта пишчеве поетике. То није усамљен случај, који налазимо само код Црњанског.
кад откријемо на ког се песника мисли и на који догађај, опет ће нам се дело отворити изнутра: показаће нешто од своје поетике. Заметак Чарнојевићевог лика налазимо у објашњењу које је Црњански дао уз песму „Суматра“ 1920. године.
другом случају заједничко, јесте да увођење стварне личности једног песника служи као мотивација за изношење сопствене поетике.
Најзад, и можда најважније, у Писмима из Париза из 1921. године, на једном од места где се виде сами темељи његове поетике, Црњански као потврду наводи Миличићеве стихове из Књиге радости: „А, Земља, нека је срећна, сирота наша сестра, Земља.
Изгледа да су два есеја особито значајна за расветљавање његове поетике: „Хелиотерапија афазије“ (1923) и „Младићство народног генија“ (1924).
Али зато може фрагментарна и мозаична. На плану поетике промене теку као у калеидоскопу. Оне су, међутим, такве – као што ћемо имати прилике да видимо – и у самој поезији.
Дучић је касније мењао стих и удаљавао се од парнасосимболистичке поетике. Његова позна, дубока, мислена лирика, прожета је суморним егзистенцијалним дрхтајем, пред страшном границом између
Приповедање се диже до сопствене поетике, а поетика се, на крају, и сама почиње приповедати. Ово чисто књижевно збивање може се – с естетским уживањем и
А то значи: између поетике коју је изградила наша модерна до рата и нове поетике коју – уз доследно порицање ове прве – формирају млади
А то значи: између поетике коју је изградила наша модерна до рата и нове поетике коју – уз доследно порицање ове прве – формирају млади авангардни писци после рата.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Писана српска књижевност у средњем веку представља посебан књижевни систем, и што се тиче типологије, и поетике, и књижевних жанрова, тај систем је наставак и даље развијање старословенског наслеђа, створеног за
Македонском, који се на српском језичком простору усвајају на стваралачки начин уз коришћење развијене епске поетике, што представља поредно сведочанство о њеним квалитетима.
Из доба до 15. века располажемо поменима и записима и прозних и стиховних облика, који функционишу у оквирима поетике писане књижевности, понекад испливавају као самосталне целине, сведочећи и о формираности сопственог, усменоуметничког
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
осталог, министар просвете, Љубомир Ненадовић (1826–1895), писао је и песме за децу поштујући наслеђе просветитељске поетике: у алманаху Шумадинче, проистеклом из часописа Шумадинка, објављује своје басне у стиху („Гавран и лисица“, „Лав и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ето зашто се еп утврђује у трајним нормама поетике, с постојаним сижеима, условним типовима лепоте и идеалима хероизма.