Употреба речи поже у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Он застаде и погледа га, а овај приђе те му целива скут и руку, па, држећи руке на прсима, поже главу... Да кажем ко је Маринко. Он је — сељак. Орао је и копао те се хлебом xпанио; а то су му и стари чинили.

Још ће, осем свега, начинити Станка и лоповом... Он поже главу и рече: — Јесам, разумео сам. — Ви̓ш — рече Крушка — како се бринем за те!... — Видим, и... хвала ти!

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Питам ја тебе: кажи ти мени, милујеш ли ти Аноку? То ти мени кажи! Арсен поже главу, тури нос у шаку, стаде вртети раменима лево и десно, и кроз стид а сасвим протегнуто одговори: — Ја не знам!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад извадио братске поже, али оба зарђала. Сјети се е то су оба помрла, а његов нож свијетао, као да га је сад, забо у земљу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности