Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Чини се да су та лакоћа и та наивност биле потребне самом поетском, односно приповедачком поступку који је, у оквиру једног духовног усмерења, тежио посебној боји и озвучењу израза.
Психологија је у склопу тих знања укључена и превазиђена; у поетском збиру разноврсних обавештења она је само један чинилац, ни самосталан ни нарочито важан.
према књижевном послу, овај песник, хотимице или случајно, повлачи црту између здравог, интелигентног односа према поетском стваралаштву, и патетичног, преузвишеног у бити немоћног робовања једном великом и светом демону.
ове песме пале на захвално тле, или, још тачније, да овај песник задовољава лаку, сталну, свакодневну потребу духа за поетском игром са речима и са стварима.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
приказ сеоског живота у једном тренутку и гледанога са једне стране, његов рад има трајну вредност колико својом поетском топлотом толико и лепом сликовитошћу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Какве ли све опасности по оно најбитније и највеће у поетском дјелу леже у такозваној „сценској реализацији” и до које мјере она успијева да испразни, изобличи, обезвриједи велики
имају тим већу вриједност чим је мање вриједан фалсифицирани или копирани оригинал, то празном, папирнатом, лажно поетском тексту театар, и онда кад је сасвим осредњи, још увијек нешто придодаје.
Истина, и сценска нам умјетност понекад пружи који часак ужитка; али тај је ужитак суштински различит од ужитка у поетском тексту. А на њ можемо да наиђемо исто тако лако, па и још лакше, у Мадаме Санс-Гêне као и у Краљу Лиру.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Према избору, организацији, употреби таквих језичких елемената у конкретно сачињеноме поетском бићу ми препознајемо песника, његов непоновљив глас, његову оригиналност, његов стваралачки грч и дрхат.
У конкретном случају то значи следеће: у Попиноме поетском свету синтагма споредно небо не добија свој смисао, своју вредност, само у односу на данас активне општејезичке
И да само с времена на време блесне изузетном поетском сугестивношћу, као у овим стиховима из песме „Сентандреја“: Помирисала си цвет перунике Затворила се у небеску
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Стога за двадесете године није карактеристична само широка употреба слободног стиха него, исто толико, и тежња ка „поетском” или „лирском” роману.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Изнад осталих писаца уздигао се највише смислом за психологију личности, поетском снагом у дочаравању амбијента и атмосфере те великом брижљивошћу у изграђивању композиције и стила својих приповедака.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Мотив незаштићеног детета, али у другачијем поетском кључу, чини основу песме „Сироче“ Ђуре Јакшића (1832–1878); дечји јади сирочета исказани су, као и у другим песмама
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Несрећа због смрти једног јунака није се могла казати рељефније него овом наивном и ипак веома поетском сликом коју је створила узнемирена машта материна. Али то није једина таква слика.