Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ал’ овога лета не беше на њој ниједног зеленога стручка: све суво, црно... Изгледало је као да се некакав необичан пожар догодио, после којега остаде само гар...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Ни онај ко нас води не зна хоће ли одозго да нам сине зора, или пожар у коме ћемо, град за градом, жито за житом, изгорети.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
»Чекај«, вели му капетан, па узме неки зборник и стане прелиставати, заинтачивши уза сваки лист: »Пожар, пожар, пожар!« Пандур у нестрпљењу жури га: »Господине, шта ћемо — гори тамо!
»Чекај«, вели му капетан, па узме неки зборник и стане прелиставати, заинтачивши уза сваки лист: »Пожар, пожар, пожар!« Пандур у нестрпљењу жури га: »Господине, шта ћемо — гори тамо!
»Чекај«, вели му капетан, па узме неки зборник и стане прелиставати, заинтачивши уза сваки лист: »Пожар, пожар, пожар!« Пандур у нестрпљењу жури га: »Господине, шта ћемо — гори тамо!
« Пандур у нестрпљењу жури га: »Господине, шта ћемо — гори тамо!«, »Чекај, море, чекај«, па листа даље и понавља: »Пожар, пожар!« »Изгоре све, господине, шта ћемо?« рече жустро и други пандур утрчавши у канцеларију.
«, »Чекај, море, чекај«, па листа даље и понавља: »Пожар, пожар!« »Изгоре све, господине, шта ћемо?« рече жустро и други пандур утрчавши у канцеларију.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СЕНКЕ ПО ВОДИ ЗАЛАЗАК СУНЦА Још бакрено небо распаљено сија, Сва река крвава од вечерњег жара; Још подмукли пожар као да избија Иза црне шуме старих четинара.
Без буктиња иде та војска што ћути, Пожар селâ светли за маршеве горде... Ваше громке химне не чуше нам пути: Немо убијају деца старе хорде.
Брадавице су на њеним грудима као две крупне капи крви рањене лавице. У њеним зеницама горе широке ватре као пожар у којем је непријатељ спржио сву нашу жетву од Шаса до Гамаре.
И чекала је жена равнодушно да се појави пожар њиховог града и осветли шуму, да би пробудила свог драгог и показала му на грудима своје гривне које није у мраку
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, меховима своје пакости и мржње, распирили у ужасан пожар. У њој ће се изнети све оно што се сутрадан, а и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, догодило.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Али, гле, црвени пламенови лижу до звезда, заиста лижу чак до звезда, и свуда докле могу да догледам само пожар и бескрајна колона вешала. Ја гледам у звезде и плачем и оне плачу и не знам кад је, последњу отерао дан.
Африка
оних које гледамо да се преврћу по пучини, на радост бескрајне млечне даљине мора и небескога азура, у коме као бели пожар гори сунце, оних које јатима излећу, ситне, и лете над водом, све док им се крила не осуше, оних које наше очи не виде.
Палме свих врста, фромажеи, акажу, лијане, папрати. Као пожар оне освајају сваки простор чим га ко напусти. Из средине оне сеоске куће никла је палма и однела целу кућу увис.
Једино иза брегова пожар саване изгледа као свитање. И то свитање пожара не оставља ме целу ноћ. Ја непомично гледам, окружен све више веловима
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је необичан мир у земљи откуда се попео до Дукље. Сунце је, са десна, залазило над тим крајем. Био је то пожар до неба, у ком су се црвенели врхови високи, а зеленели, кроз руменило, четинари, на планини.
У Кијеву, све је било огромно, пожар који је горео, а око куће Жолобова руже су цветале, и у октобру. Сунце је залазило изнад Дњепра, тако, да се чинило да
А за Костјурином потрчаше сви. Као да је неко пожар подметнуо. Павле је стајао зачуђен и сви су му се чинили полудели.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Слободно је могла то и да не каже: срце јој је ударало као добош на пожар, али ја га, ипак, нисам богзна како чуо. Сав најежен мој длан је осећао само тврду бресквицу испод блузе, а ноге су ми
рекао сам, а она је одмахнула главом, рекавши да сам коњ. У рупи као што је Караново извесне ствари шире се брже него пожар. Рашидин брат, коначно, није седео на ушима и могу да будем спокојан: то о нама цвркућу већ и врапци на рампи.
