Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Прође много светлих ноћних месеца, А ја твојег дивног, умилног лица Пожелићу, срце, љубит, — жалости моје! А како ћеш и ти време проводит своје? Као и грлица кад изгуби своје.