Јакшић, Ђура - ПРОЗА
добри отац на смрт осуђен био, па често у поноћи, кад се мисао удуби у сиву маглу далеке прошлости, ништа више не бих пожелео но да ми нико у роду са другог злочина не буде осуђен... Беше Велики четвртак 1849. године.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Привиђење му се учини тако јасно, да је пожелео да јој приђе, па се диже, поднадулим ногама, зараслим у чизме. Дабогме, кад је учинио два‑три корака, омама очију и
Рекао му је да на том терену, дуж Саве, ради још неколико официра, његових сународника, на истом задатку. Пожелео му је сваку срећу. А рече, да ће Агагијанијан свршити све остало.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
јунаку Пре сватова кад се сукобише, И то двапут, једни кажу више; Ал' како је за љубу узео, Одма другу Мејо пожелео. Ето, брате, ето му имена, Тргло му се пусто из корена; А другоме беше име Рамо...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ја светитељ, је ли? Болан, чоче, ја сам стотину пута пожелео да манем и кућу, и чељад, и своје село, па да заждијем кроз бијели свијет, странпутицама мог веселог Ниџе.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
И овакав живот, и злостављање! Не вреди да пожелиш, ако он није пожелео! Не вреди да кажеш, ако он није казао! ХУСО: И баш разјурио? СУЉО: Ма, као кокоши!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
није желео да купи, и улазнице, али била је некако довољна сама себи, хоћу да кажем, човек би, гледајући је, просто пожелео да се малчице и сам убаци под тај њен стари капут — кућу.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ Пребијено псето скичало је у оџаку. „Памтим све. Никад ме ниси узео на крило... Никад се ниси поиграо са мном. Ни пожелео срећан пут.“ „Шта ти то говориш?“ „Гонио си ме да радим више него слуге. И Тола Дачић лепшу је младост имао од мене.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Зар није желео да никне? Па, никао је. Зар није желео да порасте? Зар није порастао? Затим пожелео своје златне плодове, и добио их. Тај пут до мора ја ћу проћи, заиста проћи!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али топло јулско јутро, пуно запаре, не унесе нимало свежине, нити оног зориног мириса ствари који је пожелео да удише да би се окрепио и он се као зачуди кад не осети баш никакве промене у земуници.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ономе пак ко би пожелео да песму анализира још је важнија, разуме се, Недићева тврдња да је пред нама песма „митолошког порекла о девојци која
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Хвала ти, друже! Надам се да ће наш идући сусрет бити у нашој слободној земљи. Пожелео сам исто и са своје стране. Стегли смо срдачно руке један другоме и растали се.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Жмиркао сам, зраци су ми ровали по зеницама, требало је да прође неко време пре него што се навикнем на такав блесак. Пожелео сам да се вратим у полутаму шуме из које сам изашао на врелу песковиту обалу. Тада сам угледао Доротеја.
Моја монашка хаља је за њега претесна. Његов калпак би мени падао на рамена. Ја бих можда и пожелео да будем као он, али он никада не би пристао да буде као ја.
Наслушао сам се током овог дугог живота свакојаких лудих беседника, али ниједан од њих није крештао овако несношљиво. Пожелео сам да устанем са кревета и да кроз прозорчић погледам шта се то доле збива.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
и годишња времена су ту само украс и поезија... Ту, тако седећи, пожелео је једаред Спида да подигне капелу над својим гробом.
Ту, тако седећи, пожелео је једаред Спида да подигне капелу над својим гробом. Пожелео не онако како је тумачио Папастергије, пожелео метафизички. Па онда пришао и објективности.
Пожелео не онако како је тумачио Папастергије, пожелео метафизички. Па онда пришао и објективности. Зидање је почело с гробницом, која је већ испала мала капела; а затим се
Кад је сишао у варошицу, сазнао је да више нема онога коме је тако јако пожелео да уђе у кућу на последње виђење. Харисијадес је сахрањен, по грчки, с великом помпом.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
А можда сам и зато пожелео панталоне јер се у мени почео јављати нагон за прескакање туђих плотова. Тај нагон се у животу човековом свега двапут
није најзад донела једне овештале панталоне мога старијег брата и натакла ми их проклињући ме: — Дабогда, синко, пожелео сукњу! И одиста, уклела ме је.
много је боље прошао, али је он првом песмом честитао седамдесетогодишњи рођендан једној својој врло богатој тетки и пожелео јој још „много, много лета“, а другом песмом честитао је једноме министру наименовање, завршујући стихове са „такви
је Аладинова лампа, пред којом се стене отварају; у руци ми је само да помислим, па ће ме диплома одвести тамо где сам пожелео.