Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А после и завет очев. Још и та могућност. Било ми је тешко. И пожурих се да утонем у онај народ, који је већ преживео ове прве, тешке утиске растанка.
Сметало ми је сада грађанско одело и пожурих да нађем своју јединицу. — Још сте нам само ви недостајали — говорио је један капетан — па смо комплетни.
— и он се лупи по потиљку, а капа му налете на очи. — Изгубио си много! Било је скоро десет часова, те пожурих у дивизион да се јавим командиру. У ЗАТИШЈУ Сустигле су кише и чувено сеоско блато.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
на своје незнање пошто не знадох добро грчки, али се ипак убојах беде онога ленога слуге који сакри таланат, и пожурих се Божијом благодаћу, колико ми моћ достиже, изложих га и предадох вама истинитим трговцима, да ви чините куповину.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Књаз рече да треба, а ми јуриш на низаме и Черкезе, па после и на Бугаре. Кад Тимочани дигоше буну, ја пожурих њима да књазу на подвољак пијавицу турим. Беше кратко, али жестоко. У Тој буни нисам желео да постанем војвода.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Она размишља и бори се са самом собом шта да ми одговори. Да ли да ми каже праву истину или да је затаји. Зато се пожурих да је, заголицавши њену женску сујету, наведем на танак лед, па јој рекох: „Опростите ми ово моје непромишљено питање.
Да бих избегао свако систематско саслушавање - Кивије беше велики систематичар - пожурих се да му дадем све потребне податке о кнежевој вереници: „Старо угарско односно аустриско племство, стасита појава...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Плакали смо обојица. — Зашто се ниси надао? — Па, знаш какви смо данас. У оном узбуђењу ја несмотрено пожурих да га обрадујем: — Молим те, пре свега, ево новца, донео сам ти.
Ја се упутих левом путањом и задувано пожурих. Али фијукање се настави, и зрна чија су парчад звиждала, распрскаваху се на све стране.
Ми обоје, после тога, осетисмо неко олакшање и растасмо се заувек, а ја пожурих жени чија ми срећа није више давала мира. Ја слагах да сам све везе раскинуо само због ње.
Ћипико, Иво - Пауци
Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак . .. „Не смијем се слећи, остаћу у снијегу”, помислим, и пожурих бос...
Тргох нож и пресјекох .... Свали се товар у снијег, његов коњ потрча, мој, натоварен, нагну за њим... Ја пожурих и у томе изгубих Илију... Срећом, набасах на шипражје, а видим: не може се даље, — ко ће сили одолети?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Шједи до мене, па ћеш ми приповједат. — Ја сам само дошао да најавим посету команданта артиљеријског пука — пожурих да изговорим. — А зашто није доша право, да се ижљубимо и попијемо братски... Дедер натегни!
Изиђох. Дувао је ветар, па ми се чинило као да се смрт злокобно цери, те пожурих да сам што даље од ове жалосне бараке. Дошла је и комисија, те по списку предадох децу. Одмах затим стиже и лађа.