После се испоставило да је то било џакче с мекињама, мада ни то није важно. — Шта урлате као да је пожар! — рекао је мој Стари и затворио прозор. Онда је за тренутак завладала тишина.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У многим крајевима где живе Срби трудници је забрањено да гледа пожар, да не би дете добило „црвене оспе по телу“ или „огорелине“ (ране по телу) или жараво лице“ или „црвену косу“⁶¹ и сл.
Већ смо видели да она пуно тога не сме да гледа (нпр. мртваца, пожар, змију итд.), додирује, једе („начету“, љуту и сл.
Несумњиво зато је и забрањено трудници да гледа језиве призоре: клање стоке, пожар, туче, наказе, мртваце и сл. Милосављевић пише: „Најгоре је трудну жену изненада уплашити, јер може дете пре рока
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Жао ми те ватрице у долини, жао ми викача, али пожар нада мном све је рујнији и шири, а и мој сапутник охрабри се гласно ругалицом: — Умукни, ти доље, кењац један.
туга за долином и остављеним дједом, али кад ми кроз крошњато дрвеће букне у сусрет, сасвим изблиза, огроман мјесечев пожар, ја све заборављам и узбуђено протепам: — Ево га? — Аха, видиш ли?
пламичак дједове ватре, који се неосјетно преселио и у мој сан, и тамо се разрастао у моћан и стравичан мјесечев пожар. Дјед ме је, кажу, на рукама однио у кревет (каква брука за великог путника!).
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад чобан то види, стане да гледа шта ће змија радити, јер се око ње са свију страна било запожарило и пожар се једнако к њој примицао. Онда змија повиче из пожара: — Чобане, забога, избави ме из ове ватре!
А она му каже све по реду како је био опколио пожар и како је чобан избавио. Онда цар змијињи рече чобану: — Шта ћеш да ти дам зато што си ми сина избавио?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Рушиш се у ме, врлетна страно, круниш се свећом, лесков-шибљиком а тек ће моћи крик паликуће развити пожар у свесвануће и вечно сјање. - Пламиња болест изнад обала и поистиха сенчи површи.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Све је у њему механичко, електрично и неумитно. Рекло би се оштри писак сирена. Као да објављује пожар, несрећу, судар. А за њим опет ћутање. Ћутање, ћутање.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сигурно је нека црквена свечаност, уверавао сам себе. Али тешка, злокобна слутња витлала је по души. Можда је пожар — помислих и лагано се подигох, да не бих пробудио оне поред себе. — Чувај се паса, господине!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
пронесе се по неки залутао облачак и опет затрепере звезде, а тамо иза горе укаже се румена, блештећа светлост, мислиш пожар... није, мало — па се помоли пун, сјајан месец, који обасја сву околину, а од дрва се пруже дуге црне сенке...
Тешко ономе, на кога су се дигле ове стотине гвоздених цеви!... Маса народна је као шумски пожар: куд се она крене на зло, ту остаје све уништено. Па ипак је многи њен појединац овако ништаван, као овај Ђокић...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Тако је то у животу, господо ватрогасци: У већини, људи су врло незахвални прасци. Кад јуриш у пожар, онда си попут лава, А кад га угасиш, угаси ти се и слава!
Тад плану усне видика, затрепте ко златна струна; Цео се пожар разгори на једном далеком крову. — Сунце, гле, разбацује коруге од лимуна, И то је оно што људи после пурпуром зову.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад чобан то види, стане да гледа шта ће змија радити, јер се око ње са свију страна било запожарило, и пожар се једнако к њој примицао. Онда змија повиче из пожара: „Чобане, за Бога, избави ме из ове ватре!
где си?” А она му каже све по реду како је био опколио пожар и како је чобан избавио. Онда цар змијињи рече чобану: „Шта ћеш да ти дам за то што си ми сина избавио?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Чађава измаглица сутона још више је појачавала пустош снежних пола, а врзине и ретко дрвеће подсећали су на пожар, касно угашен. Упадао је у целац до колена, прскала је ледена кора од његовог брзог хода. Обилазио је имање.
