Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Није ми толико мисао била за храном, колико за телесном пожељом, дан, ноћ обиходиће ми с ким бих се састала да доконам блуд свој.
што ће она сама пропасти у пакло, него и оне ће свести тамо са собом, који слатко на њу гледе ил' се на њу разждижу с пожељом. Зато она је ђаволска другарица те с таквим њејним послом и добре побожне људе вара на њено мотрење.
И сву своју чељад немирећи мрзи на њих и не гледати их на очију мислећи поганом пожељом за онима на срдцу стрели. Уши му од свирње зврје, образ му се пражи, жеља га боде незаборавно.