Употреба речи пожурити у књижевним делима


Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

СПАСОЈЕ (Марићу): Потребне инструкције добили сте, морали би пожурити да не би пропустили воз. МАРИЋ (с презрењем): Пожурићу, не брините, нећу пропустити воз.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Прошао си многи свет, али сам сигуран да већих јунака ниси видео. Хајдемо тамо заједно. Ја морам пожурити. Таман ми да пођемо, кад се, тек, пред вратима чу пуцањ бича.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Он је нас дјелом — иако не законито — посинио. Кад прочита ово, он ће се пожурити да и закону задовољи. Срећом сад су закони бољи, фала да је ономе великану, што је растресао стари, гњили свијет.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Но сада, када су Римљани ушли у варош, они ће га поново водом напунити; зато се морамо пожурити. Баш поред моје куће налази се једно окно којим се улази у олук водовода, ту ћемо сићи у олук и стићи испод земље до

Ћипико, Иво - Приповетке

Маестрал носи собом свјежину, живот, и она осјети у себи животну сласт: хтјела би пожурити доље к рибарима, али се боји свога човјека, — њега се боји, који јој младост и живот заробио, а ништа јој за то у

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— Не разумем? — Разумећете. Јесте ли већ изјавили љубав мојој жени? — Али... — Слушајте, ви морате с тим пожурити, ја ћу вам већ дати прилике. Изјавите јој што пре. Ако би се она опирала и бунила, ви немојте попуштати, навалите.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности