Употреба речи пожурим у књижевним делима


Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Плави зец, чудни зец, једини на свету! Ставих зеца у торбак да пожурим својој кући. Ал кад бисмо испред куће стаде зечић да шапуће: — Пусти ме, ловче, храбри ловче, да

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Као да осетих нову снагу, заборавим умор и клонулост, па пожурим у правцу том граду. Стигнем до обале. Две велике реке мирно протичу и умивају својом водом градске бедеме.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Обртох се око себе, мислим како ћу пешке уз њега, а он већ изјаха на вратнице. Не остаде ми ништа друго него да се пожурим за њим. Идемо заједно и ћутимо.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ЈАГОДА: Закаснила. Сад идем да га нађем. Прво свратила да се мало приберем. Да ја пожурим, док није лего и заспо. Колко пљушти, има све редом диструне! Лакуноћ! ЦМИЉА: Лакуноћ...

Нико човека не лаже ко сам себе. Него, колко је код вас сати? ИКОНИЈА: Саће десет. СКИТНИЦА: Морам да пожурим ако мислим да стигнем. Вама на свему фала! Оно вам никад нећу заборавити!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

— То је жива истина, оче, мора се по души рећи — пожурим се да му признам. — Ви сте увијек били јако толерантан, јако попустљив, с вама се увијек могло некако на крај изаћи.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— То сам и ја мислио, али као велим: нека га. А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосником. — Пожури се, што брже можеш.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Ручали смо заједно и ја сам му описао својих шест дана алпског искуства. Молио ме је да пожурим у Идвор и да видим своју мајку, а да се онда вратим назад и наставим својом методом истраживања лепота Швајцарске.

Ручали смо заједно и ја сам му описао својих шест дана алпског искуства. Молио ме је да пожурим у Идвор и да видим своју мајку, а да се онда вратим назад и наставим својом методом истраживања лепота Швајцарске.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Онда поново покушам с нечим другим, пожурим да побегнем што даље и зауставим се на оној успомени са краљевог свадбеног ручка и ево већ сам окружена људима и

Једва чекам да дође подне. Чим се сенке скрате, затворим овце и говеда у тор и пожурим на Мораву. Нашао сам згодно место за купање. Испод Мртваја вира река се рачва у два рукавца.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Заиста, не би било добро! — климао је главом наш командант. — Ја морам да пожурим. Хајд’ здраво! — потпуковник Петар рукова се са командантом батаљона и потера касом.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности