Употреба речи пожуре у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Говоре свима и свакоме да су дошли, зато, да Серби остану. То је непаметно. Треба да се пожуре и претворе што пре, у Русе. Петерсбург је, каже, за странце, пакао! Иако их је у Росији много! Има их и на Двору!

На глави је имао нову, црну, росијску, попону, са које му је кићанка висила чак на куртку. Треба да пожуре, каже – остали их већ чекају.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

А поднаредник Живојин, као за инат, командује да се људи пожуре и Крста возар, сав црвен у лицу, бије коња ногом у трбух и кроз стиснуте зубе псује: „Ах, кинезо, и ко те створи!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Ох, Французи се, ако им пребаците што, врло брзо пожуре да вас задиве. Руси су на све стране. Њине балете обожавају. У најлепшем позоришту Париза, у „Театру Јелисејских

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

А они који упадоше у речене страсти, исповедањем и покајањем нека се пожуре како би се из њих избавили, и једанпут или двапут недељно да се причесте, или ни једанпут по игумановој одлуци, јер он

свему другом претпостављате, који се својим игуманима у сваком стрпљењу и смерности срца повинују, и њима заповедам да пожуре на богољубно испуњење, а они други да се одашиљу, па макар требало и мало да вас остане.

Ћипико, Иво - Приповетке

Бродица пристаде уз згодан шкољић; обоје искочи на крај; она га чека док бродицу нареди, па онда путањом пожуре прама кући.

Уто неколико чобана и тежака, што су били раштркани по шкољу, угледавши је саму, а наслућујући несрећу, пожуре к њој. Сви упрто гледају у чамац и један за другим прате узастопце Антицу. . — Гледајте како вјетар мота једром....

у ноћ; жене носе дјецу јој у наручју, а једном бјеше и мјесец помолио, и прве зраке заиграше на немирној пучини. Пожуре да чим прво у Велу увалу стигну.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Море, ако воли, воли раднике на одмору који три ноћи не спавају док дођу до мора; а кад дођу, кажу: „лепо наше море“, пожуре да поцрне и да се врате кућама. МОРАВСКА ЕЛЕГИЈА Гледај висока птица горама врхове мами.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Младен, у послу, отиде чак у магазу, слушао је. Наређивао слугама да што пре пожуре, сврше. Када се свадба свршила, она, Јованка, појавила се на свекровој капији у хаљинама невесте, шалварама од

Ћипико, Иво - Пауци

Путем стижу људе. Сигурно иду у варош за истим послом. Пожуре, као да ће сијена нестати. Војкан не може а да не набаци коју Илији; вели му: — Видиш како људи не маре за благајну:

А он их вином поји да пожуре... И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова, док узмакла ријека мирно

Псоваће, ма ча ми је већ брига!... Преко села пожуре, мрак их крије, и не сретају живе душе. Млака јужина једнако се простором размеће, носи до њих шум отворенога мора и

И сунце гране; испрвице споро, чисто неодлучно расипљу се његови свјетлаци; часом дрхте и заиграју на пучини, па пожуре с другога краја к њему, засјене му очи и, часом ојачани, обасуше својим сјајем један дио вароши.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Ако што мисле, нека се — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је неки официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности