Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Узму Ћуприју где је био Тосун-ага предводитељ. На Пожаревцу потуче се пашина и српска војска с Видинлијама, но Видинлије и ту надвладају и продру хитно на Београд, и београдску
(Пред српском војском био је поглавар на Пожаревцу неки из Смедерева што се звао Арамбашић Станко, он је био храбар војник са Србима противу Видинлија, али га Турци на
(Овај исти бимбаша, у почетку Карађорђева рата 1804. године, око 20. маја месеца, застао се био с војском у Пожаревцу, где га мој стриц Јаков и Карађорђе опколе; и кад се тај бимбаша и ту преда, рекне Јакову: „Чујеш, Јаконе, твој ме
Кад се смркне лепо, а ми заповедимо, те све попале, и вратимо се у логор за Топчидер. Кад Турци у Пожаревцу даду Црном Ђорђу доста коња, пушака, сабаља, ножева у сребро оковани, које он на све старешине соразмерно подели, а
нас најпре за имена и где се који родио; кажемо: да сам ја у Србији, у ваљевској нахији, у Бранковини селу; Протић у Пожаревцу; Теодор у Цесарији у Руми; Чардаклија, заборавио сам где за се каза, негде, чини ми се, око Арнаутлука, и даје био у
Карађорђе одма рече: „̓Ајде, момче, и моли Бога што си брат кнеза Пеје, који ми је ушао у вољу на Пожаревцу, а млад си и кажеш да ти се сама пушка оборила, а ја би̓ тебе научио како се своје оружје чува, а не би ти помогао ни
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Од 1858. до 1860. био је учитељ цртања у једном пансионату у Београду. 1860. постао је учитељ у Пожаревцу. 1861. продужио је сликарске студије у Бечу, али већ 1862.
1863. је учитељ цртања у крагујевачкој гимназији, 1865. — учитељ основне школе у Сабанти код Јагодине, 1866. у Пожаревцу, 1868. у Рачи Крагујевачкој, 1869. учитељ цртања у јагодинској реалци, где је 1871. отпуштен из државне службе. 1872.
августа 1908. године. Домановић је радио на сеоској приповеци и на политичкој и друштвеној сатири. 1899. године, у Пожаревцу, изишле су две књиге његових Приповедака, а 1902. »приповетка из српскога живота« Чича Мита.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
у Београду 1889, Књижица за ђаке средњих школа у Нишу 1893, Споменак у Панчеву 1893, Ласта у Београду 1894, Школица у Пожаревцу 1895, Подмладак у Београду 1897).
Живео у Кикинди, Новом Саду, као сеоски учитељ радио у Сумраковцу, Сабанти, Рачи код Крагујевца и Пожаревцу, као гимназијски учитељ цртања у Крагујевцу, Београду и Јагодини, због болести прелази у Државну штампарију у
Умро Војислав Илић Покренут лист Ласта у Београду 1895. Умро Љубомир Ненадовић Умро Милорад П. Шапчанин У Пожаревцу излази лист Школица 1896. У Београду излази Збирка, лист за средњошколце 1897.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Стојан је свршио основну школу у Петровцу, нижу гимназију у Пожаревцу, вишу и Велику школу у Београду. Како је по струци био природњак, то му је одмах, чим је постао наставник, додељено да
се Спира није родио у Петровцу, у пожаревачком округу, већ у Рековцу, јагодинском округу; нижу гимназију није учио у Пожаревцу, већ у Јагодини; Велику школу није учио у Београду, јер је свршио ратарску школу у Краљеву.