неко не наиђе, зверала је по кукурузима што су опкољавали детелиште, често се окретала ка западу, сунце се запретало у пожар порушених кула; ни сада, ни вечерас неће бити ништа, она више не може овако, данас се то мора догодити, а он жури да
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« уздахну Ђаволак. Више нико ништа није радио. Али зато је сусед суседу смишљао како да подметне пожар. И, док би дланом о длан ударио, плану прва кућа, па улица. Зашишта, запрашта огањ, а градске оце захвати ужас.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
После неколико часака, избио је велики пожар у којем су дрвени ћепенци горели као слама и који је опустошио Стару чаршију.
Овај пожар, који можда и није био ни у каквом дослуху са појавом црне светлости, изазвао је у трговцу Пешики неку одважност коју
За Пешиком су се повели и други трговци, и Стара чаршија је почела брзо да се изграђује. Тако је испало да је велики пожар, у ствари, донео овој улици више добра него зла.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ДОБА (После 1880) Л ЗАЛАЗАК СУНЦА Још бакрено небо распаљено сија, и црвени река од вечерњег жара; Још подмукли пожар као да избија Из црне шуме старих четинара.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
изглед, он диже обе своје руке, преклињући, ка небу и рече гласом који ми запара срце: „А нас Јевреје ће бацити у тај пожар, на ломачу“.
У десет сати пре подне изби на више места обезглављене вароши велики пожар који, потпаљен по наређењу Фалкенбергову, а разбуктан ветром, обузе убрзо целу варош.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја сам, стојећи поред гомиле изгинулих војника, који су данас покупљени по бојишту, посматрао тај пожар, и помишљао, како је рат немилосрдан. Тамо се пале огњишта, а овде је угашен живот.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Да неко усред ноћи назове ватрогасну станицу: „Хало! У мојој кући, улица и број тај и тај, није се десио пожар”, очевидно би помислили да је полудио.
Шљунак на стазицама пискутао је као послије кише, натопљен морском водом којом су гасили пожар. У зраку је још лебдио мирис ароматичних уља и пржена шећера. Све је било обављено без нас.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад чобан то види, стане да гледа шта ће змија радити, јер се око ње са свију страна било запожарило, а пожар се једнако к њој примицао. Онда змија повиче из пожара: — Чобане, забога, избави ме из ове ватре!
А она му каже све по реду како је био опколио пожар и како је чобан избавио. Онда цар змијињи рече чобану: — Шта ћеш да ти дам за то што си ми сина избавио?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Под срамотом живи наше поколење. Помрчина притиснула наше дане, Не види се јадна наша земља худа; Ал' кад пожар подухвати на све стране, Куда ћемо од светлости и од суда! Помрчина притиснула наше дане. 1910.
О, како је дивно то доба прегнућа, Историја кад се ствара пред очима! Сваки сат се види као пожар кућа И духове слава плени и отима. Једна стара радост! Зора новог дана! То сједињен народ гледа сунце смело.
Петровић, Растко - АФРИКА
оних које гледамо да се преврћу по пучини, на радост бескрајне млечне даљине мора и небескога азура, у коме као бели пожар гори сунце, оних које јатима излећу, ситне, и лете над водом, све док им се крила не осуше, оних које наше очи не виде.
Палме свих врста, фромажеи, акажу, лијане, папрати. Као пожар оне освајају сваки простор чим га ко напусти. Из средине оне сеоске куће никла је палма и однела целу кућу увис.
Једино иза брегова пожар саване изгледа као свитање. И то свитање пожара не оставља ме целу ноћ. Ја непомично гледам, окружен све више веловима
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Дим, што се вије међу дрвима, може да значи најдивнију ствар на свету — домаће или најужаснију — пожар. И понекад сва цпећа и сва несрећа човекова састоји се у овом несхватљивом нечем, што се повија и расипа по вољи
пробијао кроз густину дима, после је бивао цве јачи и светлији, док напослетку није избио под небо, као грдан пламен. Пожар се прво појављивао на једном крају села, после се ширио цве даље и даље и напослетку обузимао цело цело.
су честа; и сва та села на левој обали Мораве, од наше границе па до под сами Алексинац, буктила су сад у пламену. Пожар је био страшан; од упаљених кућа и цтаја палиле цy се и ограде и шириле пожар, све даље.
Пожар је био страшан; од упаљених кућа и цтаја палиле цy се и ограде и шириле пожар, све даље. Од силне јапе сушило се воће и трава, па се пламен и њих дохватао и цео се предео претварао у пламено море.
Што је хиљадама породица читавога века текло, подизало и привређивало, све то сад прождире страшан пожар и до сутра ће све бити гар и пепео!
овај ужас и удалих се од овога страшнога места, где је цео дан беснио челик и олово и где ће целу ноћ беснити страшан пожар. Дању се тамане људи, ноћу људска тековина, дању смрт, ноћу разорење — то је страхобна слика рата.
Леву обалу Мораве, од Алексинца па све до границе, сву драгу ноћ осветљавао је грдан пожар. Горела су ова села: Суповац, Велики Дреновац, Грејач, Голешница, Копривница, Дашница, Врченовица, Чукуровац, Лоћика,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Наређују из штаба дивизијске артиљерије да ноћас у један час сиђеш у село Доњи Пожар... Ту ће бити пета тимочка батерија. — Моја пета батерија! — готово сам ускликнуо.
Чује се рзање коња и назире сенка стражара који дрема. Са подножја Катунца скренули смо удесно, ка селу Доњи Пожар. Батерију ћемо сачекати, или је затећи ту, негде на путу. При одблеску муње изгледало ми као да видим неке људе.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Похотно шуми јасмин снен. Кад пожар који снагом доји Пепелом заспе звезда прах, Срећа ће химну да запоји Просуће венце ружа Бах, Грунуће снаге вулкан
И у раскоши јужнога растиња Кô ведре цуре Палестине, они Пили су пожар и небеса сиња, Секиром рили земљу што се рони, А тужном песмом плели венац снова.
И једне ноћи чу се дух Познања. Под облацима у магли и праху Заблесну пожар, и с кркљањем бљуну Васкрсла снага и бесвесно груну — Јер у тој страви векови се клаху.
Сташе Гордо на врхове снега пуне, Оклен кô вијор груне Пожар за четом која наступа И у крвавом се зноју купа. О, како јуре, стижу, Стегове дижу, Вију, Рију, Крв се пенуша,
Усред Маја јесен! И он кô кепец блуди сам и плаче. XXXИ Кô устремљене две буктиње свеже, Уз праскав пожар растопљене смоле С вриском фауна и нимфи, што голе У сусрет јуре, кроз вијор што реже, И крше стабла и кидају
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Устао је пре свитања и отишао ваљда да трага, као и обично, за биљем. Тај расејани момак сигурно није ни приметио пожар у Брежини, а биће најпре да тада село није ни горело. Ни рат, ни Брзан, ни Јеленина љутња, ништа се њега није тицало.
у дубоким зеленим вировима а испод носа им промичу златне пастрмке, горе бели, прачисти облаци као јагањци, на западу пожар смираја, влажне похотљиве усне им на уву шапућу будаласте, мазне речи. Димитрије гледа у шаре на своду.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Акцијум виде неизбројне жртве, Пожар галија, поразу и јад Многа је звезда утрнула тада, Многа је мајка закукала тад! Чудни су пути којим страсти воде, Ал'
Под арагонским мачем јекнуше дубраве родне, И пожар обузе села, вароши и земље плодне, Бришући спомене древне. Но тужне песмице ове Нађоше у једном двору, Алхазра који се
с прахом, И целу Индију цветну испуни пакленим страхом, И за тим освоји Делхи и цветни Караџи узе, Сејући за собом пожар, убиства и многе сузе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ушли смо у непрегледна згаришта, предграђа која је пожар сравнио са земљом. Само древни Валенсов акведукт уздиже се, тужно и величанствено, изнад ове пустоши.
Уз то паде кратка, но плаха киша па пригуши пожар. Паде иза тога и ноћ; гомила, задовољена, распршта се са згаришта и из целе његове околине, прекривене димом.
