Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
неба гле птицу како се обара у сунцем обрубљен пламен у лобању цара лазара ковиљка ћерка милисава и стојанке поживе шеснес година умре на ивањдан венци птица растурају се у небу један шугав пас шуња се око хумке покривене цвећем
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Од сад ће ићи како ваља: Немају зашто да их криве, Сви ће да умру за свог Краља. А сви за новац да поживе. 1943. („Американски Србобран“, 31.
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер са таквом ватреношћу после смрти преподобнога свога оца у месту томе поживе, сав помишљу ка Христу плењен, да сваки дан сећањем на смрт умираше, а од многог и непрестаног поста усахну му утроба,
одлазећи, нареди им да донесу секиру и мотику, и на тој подвижничкој стени у каменој пештери у којој и до конца живота поживе преподобни, гроб да му усеку умоли их.
Нека му их искажу божји анђели, с којима и у телу као бестелесан поживе, и од њих нека буде похваљен, јер се са њима у истом збору сада и весели. Али ћемо и ми од многог бар нешто мало рећи.
Пештера, пак, преподобнога, у којој натчовечански као анђео поживе, у цркву божју претворена би, а у њој гроб његов и светих моштију остаци чудотворни леже.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Мрате, јер овако поче да говори: – Поживе, моје православље слатко, многа љета у матери мојој, па ће во вјеки живет во вси моји потомци.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И достигавши ливаду покоја, међу дрвета красна узрастом и плодовима, на којима појаху слатке птице, где слушавши и поживе миран и неметежан и богоугодан живот, и правоверјем добро укоренивши се и светло сијајући, као дрво дивно стајаше у
И проведе у владавини тридесет и седам година, и ту одмах прими свети анђеоски лик, и поживе у том лику три године. И сав живот његов би осамдесет шест година.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Илију Васића онамо на Владановцу, парцела 36, крај вечне куће и баш уз гроб покојне удовице Ленке Вестермајер што поживе 36 лета, а у вечност пресели се кратко време пре њега, који, да је знао њезино име за живота, не би пропустио,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
кад учитељ некако дубоко из срца завапи: — Људи, браћо, да ли нисмо сви који смо овде могли што учинити да нам поживе та добра деца, или је морало тако бити!... Пре осам дана, жива бића, данас прегршт ситних коштица.
Ако неки можда и умре, невидљиво га сахране, и одмах жив стаје на његово место. Јевреји, као и сви људи, поживе, науживају се што боље могу, и збогом!