Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
није више вадио из књига но из живота и из својих успомена и дао лепих и осећајних описа и неколико узбуђених и топлих поетских сећања.
изишао је његов први покушај, песма Ноћ уочи Ивање, у задарском Народном листу, у коме је штампао још неколико својих поетских и прозних покушаја. Када је 1880. покренут у Задру Српски лист, он му је постао ревностан сарадник. Ту је 1881.
Они раде мање, спорије и крећу се у ужем кругу књижевних родова и поетских мотива. Међу њима нема јаких личности које све наткриљују и засењују.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
), српска поезија тог времена повлачи се из боемског амбијента патинираног вековним наслагама поетских генерација у кабинете, одваја се од духа народа и потпада под јак утицај херметичког стила, кога одликује готово
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
има не ретко узлета и снаге, развибриран тон реторства, а одликује се и згодно нађеним реченичним обртима, уз обиље поетских украса, а зачињено је понајвише сликовитим и живописним поређењима.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
ни приближно јединствен обликовни фокус, него више њих, па се добија утисак како је пред нама стално ферментирање поетских облика, не њихово поступно и методично кристализовање.
конкретних језичких значења, слика и гласовнога квалитета – све је то углавном настало применом већ познатих поетских поступака.
Сужена комуникациона могућност усмерила је читаочеву пажњу и интересовање према самоме извору поетских обличја, према ономе толико загонетноме односу између поетскога творења и природнојезичкога супстрата.
која у поезији настаје спрезањем далеких и супротних слика и смислова, оно непоновљиво догађање (а не изношење) поетских значења на основу кога препознајемо праву поезију – то је све садржано у узајамном налегању различитих смислова
на пример, никада не читамо само као песму уопште, него и као песму која припада одређеноме типу („стилу“, „школи“) поетских текстова, а исто тако и као Дучићеву песму.
манастирима и још недовољно јасног кôда којим су шифроване средњовековне поетске слутње води све до језика савремених поетских порука, које су толико националне и толико универзалне да су наше и свачије.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
смео а шта морао одгурнути да би могао ићи даље, колики већ знатан резултат мимоићи а којих се све испитаних путева поетских функционисања одрећи.
и идеолошку херметичност и заптивеност епохе разбиће тек Бранко и Његош: они су били живе снаге наших модернијих поетских могућности и актуелнијих националних потреба, и тек ће они српску поезију извести на шире и слободније видике.
Потом сам основицу поетских текстова проширивао и даље: узео сам у обзир и баладу, и песничку приповетку, тако карактеристичне по то време; унео
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
века. Предестинација јунакова моћно је средство за увођење бројних и разноврсних поетских и реторичких облика. У служби повести о српској историји Доментијан уједињује сва три основна жанра српског књижевног
Подвиг кнеза Лазара и косовских јунака (1389) изазваће читав циклус поетских састава. Лазареви наследници се труде да одрже српску државну организацију наслањајући се на традиције Немањића.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
главна је разлика у емоцијама и изразу; у песмама средњих и старијих времена има разнороднијих, развијенијих, лепших поетских слика, свестранијег и подробнијег описивања унутрашњег живота појединих личности; у песмама новијих времена сва пажња