Црњански, Милош - Сеобе 2
како му госпожа Евдокија пада, хотимице, у крило, као да жели да у њему потпали утробу и да пробуди у њему, мушку, пожуду, коју већ давно није осећао. Кад би му се то и десило, Исакович је спуштао госпожу Евдокију, брзо, на земљу.
лепоту тела врло младих девојака, која брзо пролази и која дуго не траје, а која, код мушкарца, изазива нежност, а не пожуду.
Павлу сувишна нежност туђе жене, Петрове жене, нимало није била мила. Он није осећао према тој лепој жени никакву пожуду. Био је уверен да његова жена, да је жива, не би никад посумњала у Варвару.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тако је и његове предлоге, речима, извртала у бригу рођачку. Лаке његове руке скидала је са себе мирно, не приметивши пожуду. Гледала га је модрим очима, хладним и дивним и тада, у којима није било ни трунке жара.
Ако је икада, при тој неприлици са девером, осетила пожуду, осетила је за мужем. За мужем својим огромним и тешким, кога је госпожа Дафина волела некад неизмерно и који је сад
Ћипико, Иво - Приповетке
састане се погдјекад с којим рибарем или морнарем, разговара с њима, али се не пушта у сиграње: види им у очима пожуду. А ипак чезне за њима: само да их гледа, да изблиза у разговору осјети њихов мушки дах...
погледа: особито јој смета оно разроко десно око у коме се нешто све то јаче блијешти, у чему она види његову мушку пожуду. Код бијеле црквице светог Николе, на врху, окренути прам мору, чаом одахнуше. — Све се лијепо свршило, видиш!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Пропламсај не сасвим чисте савести - због жене колико и сина, јер скрива пожуду према булчћој снаси - пренео се, дакле, одмах и на тело: „Онда се поче пети (алат - Н. П.
Марка еротски опија, обезумљуде; али, с друге стране, она је и дубоко ужаснута кад осети Маркову недвосмислену еротску пожуду.
Ћипико, Иво - Пауци
Злата, једнога поподнева, гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету страствених пољубаца, осјети његову пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кад су је упитали зашто то чини, одговорила је да ниједан мушкарац није у стању да јој утоли пожуду. Јању су неко време задржали на Кули, тобож као служавку, а у ствари Лауш је веровао да ће му још који пут поћи за
Господе, призови к себи ту несрећну жену, утоли у њој глад и пожуду, или је бар управи ка другом мушкарцу, али молим те, Свевишњи, само даље од њега, Доротеја, твога слуге.