Теодосије - ЖИТИЈА
Љубио је пост, избегавајући сујетно празнославље и неуместан смех, срамотне и штетне песме младићких пожуда, што слабе душу, сасвим мрзећи.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Наједном у кући братовљевој, учинило му се да је свему томе само он крив, његова подла пожуда за телом своје снахе, његов подмукли рачун да је смести у своју кућу и да је добије, док му брат буде у туђини ратовао.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁸⁷ У Херцеговини верују да трудници не треба „ништа крити што јој пане на ум да једе“, с обзиром да је „то пожуда дјетиња, па ако она не окуси, могло би дијете врло лахко остати неразвијено“.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
дрвених, мрких пупољака, које је и последњих ноћи пипао и гребао ноктима док се на њега сјуривала Симкина неуморна пожуда. Ту се истрошила његова вера.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
бих се да је њихова радња личила на врело парно купатило из којег се душа, опрана, очишћена и ослобођена свих чулних пожуда, пење, тако окупана, право у свет идеја“.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Најзад, од двеју околности које су одлучиле јунакињину судбину једна је управо то што је свекрова телесна пожуда за снахом „доле” дозвољена, али је „горе” строго забрањена.
Аранђела и Дафине, еротском и телесном, ипак има мање пожуде него што би се на први поглед рекло, и да чисто телесна пожуда и поред све важности није била сврха којој се тежило у опису ноћне прељубе, то потврђује и временски поредак у
Краков, Станислав - КРИЛА
Данас им је мотор већ трећи пут стао у ваздуху. Страшно је летети кроз празне просторе. — Ипак страх је највећа пожуда... То је био свршетак свега. Пипермент је био попијен. Понео је као дете на рукама.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Знамо какви би требало да буду. Смерни, то прво. Скрушени. Понизни. Да их не распињу жеље тела, пожуда и похлепа. Жудње моћи. Да завист поломи зубе о њихову кроткост и благородност. Какви су они?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У току бурних дана ти благи, небески гласи, Смртноме створу дају питому, рајску ћуд, И у том слатком часу пожуда адска се гаси, И смерна, света љубав таласа људску груд. Тако у бледи сутон на мирне и цветне равни Бисерна роса пада.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Увек ми је било највеће уживање када сам могао да се одвојим од света, људи, њихових ситних интереса, ниских пожуда и уских погледа, и спасем у природу.