“ - „Кад би, заиста, проклето било,“ одговори му телалин. „не би Бог, праведни, пожар, властитом својом руком, угасио.
Пре двадесет и једну годину беснела је овде страшна куга, а годину дана за тим разорио је незапамћен пожар велик део вароши, уништио преко тринаест хиљада кућа и скоро стотину цркава.
И онај високи стуб, успомена на онај страшни пожар, дело је Вреново. Дозволите ми да се распитам где је Грешемов Колеџ.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
ДРУГА ЉУБАВ Прва је љубав онај пожар за који полицијски рапорт вели да му је узрок непознат. Она се пали чим се укреше, као палидрвце, и гаси се сама, као
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
У једноме куту ове косе, међу стенама и кршевима назире се село Горњи Пожар. Цео овај масив укршта се, збија, увале пониру. Онда лево избија Котка.
Прилазили смо положају Пожарске Косе, где се налазило село Доњи Пожар. Село пусто. Неке су куће порушене од артиљеријских зрна.
Нека бугарска батерија поче баш тада да гађа село Доњи Пожар. Гранате су са цијуком заошијавале и праскале међу камењем позади нас. — Аух — учини неко. — Одакле гађа?
Командир је полегао, а руке прислонио на врат коњу. — Где ме водиш? — Доњи Пожар. Пред нама се указа село Биџа-Махала. — Туку ли овај простор? — Не знам... можда.
Бугари нас сигурно виде одозго, али смо несумњиво ван домета њихових топова. Али шта ће бити кад наиђемо на село Доњи Пожар, које је под артиљеријском ватром. Од треска топова не чују се пуцњи пушака.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Убрзо се читаво поље око младићеве куће црвенело као да га је захватио неки изненадни пожар. Пун светлости, облак је и даље стајао ниско над земљом и од њега је све, наједном постало благо и тихо.
Приче о лепоти Златокосе шириле су се земљом као пожар. Ко зна да ли их је ветар разносио или их је река собом ваљала — тек људи су преко мора и планина, преко глечера и
Сељаци би тада журно остављали мотике и косе, па или трчали у село да гасе пожар, или скидали капе, шапућући: — Бог да му душу прости!
— Али, што звони? — сељак ослушну и сумњичаво заврте главом. — Није ни јутрење, ни осмртница, шта је? — Пожар? Рат? — нагађали су трчећи ка селу, јер звоно није престајало да звони оштро и опомињуће.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Висок и златан крст са торња сипа зрак И трепти вас. Залази сунце и окна горе Кô пожар јак. У небу свијетле се ласте. И вече све ближе Стиже И расте.
И кроза њ једно сјајно и будно Гледа их око... Прве звијезде у сутон роне; Сав пожар неба тихо се гаси, И гласи Вечерњих звона звоне И мирно теку Кроз вечер меку.
Већ изнад мене мину и прохуја, Кô разуздана широка олуја — Помами њени кад је с мора гоне. Јоште се види. Као пожар неки, Крвав и сјајан, у простор далеки Губи се, ено, и за гребен тоне. 1918.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
У Европи је већ бјеснио Други свјетски рат и његов страшни пожар све се ближе примицао домовини наших дјечака, несрећној Краљевини Југославији, неприпремљеној за одбрану.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
и зла, дебели нокти непрегибати, зли бичеви, црна клокоћућа смола, смрадљиви задах, кревети жешко угљевље, незагашен пожар, неопроштен суд, судац безпријатељан и ничим подмићен, пред њим нема сваком уста наишла, стидљива лица силовитих
Преузеше сву ону с оне стране мора земљу, грчки вилајет сав закрилише ка неки голем пожар жарећи, места, села палећи, градове бојем преузимљући, секући и робећи с харањем Грке.
Оста пуст и одомртан. Мала ватра и утрну; ни искре неста, а много пожеже једним часом. Прође пожар и неста га; траву запусти. Нешто свиде се, и у ништо се пробрцну.
Да камо јоште велики град и тресак, с неба ватрено камење и горуће угљевје, пожар, осојне змије, земљи проваљивање последње погубљивање, велике халовине? А засад с овим мало нам је исто запретио.