Црњански, Милош - Сеобе 2
После те препирке, међутим, секунд‑секретар је пожурио да сврши Исаковичу потребне папире, и да се, што пре, удаљи из Беча.
Неће заборавити, то, што му је капетан казао. Неко други, на капетановом месту, пожурио би да запроси Теклу. Она ће бити добра и верна жена свом мужу.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
сам на слами међу коњима натпевајући се с Јерменима питомим и када недеља прође, уз месец млад, празних сам руку пожурио натраг у Дубраве наше зверима раскошне.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
До београдског воза имало је још петнаест минута, а до пиротског равно час. Сад му би криво што се тако пожурио: ко ће да издржи још цео час у оваквом нестрпљењу! »Али опет, помисли он, боље да ја чекам овде но да задоцним.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ИВКОВИЋ: Добар дан! ЈЕВРЕМ: Гле, ти си? ИВКОВИЋ: Обећао сам доћи пред подне, али је одложено рочиште па ја пожурио. ЈЕВРЕМ: Ако, млад си па можеш и да пожуриш, јеси ли тако тачан и у агитацији као што си овде? ИВКОВИЋ: Та...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кошава му збацила шубару, једва је нашао и, придржавајући је левом руком, пожурио и избио на Саву. Хтео је да се врати, па се присетио да је и пошао ка Сави, загазио у целац и кренуо уз обалу млаћен
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Обузет немиром, Вожд је пожурио да славног старца постави за првог попечитеља народног просвештенија или, како би се данас рекло, за министра
на страну Уставобранитеља а против кнеза Милоша, свог брата, Анастасијевић се готово забринуо пред толиком погрешком. Пожурио је да се Кнезу нађе од помоћи и уверавао га је да и времена невоља могу бити корисна.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
полету није имао стрпљења да причека док га године не обогате потребним искуствима, већ се, као непромишљено дете, пожурио да убере плодове сазнања пре но што су они сазрели.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
За њима је, да би одржао одстојање, пожурио и сам носач одличја. У истој намери, носачи венаца, којих је било много, неколико редова, такође пођоше брже.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ипак, у том кречном зорином зраку била је клица слутње. (Или можда трунчица позе? Бјегунац, изгнаник.) Пожурио сам се да пишем Алди још с пута. Најављивао сам јој свој повратак о божићним празницима.
Покопали смо је у рано поподне. Кад је посљедња лопата земље стављена на хумак, окренуо сам се и отишао. Пожурио сам се да напустим мјесто још исто поподне, за сунца.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Тако пролежа без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. — Ха, синовче, добро си се пожурио! Тако, брате, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу.
Али то неће још, можеш се ти слободно предати... — Доћи ће и та наредба, не бој се. Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. — Шта, зар си почео? — викну ћато. — Велиш то истину? — запита и кмет.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Нисам губио време на разгледање мађарске метрополе. Пожурио сам на брод и нашао се на оном истом који ме је пре једанаест година довео до Будимпеште.
Нисам губио време на разгледање мађарске метрополе. Пожурио сам на брод и нашао се на оном истом који ме је пре једанаест година довео до Будимпеште.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ДАРА: Па јест, само кажу морао је да те узме. ЖИВКА: То теби ваљда твој муж каже. Боље би било када би он пожурио да нам јави шта је ново. Али, дабоме, он се завукао негде у кафану. (Сети се.) Чекај... где су карте?...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Одавде можете комотно. Ево је саобраћајница. Магла се била сасвим дигла и свеж поветарац пиркао је. Пожурио сам да се дохватим саобраћајнице. Имао сам сада утисак као да шетам неком широком улицом.
Чујем звуке песме: Ој Мораво, ој Мораво, моје село равно... Навреше ми сузе. Пожурио сам. Иза једне завојнице угледах малога пешака у шлему, са фишеклијама око паса, где седи на једном камену и свира у
Около је било разбацано камење. Преломи стена били су свежи, што ме подсети да сам сада и ја на домаку тога мерзера. Пожурио сам да бих се дочепао неког заклона. Пео сам се на све већу висину и хоризонт се нада мном ширио. Близу сам врха.
Хтео сам и да загледам у казан, али сам се сетио мерзера, а саобраћајница је откривена, те сам пожурио да се што пре склоним. Да не бих погрешио пут, пропустио сам Драгана напред. Нешто лупи...
Командир се окрете мени: — Ја мислим, време је! Обавестите батерије, и онда дођите да нам јавите. Пожурио сам на телефан. Командир брдске батерије одазвао се одмах. Али пета пољска не јавља се. Ломио сам нервозно прсте.
Место ме није држало. То „сутра“ изгледало ми је као нека вечност. Сметали су ми људи, нисам могао да вечерам већ сам пожурио у свој стан, где ћу на миру, у мислима, бити са малом Арлетом.
Ћипико, Иво - Пауци
Иво једва дочека да изиђе из куће. Годила му промјена времена; осјетио се лакшим, па пожурио напоље. Обузела га радост што ће, ето, попитити и жедна се земља напојити.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Доротеј је неук да разазнаје добро од злог, праведне од грешника, пожурио је тим обесним силницима, као својим најближим. Он је то учинио. Ми не бисмо, али он јесте.