Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ја сам те од оно доба, кад сам те први пут виђела, бегенисала, па сам те пожељела. Везировић се опет превари, те сними гаће и њојзи даде; а она, чим их узе, завика на њ, те он једва утече испред
Ћипико, Иво - Приповетке
Тада би пожељела да се настани у кућици, повише увале и свом душом чезнула би за својим знанцима из младости. Али сада, у друштву с
А сто пута упитала је саму себе: како се могло то догодити кад нигда, ни у највећој самоћи на шкољу није га пожељела? И радећи премишља, а по пучини бродови, уз пријатан лахор, једва миле, но не свраћају у Велу увалу.